Презбикузија или пресбикусис (од грчких речи πρεσβυς пресбис „стар” + ακουσις акоусис „слух”) или сенилни губитак слуха — физиолошки, прогресивни и неповратни губитак слуха перцептивног типа који симетрично утиче на оба уха. Физиолошко старење органа слуха почиње релативно рано, већ у четвртој деценији живота. Међутим, не можемо говорити о чисто физиолошком старењу слушног органа, јер током живота на њега утичу бројни фактори који изазивају губитак слуха (бука, болести кардиоваскуларног система, исхрана, ототоксични агенси, повреде итд.).
Промене које изазивају губитак слуха јављају се у свим деловима слушног апарата – средњем уху, унутрашњем уху, слушном нерву, можданим језграма, можданим центрима). Бубна опна губи еластичност и сјај, бубне опне постају анкилозирајуће (непокретне), настају дегенеративне промене на крвним судовима као и на базиларној мембрани. У случајевима када су дегенеративне промене снажно изражене у можданим центрима, поред релативно доброг тонског аудиограма, постоји и изражено оштећење препознавања говора. Да би се сенилна глувоћа разликовала од других перцептивних оштећења слуха, треба да буду присутни следећи елементи: старост пацијента (преко 55 година), негативна анамнеза у погледу других могућих оштећења слуха, негативни отоскопски налаз и перцептивно симетрично оштећење слуха. Лечење ове болести не даје резултате јер питање старења нервног ткива није разјашњено. Основна тенденција у лечењу је побољшање циркулације у централном нервном систему и смањење развоја атеросклеротских промена. У ту сврху пацијентима се дају вазодилататорни лекови који изазивају ширење крвних судова малог мозга.
Међу витаминима су прописани витамин А, витамини из групе Б и витамин Е. Рехабилитација слуха слушним апаратима се може покушати, али је у занемареним случајевима успех искључен, јер није оштећена само перцепција, већ и анализа и синтеза у кортексу великог мозга.
Референце
Категорија:Болести Категорија:Геријатрија Категорија:Аудиологија