Петровићи и Хајдук-Вељковићи Држава Србија Звања војвода крајинске нахије од 21. августа 1811Вид. Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 741, препис војводске дипломе Оснивач породице војвода крајинске нахије Хајдук Вељко Петровић (1780-1813)Порекло Радовићи Баре Радовића - Морача код Колашина Леновац Крсна слава Св. НиколаВид. Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 212. Националност СрпскаДанашњи потомци Петровићи Хајдук-Вељковићи Цекићи Станковићи Огњеновићи
Петровићи, породица војводе крајинске нахије Хајдук Вељка Петровића и његове браће, војводе Милутина Петровића, војводе Станка Петровића, војводе Огњена Петровића и капетана и пекског кнеза Миљка Петровића, били су породично војводе крајинске нахије. Родом су из Леновца из црноречке нахије. Потомци Хајдук-Вељка и сестре Станоја Главаша су Хајдук-Вељковићи, а потомци Хајдук-Вељковог брата војводе Милутина Петровића и Станице из породице капетана Радича Петровића су Петровићи. Потомци војводе Станка Петровића се презивају ,,Станковићи”, док се потомци војводе Огњена Петровића презивају ,,Огњеновићи”, данас фамилија Станковић и Огњеновић носе заједнички назив, Крањчићи
Крајинске војводе Станко и Огњен Петровић
Војводе Станко и Огњен су се населили у Осипаоници. Након доласка добијају имање од Општине где се данас налазе Крањске колибе. Тада је поред колиба текла река ,,Велика Морава”, која је касније променила ток.
Због страха од турске освете браћа мењају презиме, те по Станковом имену потомци добијају презиме Станковић, а по Огњеновом имену презиме Огњеновић.
По доласку у Осипаоницу, мештани им дају надимак Крањчићи из разлога што су се доселили из Неготинске Крајине.
Марко Станковић
Марко је први и најстарији син Војводе Станка Петровића, дошао је из Крајине са оцем. Супруга му се звала Ружа. Имали су три детета: Јанка, Симу и Живојина. Јанку се губи траг у Балканским ратовима.
Живојин Станковић
Живојин је Крањска линија који носи надимак ,,Крка”. Надимак су добили по некој баби која је ,,Кркљала” док је говорила. Живојин је имао синове Миливоја и Данила.
Сима Станковић
Сима је најстарији Марков син (рођ. 1832.) На надгробном споменику пише да је живео 90 година (преминуо 1922.). Симина жена звала се Стевана, имала је шест прстију на ногама, те су је прозвали ,,Шестопрста”. Стевана потиче из породице Новаковић. Преминула је 1913. у 80. години, имали су 13 детета од којих су преживели Светозар и Игњат. Игњат није имао потомства.
Светозар (Тоза) Станковић
Рођен је 1864. године од оца Симе и мајке Стеване. ,,Тозина” супруга, Здравка је из породице Маринковић. Њен деда дошао је из Бугарске. Име му је било ,,Маринков”, на основу имена потомци добијају презиме ,,Маринковић”. Стеван и Здравка имали су пет детета:
1. Ћерку Лепосаву са супругом Михајлом Катићем (имају потомке.)
2. Сина Чедомира (нема потомака.)
3. Сина Драгутина (нема потомака.)
4. Сина Властимира, његова супруга Роксанда Танаксковић (имају потомке.)
5. Ћерку Дару са супругом Чедомиром Илићем (имају потомке.)
Светозар је преминуо 1943. године
Потомство Петровића
Дана 30.07.2022. након 200 година од досељавања браће Петровић, фамилија ,,Крањчићи” се окупила на једном месту где је Мирослав Станковић представио породично стабло ,,Крањчића”. Званично, од Станковог потомства, укупно има 221 потомак породице Петровић, од којих су 137 живих. Већина потомака данас живи у Осипаоници, док остали живе у Пожаревцу, Скобаљу, Драговцу, Београду...
Петар Радовић
Петровићи и Хајдук-Вељковићи воде порекло од Петра Радовића, Хајдук-Вељковог оца по коме су добили презиме Петровић
Према предању Јован Радовић, отац Петров, доселио се из Доње Мораче (Колашин) првом половином 18. века у Србију (прво у Бољевац, а лотом у Леновац, у Црну Реку, где је већ било неколико породица пореклом из колашинског крајаВид. Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 212-213..
