Владо Кошић (Дружбинец, 20. мај 1959) је хрватски бискуп и вођа Сисачке бискупије.

Рани живот и образовање Кошић је рођен у селу Дружбинец код Вараждина 20. маја 1959. од породице Ивана Кошића и Марте Домбај.

Основну школу завршио је у Дружбинцу, гимназију у малој богословији у Загребу 1978, а теологију на Католичком теолошком факултету у Загребу 1985. године. Дана 30. јуна 1985. године рукоположен је за презвитера Загребачке надбискупије. Магистрирао је 1989. године догматску теологију са тезом „Трактат „De libero arbitrio et de gratia“ Ивана Паштрића (1636–1708)“, а докторирао 23. јуна 1997. године са тезом „Теолог Фрањо Ксавер Пејачевић (1707–1781) – Особине“, код ментора Ивана Голуба. Од 28. новембра 1997. године је доктор наука.

Каријера Радио је у Загребачкој надбискупији као капелан у Карловац-Дубовац (1985–1988) и Загреб-Шпанско (1988–1990), те као жупник у Храстовици (1990–1995) и Петрињи (1992–1995). Од 1995. године радио је као асистент на Катедри за догматску теологију Католичког теолошког факултета Свеучилишта у Загребу. Године 1997. постао је виши асистент, а 2003. доцент. Од 25. јануара 2001. Кошић је председник Хрватског мариолошког института Католичког теолошког факултета Свеучилишта у Загребу, члан Катедре за хришћански исток Института за екуменску теологију и дијалог „Јурај Крижанић“ и Друштва за историју Надбискупије „Ткалчић“.

Папа Јован Павле II прогласио га је помоћним бискупом Загребачке надбискупије 1998. Служио је као генерални викар Надбискупије и бискупски викар за подручје Сисака. У Хрватској бискупској конференцији служи као председник Комисије „Правда и мир“ (Iustitia et Pax) и као председник Савета за екуменизам и дијалог. Папа Бенедикт XVI именовао га је за првог бискупа Сисачке бискупије 5. децембра 2009. године.

Контроверзе Владо Кошић је познат по свом честом мешању у хрватску политику и екстремно десничарским политичким ставовима због којих га неки називају „нацистичким бискупом“, што он одбија да призна, наводећи да је против сваког тоталитаризма. Такође је био снажан противник и критичар левичарског кабинета Зорана Милановића, називајући га „антихрватским“.

Током референдума о браку 2013, Кошић је описао противљење Милановићевог владиног званичника референдуму као шокантно, неприхватљиво и недемократско, истичући да су Хрвати католички народ који негује традиције по којима живи вековима. Оптужио је Владу да атеизује становништво, да жели да избрише традиционалне вредности и позвао је на оставку владе.

Дана 6. јуна 2014. године, Кошић је био међу људима на Аеродрому Загреб који су дочекали осуђеног ратног злочинца Дарија Кордића након његовог пуштања из затвора Грац-Карлау, где је одслужио 25 година затвора за ратне злочине почињене над бошњачким становништвом током бошњачко-хрватског рата 1992–94. Након што су медији у Хрватској и Босни и Херцеговини, Исламска заједница у Босни и Херцеговини, као и неке невладине организације, изразили своје незадовољство Кошићевим чином, дао је интервју за часопис Сарајевски католички тједник у којем је изјавио да не верује да је Кордић био ратни злочинац, већ да је жртва политичких игара без обзира на пресуду МКСЈ и све доказе на којима је она заснована.

Дана 24. августа 2015. године, председници и врховној командантки Оружаних снага Колинди Грабар Китаровић уручена је петиција за увођење хрватског фашистичког усташког поздрава „За дом спремни“ у службену употребу у Хрватским оружаним снагама. Један од потписника петиције био је бискуп Кошић. Председница Грабар-Китаровић је одмах одбацила петицију називајући је „неозбиљном, неприхватљивом и провокативном“. Дубровачки бискуп Мате Узинић је у интервјуу за Јутарњи лист изјавио да поздрав „За дом спремни“ не може бити прихватљив за Цркву.

