мини|У грчкој митологији, Медуза, такође названа Горго или Горгона, била је једна од три Горгоне. Медузина глава (, 1922), аутора Сигмунда Фројда, је веома кратак, постхумно објављен есеј на тему мита о Медузи. Изједначујући одсецање главе са кастрацијом, Фројд је тврдио да је страх од Медузе одраз комплекса кастрације који се пробудио код дечака када је поглед на женске гениталије дочарао истину да жене немају пенис. (PFL 7)

Анализа Коса на Медузиној глави често је представљена у уметничким делима у облику змија. Фројд је сматрао да, као симболи пениса изведени из стидних длака, они служе за ублажавање ужаса комплекса, (1997) као облик прекомерне компензације. (1946) Овај поглед на Медузину главу чини посматрача укоченим од ужаса, претвара га у камен. Овде такође бележи исто порекло из кастрационог комплекса и исту трансформацију ефекта. У оригиналној ситуацији, то пружа утеху посматрачу: он и даље поседује пенис, а укоченост га уверава у ту чињеницу. (1997)

Медузину главу као симбол ужаса класично је носила на својој хаљини богиња девица Атина. Фројд је сматрао да је као резултат тога она постала неприступачна жена која одбија сваку сексуалну жељу носећи (симболично) гениталије мајке. (PFL 7) n

Заштита Фројд је даље тврдио да, пошто приказивање гениталија (мушких и женских) може бити апотропејски чин — онај који има за циљ застрашивање и одбијање гледаоца — таква је била и одбрамбена употреба Медузине главе у класичној Грчкој. Представе њене главе — такозвани Горгонејон — биле су тамо свеприсутне, појављујући се на зидовима, капијама, утврђењима, оклопу и личним амајлијама.H. Nettleship ed., (1894)

Књижевне референце Јунакиња романа „Поседовање: Романса“ тврди да планира рад „о Мелузини и Медузи и Фројдовој идеји да је глава Медузе фантазија о кастрацији, женска сексуалност, страх од које се не жели“.A. S. Byatt, (1990)

Низ алузивних референци на теме Фројдовог есеја такође помаже у организовању централне бриге о мушкој свесности и женској сексуалности у роману Ајрис Мердок „Одсечена глава“ из 1961. године.

Критике

Каснији аналитичари су повезали Медузин ефекат окамењености са леденим ефектом страха. (1946) Феминистичка критика би замерила Фројдовом (кратком) есеју што је ограничен на перспективу мушког погледа.Julia M. Walker, (1998)

Референце

Литература

Sándor Ferenczi, 'On the Symbolism of the Head of Medusa' in Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis (London 1926) Sándor Ferenczi, 'Nakedness as a Means of Inspiring Terror' in Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis (London 1926) M. Garber/N. J. Vickers eds., The Medusa Reader (2013)

Категорија:Есеји