Петар Радовић постао је ускоро најпознатији узгајивач стоке и произвођач сирева у крају, због чега је био познат као Петар Сирењар.
Петар Радовић је поред најстаријег сина Вељка имао и синове Милутина и Миљка, као и кћерку МиланкуПрема предању у Дубони, Миланка је са хајдуком Стојаном Лаваром, родом из Јасике код Крушевца имала Тодора, Младена, Недељка и Пантелију од којих воде порекло породице Тодоровић, Младеновић, Недељковић и Пантић).
Крајински војвода Хајдук-Вељко Петровић (1780-1813)
Војвода крајинске нахије (од 21. августа 1811) Хајдук Вељко Петровић, родом из Леновца, црноречка нахија, погинуо 1813. у Неготину.Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 735..
Вељко Петровић као дечак отишао је од куће и бавио се различитим пословима, док, након једног инцидента, није морао да се одметне у хајдуке, где је четовао у дружини познатог хајдучког харамбаше и Карађорђевог пријатеља Станоја Главаша.
Хајдук-Вељко Петровић учествовао је на збору у Орашцу на празник Сретења Господњег 1804, који се данас прославља као национални празник - Дан државности Србије.
Хајдук-Вељко оженио се удовицом Маријом (Марицом) Јовановић из Дубоне, а родом из Селевца, најмлађом сестром по мајаци Станоја Главаша. У Дубони били су касније магацини оружја и барутана, за чијег чувара је Карађорђе одредио Хајдук Вељка.
Хајдук-Вељко је са Маријом имао сина Радивоја - Раку и Миљка. Радивојеви потомци су Хајдук-Вељковићи. Миљко није имао потомака.
Хајдук-Вељко са другом женом Чучук Станом није имао деце.
Хајдук-Вељковићи
Радивоје Петровић Хајдук-Вељковић (1807-1850)
Радивоје - Рака, син Хајдук-Вељка и Марије, сестре Станоја Главаша, имао је са Јеленом синове Милована и Милана Хајдук-Вељковића.
Милован Р. Хајдук-Вељковић, народни посланик за Јасенички срез
Милован - Мида Хајдук-Вељковић био је народни посланик у Народној Скупштини за јасенички срез. Имао је синове Стевана и Спасоја.
Стеван М. Хајдук-Вељковић, председник општине
Стеван Хајдук-Вељковић био је председник општине у Дубони, чиновник у Смедереву. Имао је у Дубони 60 ланаца земље. Стеван Хајдук-Вељковић и Стојана имали су синове Владимира, Божидара, Данила и Вељка.
Стеван Хајдук-Вељковић умро је од пегавог тифуса којим се заразио на фронту, где је био у посети сину Божидару у време епидемије ове заразне болести 1915. године.
Бан вардарске бановине мајор Владимир С. Хајдук-Вељковић (1892-1939)
Мајор Владимир Хајдук-Вељковић, Хајдук-Вељков праунук, бан вардарске бановине, државни саветник, начелник МУП, народни посланик за јасенички срез, члан Радикалне странке и ЈЕРЕЗ-е, завршио је Правни факултет у Београду а као питомац Војне академије учествовао је у ратовима 1912-1918. одликован је са две Карађорђеве звезде са мачевима и ванредно је унапређен у чин капетана 1. кл. Поставаљен је за бана вардарске бановине фебруара 1939. године."Политика", 26. феб. 1939 Бана Владимира Хајдук-Вељковића, после литургије у Саборној цркви на краљев рођендан 6. септембра 1939. и после примања честитки тим поводом у банској палати, испред Официрског дома, пред очима супруге, убио је из службеног револвера Богољуб Иванишевић родом из Мостара, надзорник полицијске страже, који је тог дана добио решење о отказу због више службених прекршајаВид. Политика, 7. септембар 1939, стр. 12. Бан Владимир Хајдук-Вељковић сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Владимир Хајдук-Вељковић два пута се женио. Прва жена Милица Хајдук-Вељковић, рођ. Јокић из Београда, завршила је фармацију и била власник апотеке у Смедеревској Паланци.
Друга жена Јелена Хајдук-Вељковић, била је удовица. Њена је била палата од 5 спратова у Доситејевој 3 на Дорћолу у Београду.
Владимир Хајдук-Вељковић није имао деце.
