Уно Сигнеус (; Хеменлина, 1810 — Хелсинки, 2. јануар 1888) је био фински свештеник и просветитељ. Сматра се оцем такозваних народних школа (шв. folkskola) у Финској. Пре него што је почео да се бави педагогијом, био је свештеник између осталог и на Аљасци и у Санкт Петербургу. Познат је по својим напредним идејама и реформама у финском образовном систему.

Детињство и образовање Отац му је био порезник у Хаменлини, а умро је када је Сигнеус имао само 8 година. Након очеве смрти су се преселили на имање једног рођака, где га је подучавао приватни учитељ Абрахам Миленијус, који је у њему пробудио интересовање за педагогију.

Године 1821. уписао се у средњу школу у Хаменлини, а 1827. почиње да студира на универзитету у Обоу. У почетку је у плану имао лекарску каријеру па је због тога 1831, у доба епидемије колере, био асистент једном лекару. Међутим брзо је одустао од медицине. У периоду од скоро читаве деценије, студирао је на неколико факултета и за то време је и држао приватне часове. Године 1836. завршава филозофију са историјом и зоологијом као главним предметима, а исте те године завршава и теологију, којом се касније и дуго бавио.

Каријера

Свештеник

Своју свештеничку каријеру отпочео је у Виборгу као помоћних парохијског свештеника. Његов позив подразумевао је подучавање младих пред конфирмацију и посете болесницима, које је сматрао посебно напорним. У Виборгу је такође био и учитељ у Архенберговој школи за дечаке. У периоду 1838-1839. био је и проповедник у окружном затвору, док га 1839. године није запослила руско-америчка трговачка фирма.

Разлог његовог запошљавања у трговачкој фирми био је што је фирма пословала на територији Аљаске, где је трећина становништва била лутеранске вероисповести (немачког или скандинавског порекла) и био им је потребан свештеник. Тако је Сигнеус провео пет година на Аљасци и постао први лутерански свештеник тих простора. Пут до тамо је трајао девет месеци и на том путу је спровео зоолошко прикупљање. Наводно је касније сисаре и птице које је прикупио поклонио универзитету у Хелсинкију.

Становништво на Ситки је у њему пробудило интересовање за педагогију, осећај за слободу, братство и једнакост и почео је да размишља реформистички. У том периоду је вера, која је до сада била само професија, постала важан део његових педагошких схватања. Његова парохија је бројала око 100 чланова, а ширење лутеранске вероисповести међу домороцима није било дозвољено. Једино покрштавање староседелаца било је дозвољено православној цркви.

Наредио је изградњу прве протестантске цркве у Ново-Аркангелу. Освештана је 24. августа 1843.

Након пет година почињу да се шире гласине да је имао сексуалне односе са служавком, која је остала у другом стању и од срамоте је приморан да напусти Аљаску.

У периоду 1846-1858. био је свештеник у шведској парохији Свете Катарине у Санкт Петербургу, као и руководилац црквене школе финске парохије. Такође је био вероучитељ у неколико финских школа у Санкт Петербургу.

Просветитељ Цар Александар II Николајевич је 1856. године Сенату дао задатак да припреми предлог за развој сеоских школа. Тада је Сигнеус поднео свој предлог Сенату да народна школа треба да брине о дечијем духовном и физичком развоју. Поред учења математике и читања задатак школе је био да научи децу да разумеју оно што читају и да примењују своје знање. По његовом плану наставни план је требало да укључује и опште образовне предмете и предмете практичних вештина. Сигнеусова стратегија је обухатала самостално школско управљање, учитељске семинаре, физичко васпитање и посебан нагласак на практичним предметима. Истакао је и значај образовања девојака као васпитача друштва кроз будуће генерације. Његова идеја је била да се оне образију у областима неге деце, духовном развоју деце и основних здравствених навика.

По задатку Сената, Сигнеус 1858. одлази на студијско путовање у Шведску, Данску, Немачку, Аустрију, Швајцарску и Холандију. На том путовању је показао посебно интересовање за рани развој и васпитање деце па тако и за вртиће по методу Фридриха Фребела. У једном књижевном листу (шв. Litteraturblad för allmän medborgerlig bildning) 1860. објављује дневник са путовања.

Његове идеје за рани развој и васпитавање деце биле су фокусиране на ручни рад. Фребелову идеју да се у вртиће уведу активности као што су ткање, шивење, рад са песком, глином и бојама Сигнеус је проширио и на пољопривредне радове, баштованство, рад са мералом и дрветом и плетење корпи. Све то заједно поснато је као веисто или шв. slöjd што значи ручни рад. Финска влада је захваљујући њему 1866. увела овај систем као обавезан за дечаке у свим сеоским школама. Године 1872. систем је проширен и на градске школе. Касније се ова идеја проширила у Шведску, а потом и у Француску, Немачку, Енглеску, Индију, Чиле и Сједињене Америчке Државе, где је и данас саставни део наставног плана многих школа, заједно са предметом домаћинство.

Године 1861. је именован за главног надзорника народних школа. Његов рад Предлог о систему народних школа у Финској објављен је и разматран од стране комисије формиране за ту сврху. Његов предлог је у поређењу са ранијим финским системом образовања био веома револуционаран. По њему је народна школа требало да буде државна институција и да пружа деци из свих друштвених слојева једнак основни образовни ниво, а наставни план је имао за циљ да се подстакне радна способност и предузетност грађана.

Сигнеусове идеје су биле поприлично испред свог времена због чега су изазивале много критика. Комисија није подржала концепт државне основне школе, увођење ручног рада и гимнастике у наставни план, нити образовање девојака.

Године 1863. основан је учитељски семинар у Јуваскули, а Сигнеус је постао његов директор. Водио је семинар до 1869, када је постао члан новооснованог Врховног одбора за школство.

Породица Године 1854. је оженио ћерку банкарског службеника из Хелсинкија, Ану, са којом је имао четворо деце. Његов рођак је био Фредрик Сигнеус, шведско-фински песник.

Смрт Умро је 2. јануара 1888. у Хелсинкију.

Референце

Категорија:Рођени 1810. Категорија:Умрли 1888. Категорија:Образовање у Финској Категорија:Фински свештеници