Ферман његовог величества султана Абдул Азиса његовој светлости кнезу српском Михаилу М. Обреновићу III (у историографији познат и као Ферман о предаји градова) јесте званични државни и правни документ којим је Османско царство 1867. године предало управу над преосталим утврђеним градовима у Кнежевини Србији кнезу Михаилу Обреновићу и српској војсци.

Документ је објављен у марту 1867. године, а свечано је прочитан на Калемегдану 6. априла исте године, уз пратећи протокол и церемонију примопредаје кључева. Овим актом Србија је стекла фактичку независност, јер су територију кнежевине напустили последњи гарнизони турске војске.

Историјски контекст Присуство османских војних гарнизона у градовима попут Београда, Шапца, Смедерева и Кладова (Фетислама) било је дефинисано ранијим хатишерифима, али је представљало сталан извор тензија између српског цивилног становништва и турске војске. Након инцидента на Чукур чесми 1862. године и турског бомбардовања Београда, кнез Михаило је уз подршку европских сила, пре свега Русије, покренуо дипломатску акцију за потпуно повлачење турске војске.

Резултат ове дипломатске иницијативе био је ферман султана Абдул Азиза којим се утврђења уступају Србима на чување.

Садржај фермана и појашњења Текст фермана је писан уобичајеним дипломатским језиком Османског царства тог времена, где се формално задржава суверенски тон, али се суштински признаје војна управа Србије. Текст превода из 1867. године гласи:

Савремено појашњење: Султан обавештава кнеза Михаила да му поверава чување и управљање градовима (Београдом, Кладовом — тадашњим Фетисламом, Смедеревом и Шапцем). Иако се Србија и даље назива „саставним делом царевине”, дозвола да се на бедемима тврђава, поред турске, подигне и српска застава представљала је акт признавања српске државности и војне контроле.

У наставку фермана султан додаје:

Савремено појашњење: Султан подсећа на вазалне обавезе Србије према „сизиреном (врховном) двору”. Такође се поставља услов да се изглед тврђава не сме мењати без претходног одобрења Високе порте. Документ је датиран по исламском календару, што одговара 29. марту 1867. године.

Протокол примопредаје градова Заједно са ферманом, усаглашен је и тачан програм церемоније читања фермана и смене војних посада, заказан за четвртак, 6. априла 1867. године, у 10 часова на Калемегдану.

Програм је налагао строго симетричан распоред учесника: Десно од трибине постројавао се турски батаљон са војном музиком, док се са леве стране налазио српски батаљон окренут лицем ка турском. Уз кнеза су стајали митрополит, председник владе, министри и страни конзули, док је турску страну представљао Али Риза-паша на челу свог генералштаба. Простор су обезбеђивали жандарми („шиљбоци” — стражари), одржавајући слободан пролаз од 40 корака ширине према градској капији.

Током саме церемоније: Ферман је јавно читан на турском и српском језику. Након читања, испаљен је 21 плотун из топова у част фермана. На тврђави су подигнути турски и српски барјак, након чега је поново уследила почасна паљба од 21 плотуна из батерија окренутих ка турској вароши. Али Риза-паша је свечано предао кнезу Михаилу градове и службу у њима. Кнез се обратио турској војсци која га је поздравила покликом: „Живео цар!”

По завршетку протокола, формирана је свечана поворка ка градском конаку. У пратњи су учествовале и турска и српска војна музика. Турска музика је свирала до другог моста, где је музичку пратњу преузела српска музика. Непосредно пре изласка кнеза из конака, турска музика и артиљерија придружиле су се свом батаљону, док је српска музика остала у граду да поздрави кнеза.

Значај Читање фермана и предаја кључева представљају један од најважнијих догађаја у процесу државног осамостаљивања Србије у 19. веку. Иако је Србија формалну државну независност добила тек на Берлинском конгресу 1878. године, физичким одласком османске војске Кнежевина Србија је преузела пуну контролу над својом територијом и тиме уклонила последњу озбиљну препреку за свој унутрашњи развој.

Види још Повлачење турског гарнизона из Београда 1867. Спомен-обележје предаје кључева Илија Гарашанин Калемегдан

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Скениран оригинални документ на сајту Дигиталне библиотеке Матице српске

Категорија:Историја Београда Категорија:Кнежевина Србија Категорија:Србија у 1867.