Парализа анализе (или парализа кроз анализу) описује процес појединца или групе где прекомерно анализирање или претерано размишљање о ситуацији може проузроковати да напредовање или доношење одлука постане парализовано, што значи да се ниједно решење или правац деловања не донесе у разумном временском оквиру. Ситуација се може сматрати превише компликованом и одлука се никада не доноси, или се доноси прекасно, због анксиозности да може настати потенцијално већи проблем. Особа може прижељкивати савршено решење, али се може плашити доношења одлуке која би могла резултирати грешком на путу до бољег решења. Исто тако, особа може сматрати да је супериорно решење на корак одатле и стати у његовој бесконачној потрази, без разумевања концепта опадајућих приноса. На супротном крају временског спектра налази се фраза изумрли од инстинкта, што представља доношење фаталне одлуке на основу брзоплете процене или инстинктивне реакције.

Парализа анализе настаје када страх од прављења грешке или пропуштања супериорног решења надмаши реална очекивања или потенцијалну вредност успеха у правовремено донесеној одлуци. Ова неравнотежа доводи до потиснутог доношења одлука у несвесном покушају да се сачувају постојеће опције. Преоптерећење опцијама може преплавити ситуацију и изазвати ову „парализу”, чинећи особу неспособном да дође до закључка. Ово може постати већи проблем у критичним ситуацијама где одлука мора бити донесена, али особа није у стању да пружи одговор довољно брзо, што потенцијално изазива већи проблем него што би био случај да је одлука донесена на време.

Историја Основна идеја је изражена кроз наративе више пута. У једној „Езоповој басни” која је забележена чак и пре Езоповог времена, Лисица и мачка, лисица се хвали са „стотине начина за бекство”, док мачка има „само један”. Када чују ловачке псе како се приближавају, мачка се попне на дрво, док „лисица у својој збуњености бива ухваћена од стране ловачких паса”. Басна се завршава поуком: „Бољи је један сигуран пут него стотину на које се не можеш ослонити”. Сродни концепти изражени су кроз дилему стоноге, како је несвесна активност поремећена свесним размишљањем о њој, и кроз причу о Буридановом магарцу, парадоксу рационалног доношења одлука са једнаким опцијама.

У Хамлету Вилијама Шекспира, често се каже да главни лик, принц Хамлет, има смртну ману претераног размишљања, тако да његова младост и витална енергија постају „пребледеле од бледог одсјаја мисли”. Нима Парвини истражује неке од Хамлетових кључних одлука у поглављу „'And Reason Panders Will': Another Look at Hamlet's Analysis Paralysis”.

Волтер је популаризовао стару италијанску пословицу на француском језику 1770-их година, чија је једна од варијанти: „Савршено је непријатељ доброг”. Значење ове изреке је да особа можда никада неће завршити задатак ако је одлучила да не стане док он не буде савршен: добро завршавање пројекта постаје немогуће због тежње ка савршенству.

Речи „анализа” и „парализа” појавиле су се заједно 1803. године у речнику изговора и каснијим издањима која су наводила како се те речи слично изговарају. Коришћење речи које се римују може учинити афоризме истинитијим и лакшим за памћење због ефекта рима-као-разлог и мнемонике.

Године 1928, на Генералној конвенцији Епископалне цркве, велечасни С. Лесли Глен, национални секретар за рад на факултетима, рекао је да је религиозни студентски свет у опасности од „парализе кроз анализу” због превеликог спекулисања уместо дефинисања, и да му је потребан прави рад уместо истраживања.

Током Другог светског рата, Винстон Черчил је, након што је чуо да дизајнери десантних бродова проводе већину времена расправљајући о променама у дизајну, послао следећу поруку: „Максима 'Ништа не вреди осим савршенства' може се краће написати: 'Парализа'.”

Године 1956, Чарлс Р. Шварц написао је чланак „Концепт повраћаја инвестиције као алат за доношење одлука” у делу Changing Patterns And Concepts In Management, наводећи: „Мање ћемо нагађати; избећи опасност да постанемо изумрли од инстинкта; и, усвајањем јединственог водича за евалуацију, избећи да подлегнемо парализи кроз анализу.”

