мини|Пример серверске инфраструктуре која се користи за веб-хостинг Дељени веб-хостинг је облик веб-хостинга код кога више веб-сајтова користи ресурсе истог физичког или виртуелизованог сервера. Код овог модела више корисника дели заједничку инфраструктуру, укључујући процесорско време, радну меморију, простор на диску, мрежну повезаност и основне системске услуге.
Дељени хостинг је намењен пре свега личним сајтовима, блоговима, мањим презентационим сајтовима, локалним пословним сајтовима и мањим интернет-продавницама које немају велике захтеве у погледу ресурса и администрације. У пракси је то један од најприступачнијих и најчешће коришћених модела хостинга, јер провајдер распоређује трошкове инфраструктуре на више корисника.
Карактеристике
Код дељеног хостинга провајдер најчешће управља оперативним системом, веб-сервером, безбедносним ажурирањима, резервним копијама и основном конфигурацијом сервиса. Корисник обично добија контролни панел преко кога може да управља доменима, базама података, имејл налозима, датотекама и сертификатима.
Типичне карактеристике дељеног хостинга су: заједничко коришћење серверских ресурса; ограничен или непостојећи административни приступ систему; унапред дефинисана софтверска окружења; једноставније одржавање у односу на VPS и наменске сервере; нижа цена у односу на друге облике хостинга.
На дељеном хостингу често се користе стандардне технологије као што су PHP, MySQL, MariaDB, Apache, Nginx или LiteSpeed, уз подршку за SSL сертификате, FTP, e-mail налоге и аутоматизоване инсталере апликација.
Предности
Главне предности дељеног хостинга су ниска цена, једноставно коришћење и мања потреба за техничким знањем. Због тога је овај модел погодан за кориснике који желе брзо постављање сајта без самосталног одржавања серверске инфраструктуре.
Предности укључују: повољнију цену у односу на VPS и наменски сервер; техничко одржавање које углавном обавља провајдер; брзо постављање сајта и пратећих услуга; погодност за почетнике и мање пројекте; често укључене додатне услуге као што су имејл, базе података и резервне копије.
Недостаци
Основни недостатак дељеног хостинга је то што корисник дели ресурсе са другим корисницима на истом серверу. То може утицати на перформансе, посебно када неки од налога има повећану потрошњу ресурса. Такође, корисник је ограничен у погледу напредне конфигурације система и инсталације специфичног софтвера.
Недостаци укључују: мању контролу над серверским окружењем; зависност перформанси од оптерећења других налога; ограничења у погледу прилагођене конфигурације; мању погодност за захтевне апликације и сајтове са великим бројем посета.
Безбедност
Безбедност дељеног хостинга зависи од начина изолације корисничких налога и праксе самог провајдера. Савремени системи дељеног хостинга користе различите механизме ограничења и изолације налога како би се смањио утицај једног корисника на остале налоге на истом серверу. Ипак, дељени модел по природи подразумева већи степен зависности од конфигурације коју одржава провајдер него код самостално управљаних решења.
Примена
Дељени веб-хостинг се најчешће користи за: личне и портфолио сајтове; блогове; презентационе сајтове малих предузећа; мање WordPress сајтове; мање интернет-продавнице са умереним бројем посета.
За пројекте са већим захтевима у погледу ресурса, скалабилности, прилагођене конфигурације или безбедносне контроле, чешће се користе VPS, наменски сервери или cloud hosting.
Разлика у односу на друге типове хостинга
За разлику од дељеног хостинга, VPS кориснику даје већи степен изолације и више контроле над окружењем. Наменски сервер омогућава коришћење целокупне машине од стране једног корисника, док cloud hosting обично омогућава еластичније скалирање и расподелу оптерећења кроз више чворова.
Дељени хостинг се зато најчешће посматра као улазни или почетни модел хостинга, погодан за сајтове који не захтевају напредну администрацију и велике ресурсе.
Види још Веб-хостинг Виртуелни приватни сервер Наменски хостинг Рачунарство у облаку WordPress
Референце
Спољашње везе
Категорија:Веб хостинг Категорија:Управљање сајтовима