Дан Баба Марте, познат и као Баба Марта празник је који се обележава у Бугарској 1. марта. Обичај подразумева израду и ношење мартеница од црвених и белих нити, које се носе као наруквице или украси на одећи. Мартенице се носе до појаве роде или ласте, што у народном веровању означава долазак пролећа, топлијег времена и благостања. Када се појави рода или ласта, мартеница се скида и качи на процветало дрво. У пролеће је уобичајено видети дрвеће украшено мартеницама.
Старији Бугари овај период називају месецом брезе, јер тада брезе почињу да листају и дају сок. Дан Баба Марте прати богато народно предање, као и бројне приче о самом лику Баба Марте. Уобичајени поздрав тог дана гласи срећна Баба Марта (), који се често скраћује у ЧБМ на честиткама.
Постоји више тумачења и народних веровања о значењу црвене и беле боје од којих се праве мартенице. Према распрострањеном тумачењу, црвена боја симболизује живот и рађање, док бела означава нови почетак и чистоту, те заједно упућују на обнављање, препород и нови почетак, односно на славље живота и опстанка. Друго распрострањено тумачење каже да бела представља мудрост, а црвена здравље, па даривање мартенице значи жељу за оба током године.
Током марта ови обредни украси, који се носе на руци или одећи, могу се видети готово свуда у Бугарској и околним областима. По свом пореклу пагански обичај, Дан Баба Марте спада међу најстарије живе традиције у хришћанској Европи. Предања о Баба Марти
У народном предању, Баба Марта описује се као наравита и ћудљива жена, која је често незадовољна својом браћом, Јануаром и Фебруаром; према веровању, Сунце се појављује онда када се она насмеши. Постоји више варијанти приче о Баба Марти. Према једној, тог дана она обавља велико предпролећно чишћење и последњи пут протреса душек пре наредне зиме, а перје које из њега излети и пада на земљу као снег симболизује последњи снег у години. Сличан мотив постоји и у немачком фолклору, на пример у причи о Фрау Холе (Мајци Хулди).
Према другој причи, Баба Марта је сестра „великог сечка” (јануара) и „малог сечка” (фебруара); стара реч сечко највероватније потиче од речи сеч, у значењу хладноће. Она је стално незадовољна својим мужем, који је често пијан или на други начин непријатан, због чега се она љути и изазива нагле временске промене.
Према широко распрострањеном предању, једна стара пастирица извела је стадо у планину крајем марта, верујући да ће јој Баба Марта обезбедити повољне временске услове јер су сличних година. Баба Марта се на то разљутила што су је сматрали старом, па је замолила млађег брата, Априла, да јој позајми неколико дана. Април јој је изашао у сусрет, а ти дани у народној традицији познати су као „позајмљени дани” или зајемници. Тада је Марта изазвала јаке снегове и мећаве, који су у планини смрзли пастирицу и њено стадо.
Обележавање празника Поред 1. марта, Баба Марта се обележава и 9. марта (Младенци) и 25. марта (Благовести). Ови празници повезани су са завршетком зиме и доласком пролећа. Током њих изводе се обредне радње за које се верује да умирују нарав Баба Марте. У обредима углавном учествују жене, девојке и деца, док се, према народном веровању, сматра да Баба Марта није наклоњена старијим женама, те би оне требало да избегавају поступке који би могли изазвати њену љутњу. Референце
Категорија:Бугарска култура Категорија:Мартовске светковине Категорија:Државни празници у Бугарској