Године 1965, Х. Игор Ансоф написао је књигу Corporate Strategy: An Analytic Approach to Business Policy for Growth and Expansion. Користио је фразу „парализа кроз анализу” мислећи на оне који су овај приступ користили прекомерно. Ансоф се позвао на Шварцов рад у неколико својих чланака.

У раду објављеном 1970. године, заснованом на говору из 1969. и другим делима, Силвер и Хекер су написали:

Оксфордски речник енглеског језика наводи да су најраније употребе израза „парализа анализе” пронађене у часопису Тајмс 1970-их година.

Развој софтвера У развоју софтвера, парализа анализе обично се манифестује кроз модел водопада са изузетно дугим фазама планирања пројекта, прикупљања захтева, дизајна програма и моделирања података, што може створити мало или нимало додатне вредности тим корацима и доноси ризик од многих ревизија. Када се протегну кроз превише дуг временски оквир, такви процеси имају тенденцију да наглашавају организациони (тј. бирократски) аспект софтверског пројекта, док истовремено умањују његов функционални део (који ствара вредност).

Парализа анализе може настати услед недостатка искуства код радника као што су системски аналитичари, пројектни менаџери или софтверски девелопери, а може бити узрокована и крутом и формалном организационом културом. Међутим, према Раму Чарану, неодлучност у предузећима обично је резултат тога што недовољан број људи делује или говори о неефикасностима компаније. Парализа анализе такође може произаћи из великог искуства или стручности, што повећава број опција и разматрања који се појављују у сваком тренутку доношења одлуке.

Парализа анализе је пример антишаблона. Методологије агилног развоја софтвера експлицитно настоје да спрече парализу анализе промовишући итеративни радни циклус који ставља акценат на функционалне производе уместо на спецификације производа, али захтева посвећеност целог пројектног тима. У неким случајевима, агилни развој софтвера на крају ствара додатну конфузију у пројекту уколико се итеративни планови праве без намере да их тим спроведе до краја.

Спорт

Парализа анализе је критичан проблем у атлетици. У једноставним цртама се може објаснити као „неуспех да се реагује као одговор на претерано размишљање”. Жртва спортске парализе анализе ће често размишљати у компликованим терминима „шта даље да се ради” док истовремено разматра разне могућности, и тиме исцрпљује расположиво време за деловање.

Игре

Игре пружају микрокосмос за доношење одлука у коме могу постојати противници, скривене или недостајуће информације, насумични догађаји, сложене опције и последице. У овом контексту, парализа анализе означава стање у коме је играч толико преплављен доступним потезима и њиховим импликацијама да његов потез траје прекомерно дуго. Ово може бити додатно отежано у позицији губитника где играч исцрпно тражи победу или намерно одуговлачи како би спречио званичан губитак игре. Конотација је често пејоративна, јер имплицира да је успоравање игре умањило уживање осталих играча. Неке игре експлицитно додају временска ограничења (нпр. са шаховским сатом или кухињским тајмером). У шаху се ово успоравање игре назива Котовљев синдром и, у временски ограниченим шаховским партијама, може резултирати цајтнотом. Добар дизајн игре може смањити вероватноћу парализе анализе током играња. И сам дизајн игре може бити подложан парализи анализе.

Види још Ограничена рационалност Кајање купца Критика Замор од одлучивања Равнотежа одлучивања Егзистенцијална криза Групно мишљење Преоптерећење информацијама Опсесивно-компулзивни поремећај личности Опортунитетни трошак Прекомеран избор Парадокс избора: Зашто је више мање Савршено је непријатељ доброг Перфекционизам Кајање (теорија одлучивања) Трошак претраге Проблем секретарице Мислити, брзо и споро ВУЦА Опаки проблем Списатељска блокада Јипс

Референце

Категорија:Агилни развој софтвера Категорија:Антишаблони Категорија:Анализа одлучивања Категорија:Пропагандне технике