алт=coloured material|десно|мини|292x292п| Навахо серапе из средине 19. века.Серапе, сарапе или хоронго је дугачак шал или плашт сличан ћебету, често јарких боја и са ресама на крајевима, који се носи у Мексику, најчешће га носе мушкарци. Прихваћени начин писања речи у Мексику и земљама шпанског говорног подручја је sarape (или, ређе, zarape). Термин serape се односи на правоугаоно ткано ћебе, мада се у новијим годинама може користити и за веома меко правоугаоно ћебе са отвором у средини за главу, слично пончу, који се у Мексику назива габан или хоронго. Модерне варијације неких серапеа се праве са одговарајућим капуљачама за покривање главе. Дужина серапе варира, али предњи и задњи део обично достижу дужину до колена, код просечне особе.
Серапе се прави у разним бојама и дезенима, типичне боје серапеа из планинских региона су двобојне комбинације црне, сиве, смеђе или жућкасто-смеђе, у зависности од природне боје стада оваца које се гаје у том подручју, са великим дизајнерским дезенима који користе традиционалне аутохтоне мотиве.On the other hand, the traditional serape as made in the Mexican state of Coahuila in north-eastern Mexico near the city of Saltillo often consists of a dark base color with bands of yellow, orange, red, blue, green, purple, or other bright colors.
Историја Сматра се да је ткано ћебе слично серапу били коришћено у региону близу Чиаутемпана и Контле, Тлакскала. Око 1591. године, дијаспора из Тлакскале пратила је шпанске конквистадоре на север како би смирили Ла Гран Чичимеку . На крају су се населили близу Салтиља у четврти Сан Естебан де ла Нуева Тлакскала, где су започели развој пољопривреде, укључујући узгој оваца и коза. Постоје записи о два мајстора ткача послата из Тлакскале у Салтиљо 1650. године.
Један од првих документованих примера речи zarape може се наћи у дневницима фра Хуана Аугустина де Морфија 1777. године, када је био посети имању у власништву потомака конквистадора Франсиска де Урдињоле.мини|300x300п|Модерна мексичка сарапе.Током колонијалног периода, серапе је пренет је у Вицекраљевство Нова Шпанија где је дошло до одређенх адаптација у складу са клмом и локалним мотивима.Дизајни и мотиви су се променили током владавине Максимилијана I, када су је почело са увођењем шара које садрже цвеће, животиње и класичну архитектуру (француски и европски утицаји) комбиновано са традиционалним шарама. Овај специфичан стил серапа назван је Максимилијанци. Средином 1850-их, серапе су почеле да се праве машински и дошло је до употребе синтетичких боја.
Град Теокалтиче у Халиску је важан везан са развој серапеа, иако је био широко распрострањен по целом подручју тада познатом као Нуева Вискаја.
Серапе је поново доживео пораст популарности 2000-их.
Референце
Литература
Категорија:Мексичка култура