Дана 21. децембра 2015. године, Кошић је написао објаву на Фејсбуку у којој се позивао на могући коалициони споразум између Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) и Моста (МОСТ), у којој је назвао лидера Моста Божу Петрова „наивчином и издајником који баца своју странку у раље комуниста“, а лидера СДП-а и тадашњег актуелног премијера Зорана Милановића „лоповом и преварантом“. Након што су медији известили о његовој објави, јавност је изразила незадовољство, што је резултирало брисањем Кошићевог Фејсбук налога.

Дана 15. августа 2016, на миси служеној поводом Велике Госпе, Кошић је током своје проповеди позвао људе да гласају на парламентарним изборима 2016. „за оне који ће нас ослободити југокомунистичког наслеђа и спровести лустрацију“. Такође се осврнуо на суђење Јосипу Перковићу и Здравку Мустачу које је немачки суд прогласио кривим у првостепеној пресуди за убиство хрватског националистичког емигранта Стјепана Ђурековића, наводећи да „у Немачкој нису осуђена тек двојица удбаша него читав југо-комунистички сустав који је убијао хрватске домољубе у иноземству. То није довољно јасно речено, зато понављам: комунистичка Југославија је осуђена као терористичка држава, и њезин комунистички режим као злочиначки јер је убијао Хрвате у иноземству! Стога данас више не могу Хрватском владати они који су штитили и штите убојице и тај злочиначки режим“. Поред тога, позвао је Бога да „уклони и заувек спречи у својим намерама све оне који служе ђаволском змају и Иродима“.

Дана 14. јуна 2017. године, Кошић је објавио бесан пост на Фејсбуку у којем је напао конзервативног хрватског премијера Андреја Пленковића (ХДЗ) због уласка у коалицију са левоцентричном Хрватском народном странком – Либералним демократама (ХНС). Кошић је написао да је Пленковић довео целу земљу у „велике тешкоће уласком у коалицију са својим дојучерашњим непријатељима“, додајући да је Пленковић „презирао град Сисак у коме су фракцијске борбе ХДЗ-а искористиле нове „другарице градоначелнице“ града (мислећи на социјалдемократкињу Кристину Икић Баничек) да би биле изабране“. Закључио је свој пост рекавши да Пленковића није брига за хрватски народ „који је 86% католички“ и да ће наставити да се моли за Пленковића, упркос томе што „Бог одбија да услиши моје молитве због Пленковићевих поступака“.

Током недељне мисе 26. јуна 2017. (Дан државности Хрватске), Кошић је позвао на ревизију „лажне историје Другог светског рата“, коју су, према његовим речима, југословенски комунисти наметнули хрватском народу, додајући да се таква верзија историје и данас намеће.

Након што је хрватска полиција ухапсила групу ветерана Хрватских одбрамбених снага (ХОС) због узвикивања „За дом спремни“ 5. августа 2017, Кошић је објавио још једну објаву на Фејсбуку у којој је јавно позвао хрватског министра унутрашњих послова Давора Божиновића да поднесе оставку и прогласио Пленковићев кабинет „антихрватским“.

Дана 26. октобра 2017. године, Кошић је изјавио да „усташизам није фашизам већ легитиман војни чин одбране Хрватске“.

Дана 20. фебруара 2018, Кошићу је додељена годишња награда „Нар“ од стране Хрватског друштва за односе с јавношћу као најгорем комуникатору у Хрватској.

Дана 10. јануара 2021. године, на миси служеној у Гвозданском, Кошић се осврнуо на низ земљотреса који су погодили Хрватску током претходне године, а најзначајнији су били земљотрес у Загребу у марту и земљотрес у Петрињи у децембру, рекавши: „Земљотреси су тешко предвидљиви, не можемо се борити против њих као Турци, комунисти или Срби.“

Књиге

Вриједности свакодневнице, 1995 Записи с руба – о Богу љепоте, о Светом Тројству, животу и љубави, 1995 Теолог Фрањо Ксавер Пејачевић – (1707–1781): значајке, 1997 Ново старо лице Бога, 2005 Бискуп на првој црти, 2013

Референце

Категорија:Рођени 1959. Категорија:Вараждинци Категорија:Хрватски теолози Категорија:Хрватски бискупи Категорија:Биографије живих особа