Божидар С. Хајдук-Вељковић, економиста
Божидар Хајдук-Вељковић био је економста. Објавио је 1925. једну књигу о економији. Учествовао је у Првом светском рату. Отац Стеван Хајдук-Вељковић посетио га је на фронту 1915. и тада се заразио тифусом од кога је умро исте године.
Божидар Хајдук-Вељковић је имао сина Слободана и кћерку Бојану. Слободанови синови су Душан, његов син је Бранко и Зоран, чији син је Давид.
Данило С. Хајдук-Вељковић, земљопоседник
Газда Данило С. Хајдук-Вељковић био је највећи поседник земље у општини Дубона, где је имао у власништву 50 хектара ораница и шумаВид. Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 216-217.. Душан Д. Хајдук-Вељковић био је општински чиновник крајем Другог светског рата.
Газда Данила С. Хајдук-Вељковића убили су партизани 1944. године.Вид. Злочини комуниста, часопис Погледи,, Крагујевац.
Данило Хајдук-Вељковић је имао синове Милована, Душана и Стевана.
Душан Д. Хајдук-Вељковић, чиновник
Душан Д. Хајдук-Вељковић био је општински чиновник крајем Другог светског рата.
Стеван Д. Хајдук-Вељковић (1920-2008)
Стеван Д. Хајдук-Вељковић, син Данила Хајдук-Вељковића је имао синове Предрага и Данила (1951) и кћерку Љиљану. Стевана Хајдук-Вељковића је нова комунистичка власт, почев од 1945. прогањала. Конфисковали су му сву имовину, 24 хектара земље.
Данило С. Хајдук-Вељковић
Данило С. Хајдук-Вељковић, син Стеванов, је правник, био је чиновник Министарства трговине (тржишни инспектор). Данилови синови су Душан (1986) и Вељко (1987) Хајдук-ВељковићВид. Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 212, 216..
Вељко С. Хајдук-Вељковић
Вељко С. Хајдук-Вељковић је имао синове Драгољуба, Алексу и Владету. Драгољубови син је Миодраг, чији син је Јовица Хајдук-Вељковић. Владете Хајдук-Вељковића синови су Љубивоја и Момчило. Љубивоја Хајдук-Вељковића син је Драган.
Спасоје М. Хајдук-Вељковић
Спасоје М. Хајдук-Вељковић, син Милована, а унук Радивоја - Раке, Хајдук-Вељковог сина, имао је сина Грујицу. Грујицини синови су Милан и близанци Милосав и Видосав (1919—2003). Миланови синови су Лазар (чији син је Драган), Петар и Спасоје. Милосављеви синови су Србољуб (чији син је Предраг) и Мирољуб. Видосављев син је Драгољуб а његов син ПредрагВид. родослов Хадјук-Вељковића у Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 216..
Милан Р. Хајдук-Вељковић
Милан Хајдук-Вељковић син Радивоја Раке, сина Хајдук-Вељковог имао је синове Петра и Живана.
Петар М. Хајдук-Вељковић
Петар М. Хајдук-Вељковић, син Милана Хајдук-Вељковића имао је синове Радоицу, Светозара и Велимира. Радоица је имао сина Александра (чији је син Миодраг), као и кћерку Ангелину. Светозар је имао сина Алексу и ћерке Живанку и Олгу.
Живан М. Хајдук-Вељковић
Живан М. Хајдук-Вељковић је имао синове (Милутина и Драгутина) Милорада и Милосава и кћерке Зорку и Лепосаву. Милосављев син је Живадин, његов син Слободан, а његов СтеванВид. родослов Хадјук-Вељковића у Мих. М. Стевановић, Хајдук Вељко и његова браћа, Издање породице Милутинове, брата Хајдук-Вељковог, Пожаревац 1893, стр 55. Упоред. са родословом у Драгољуб Продановић, Хајдук-Вељков јатаган, Српска читаоница Лаза Костић, Сомбор 2010, 216-217.
Миљко Петровић Хајдук-Вељковић
Миљко Петровић Хајдук-Вељковић син Хајдук Вељка и Марија (Марице), сестре Станоја Главаша, који је добио име по свом стрицу Миљку Петровићу, и брат Раке Хајдук-Вељковића није имао потомства.
Крајински војвода Милутин Петровић (1791-1861)