Ерегчерте () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у Калоча јарашу.Основни подаци и поштански број селаЕрегчерте са геоподацима].

Географија Село се налази у округу Бач-Кишкун, источно од Калоче, на високој плавној равници коју пресеца водоток Шаркез, између Калоче и Кишкереша. Близина градова (12 km – 20 km) утиче на живот села. Суседна насеља су: Самар на северу, Кецел на истоку и Хомокмеђ на југу.Геоподаци Егерчерте

Историја Први писани помени датирају из 13. века (помиње се као „Черту“ 1239. године). Име села највероватније потиче од личног имена, имена бившег, земљопоседника, власника насеља. Почетком 14. века, ово лично име се појављује у различитим изворима у облику сложенице „хаза“. Након протеривања Турака, име села се поново мења. Тада се појављују префикси ерег и киш („öreg“ и „kis“), који су служили за разликовање два насеља која су се касније спојила.Ерегчерте на www.bacskiskun.hu

Ерегчерте припада историјски успостављеном систему насеља Шаркеза. Шаркез се односи на подручје налик острву ограничено Дунавом и његовим притокама, на коме су касније изграђена насеља.

Најранији подаци о селу датирају из средине 13. века. Бела IV помиње насеље у повељи издатој 1239. године. Према њој, владар је уздигао шеснаест породица у ред слободних кметова на имању Ивана и Халома у опатији Сексард у жупанији Шолт. Документ наставља наводећи да су у случају рата обавезни да прате опата у битку, те су стога ослобођени свих осталих служби. У документу се помиње извесни „Черту“ који је верно служио владару од детињства. Краљ, не заборављајући га, прогласио је њега и све његове рођаке слободним кметовима и ослободио га плаћања јавних пореза. Да би адекватно наградио његове заслуге, краљ му је у наследство дао земљу чији је претходно био корисник. Може се претпоставити да се поклоњено имање простирало и до границе насеља, чији је централни део било село у власништву породице „Черту“.

У документима из 14. и 15. века, који садрже организацију административних јединица, случајеве донације земљишта и спорове око земљишта, назив насеља је фиксиран у облику „Чертевхаза“. Турско освајање изазвало је значајну промену у животу земље и насеља. Турци су коначно окупирали Калочу и њену околину 1542. године и тамо се населили дуго времена. Подручје је припадало Сегединском санџаку Будимског пашалука под именом Калочке нахије. Ово није био посед спахије, већ је био у власништву султана. Ови дефтери, турски порески регистри, показују финансијску ситуацију становништва које је овде живело и обим њиховог опорезивања. Током ослободилачког рата против Турака који је почео 1686. године, село је било депопулирано. То доказује и попис из 1690. године, који међу напуштеним и уништеним местима наводи име Чертевхаза. Насељавање региона, а истовремено и насељавање, догодило се почетком 18. века. У то време се развио облик насеља веома карактеристичан за то подручје, салаш (sallás). Појава овог облика насеља може се објаснити економским, демографским разлозима и комбинованим ефектима природних услова овог подручја.

Становништво је споро расло до средине 19. века, али брзо у другој половини 20. века. Неки од људи који су овде живели бавили су се и индустријским предузећима поред пољопривредних активности. Економски развој, који се огледао и у повећању броја становника, учинио је борбу за независност веома интензивном. Од некадашње границе Калоче формирана су два независна села, Хомокмеђ и Самар.

Ерегцерте (Öregcertő) је припадао Хомокмеђу до 1914. године, када се отцепио и настао као независно село под именом Чертосалаш (Csertőszállás). Његово име је Ерегчерто од октобра 1915. године. Административно, насеље се састојало од четири пусте: саме централне Ерегчерто, Кишчерто, која је убрзо укључена у његов састав, Ерјеги пусте и Гајари-мајор.

Између 1967. и 1970. године, парох у насељу био је Јанош Бард, помоћни бискуп Калоча. Путнички превоз на железничкој прузи Кишкереш-Калоча, која је омогућавала приступ насељу, престао је са радом 4. марта 2007. године.Вебсајт Ерегчерте

Демографија На попису из 2011. године, 84,3% становништва се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми, 0,7% као Немци и 0,5% као Румуни (15,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 56,3%, реформисти 8,1%, лутерани 0,7%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 11,8% (22,9% се није изјаснило).

У 2022. години, 86,6% становништва се изјаснило као Мађари, 5,3% као Роми, 0,3% као Немци, 0,1% као Грци, 0,1% као Румуни, 1,6% као друга, недомаћа националност (13,1% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 39,4% су били римокатолици, 7% калвинисти, 0,9% лутерани, 0,4% гркокатолици, 0,4% остали хришћани, 0,3% остали католици, 16,4% неконфесионални (35% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Ерегчерте на fallingrain.com Ерегчерте на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун