Омлоп хет Нијувсблад 2026.. било је 81 издање једнодневне бициклистичке трке Омлоп хет Нијувсблада, која је одржана 28. фебруара у Белгији, као други класик у сезони, прва трка у оквиру фландријских класика и четврта трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2026. Одржана је дан прије Кирн—Брисел—Кирна, са којим чини викенд отварања и означава почетак прољећних класика. Укупне дужина је износила 207,6 -{km}-, старт је био у Генту, а циљ у Ниновеу, вожено је осам секција калдрме и 12 успона, од којих је последњи био Босберг на 11,8 -{km}- до циља. Највећи фаворит је био Матје ван дер Пул, док су остали фаворити били Пол Мањије, Том Пидкок, Метју Бренан, Тим Веленс, Арно де Ли, Јаспер Филипсен и Дилан ван Барле.

Флоријан Вермерш је напао на успону Моленберг на око 45 -{km}- до циља, након чега је Рик Плојмерс пао у групи испред Ван дер Пула који је успио да избјегне скоро га ударивши у главу. Вермерш је стекао предност. Ван дер Пул је реаговао одмах након што је наставио да вози и достигао га, а затим је до њих дошао Тим ван Дајке и достигли су бјегунце. Ван дер Пул је напао на успону Мур Капелмур на 16 -{km}- до циља, што нико није могао да прати, возио је сам до циља и побиједио је 22 секунде испред Ван Дајкеа, као и 24 секунде испред Вермерша који је завршио на трећем мјесту.

Тимови

На трци је учествовало 25 тимова, са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу, с тим што су могли да прескоче по једну трку у сезони, изузев гранд тур трка и монументалних класика, а исту трку није могло исте сезоне да прескочи више од четири тима, док су три најбоља про тур тима за претходну сезону такође имала аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Тудор про сајклинг, Пинарело Ку 36.5 про сајклинг и Кофидис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2025. Сва три тима су одлучила да учествују, а специјалне позивнице добили су Бургос бурпулет БХ, Тотал енержис, Унибет роуз рокетс и Фландрес—балоисе.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—премијер тех Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЖ јунајтед Декатлон КМА КГМ ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Лидл—трек Лото—интермарше Мовистар НСН сајклинг Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ Уно—Х мобилити ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Бургос бурпулет БХ Кофидис Пинарело Ку 36.5 про сајклинг Тотал енержис Тудор про сајклинг Унибет роуз рокетс Фландрес—балоисе

Фаворити

мини|десно|усправно|Матје ван дер Пул, био је највећи фаворит за побједу.

Највећи фаворит је био Матје ван дер Пул, који је дебитовао на трци и коме је то била прва трка на друму у сезони 2026. У медијима у Белгији и Холандији се данима прије трке писало о томе хоће ли возити или неће док није потврђено три дана прије трке да ће возити. Медији су објавили да је, након што је потврђено да ће возити, трка постала потпуно другачија у секунди и да су улози подигнути много више него раније због његове агресивне вожње и великог броја побједа на класицима. Заједно са њим у тиму је возио Јаспер Филипсен за спринт, у случају да на циљ дође већа група, а изјавио је да он није фаворит јер се са Ван дер Пулом у тиму динамика мијења. Један од великих фаворита је био и Пол Мањије, који је 2025. завршио на другом мјесту, а на почетку 2026. остварио је двије побједе у спринту на Волта ао Алгарве трци, а са њим у тиму возе Ив Лампар и Дилан ван Барле који је побиједио 2023. док је Јаспер Стојвен морао да пропусти трку због болести. Визма—лејз а бајк су предводили Кристоф Лапорт који се опоравио након што је пропустио већи дио сезоне 2025. и Метју Бренан који је 2025. остварио 12 побједа у својој првој сезони, а на почетку 2026. остварио је етапну побједу на Тур даун андеру. Ваут ван Арт је планирао да вози, али је морао да пропусти трку због болести. Том Пидкок је прескочио сезону у циклокросу како би био спремнији за класике, а на почетку сезоне на друму завршио је Класика Хаен на другом мјесту и Вуелта а Андалузију на трећем, гдје је остварио етапну побједу. Омлоп хет Нијувсблад је пропустио само једном од 2018. а најбољи резултат му је било пето мјесто 2019. Бинијам Гирмај је 2026. прешао у НСН сајклинг, са којим је на почетку сезоне остварио двије побједе након што током 2025. није остварио ниједну. УАЕ тим емирејтс ХРГ је предводио Тим Веленс, који је на почетку сезоне освојио Класика Хаен, а са њим у тиму возио је Хуан Себастијан Молано који је 2025. освојио Класик Бриж—Де Пан.

Међу осталим фаворитима су били Арно де Ли који је 2023. завршио на другом мјесту, Серен Вареншолд који је освојио трку 2025. Давиде Балерини који је освојио трку 2021. Лоренс Пичи који током 2025. није остварио ниједну побједу, Лукаш Кубик који је 2025. завршио на шестом мјесту на дебију, Оливер Насен који је два пута завршио на четвртом мјесту, Матијас Вачек који је предводио Лидл—трек након што је Мадс Педерсен одлучио да прескочи трку, Стефан Кинг коме је најбољи резултат на трци било девето мјесто, а који је 2025. био у бијегу до последњег километра, Каспер Асгрен који је током каријере освојио Ронде ван Фландерен, Е3 саксо банк класик и Кирн—Брисел—Кирн, као и Тобијас Лунд Андерсен који је на почетку сезоне остварио побједу на Тур даун андеру и освојио је Кадел Еванс грејт океан роад рејс.

Рута

Трка је стартовала на велодрому у Генту, ишло се кроз Ветерен и Синт Ливенс Хаутем, а послије 41,8 километра вожен је први сектор калдрме, Падестрат. Послије 58,2 -{km}- вожен је сектор калдрме Хагхек, након чега је вожен успон Леберг, дуг 950 метара са просјечним нагибом од 4,2% и максималним нагибом од 13,8%. Пролазило се кроз Зегелсем, Схорисе и Марке Керкем, а послије 74,3 -{km}- вожен је успон Ејкенберг, дуг 1,2 -{km}-, са просјечним нагибом од 5,2% и максималним нагибом од 10%. На половини трке се дошло у Фламанске Ардене, пролазило се кроз Ауденарде, Бевере, Кројсем, Лозер, Еке и Баигем, а послије 40 километара вожен је сектор калдрме Ланге Мунте, на око 95 -{km}- до циља.

Дошло се до Белегема, након чега се поново ишло кроз Синт Марија Латем, Синт Денајс Бекел и Синт Басијус Бектел и по други пут су се возили Хагхек, Леберг и Ејкенберг. По доласку у Марке Керкем, у размаку од десет километара вожени су сектор калдрме Холевег, успон Волвенберг дуг 645 метара, са просјечним нагибом од 7,9% и максималним нагибом од 17,3%, сектори калдрме Керкгате и Јагериј и успон Моленберг дуг 463 метра, са просјечним нагибом од 7% и максималним нагибом од 14,2%. Послије успона поново се дошло у Синт Денајс Бекел и по трећи пут су вожени Хагхек и Леберг, након чега се ишло другим путем и вожем је успон Берендрис дуг 940 метара, са просјечним нагибом од 7% и максималним нагибом од 12,3%. У размаку од 3 километра вожен је успон Тенбосе дуг 500 метара, са просјечним нагибом од 6,1% и максималним нагибом од 8,7% и успон Парикеберг дуг 800 метара, са просјечним нагибом од 4,4% и максималним нагибом од 8,4%. На 16 -{km}- до циља вожен је успон Мур Капелмур дуг 475 метара, са просјечним нагибом од 9,3% и максималним нагибом од 19,8%, који је познат и као Мур ван Герардсберген. На 11,8 -{km}- до циља вожен је успон Босберг дуг 980 метара, са просјечним нагибом од 5,8% и максималним нагибом од 11%, одакле је до циља у Ниновеу вожено по равном.

Сектори калдрме и успони

+ Сектори калдрме и успони: Име Тип Дужина() Просјечни нагиб() Максимални нагиб() Дужина од() Почетак() До циља() 1. Падестрат Калдрма 1,5 41,8 165,8 2. Хагхек Калдрма 2 58,2 149,4 3. Леберг Успон 0,950 4,2 13,8 61,2 146,4 4. Ејкенберг Успон 1,2 5,2 10 74,3 133,3 5. Ланге Мунте Калдрма 2,5 112,9 94,7 2. Хагхек Калдрма 2 129,9 77,7 3. Леберг Успон 0,950 4,2 13,8 132,9 74,7 4. Ејкенберг Успон 1,2 5,2 10 146,1 61,5 6. Холевег Калдрма 0,7 147,5 60,1 7. Волвенберг Успон 0,645 7,9 17,3 150,1 57,5 8. Керкате Калдрма 1,4 153,8 53,8 9. Јагериј Калдрма 0,8 156,7 50,9 10. Моленберг Успон 0,463 7 14,2 162,6 45 2. Хагхек Калдрма 2 167,1 40,5 3. Леберг Успон 0,950 4,2 13,8 170,1 37,5 11. Берендрис Успон 0,940 7 12,3 174,1 33,5 12. Тенбосе Успон 0,5 6,1 8,7 181,6 26 13. Парикеберг Успон 0,8 4,4 8,4 184,9 22,7 14. Мур Капелмур Успон 0,475 9,3 19,8 191,9 15,7 15. Босберг Успон 0,980 5,8 11 195,8 11,8

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд на трци износио је 40.000 евра. Побједник је добијао 16.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 4.000, четвртопласирани 2.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су сви возачи од десетог до 20. мјеста добијали по 400 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаИзнос Крај трке1. 2. 3. 4. 5. 6.7.8.9.10—20.

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добијало је првих 60 возача. Побједник трке је добијао 400, другопласирани 320, трећепласирани 260, четвртопласирани 220, а петопласирани 180.

1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 400 320 260 220 180 140 120 100 80 68 56 48 40 32 28 24 16 8 4 2

Резултати

Трку је стартовало 175 возача, а завршило је 136.

+ Резултати (1—10) Позиција Возач Тим Вријеме 1. Алпесин—премијер тех 4ч 53' 55" 2. Ред бул—Бора–ханзго + 22" 3. УАЕ тим емирејтс ХРГ + 24" 4. Визма—лејз а бајк + 53" 5. Пинарело Ку 36.5 про сајклинг + 54" 6. Декатлон КМА КГМ + 57" 7. Ред бул—Бора–ханзго + 57" 8. Тотал енержис + 57" 9. Кофидис + 57" 10. ЕФ едукејшон—изипост + 57"

Референце

Литература

Спољашње везе

Трка на сајту -{procyclingstats.com}-

2026 Омлоп хет Нијувсблад Омлоп хет Нијувсблад