Јездимир Васиљевић (Тополовник, 2. новембар 1948) је српски осуђени криминалац и телевизијска личност. Најпознатији је по вођењу националне Понзијеве преваре у Савезној Републици Југославији током 1990-их. Године 1992. основао је Југоскандик штедионицу, прву приватну банку у Србији (која је у то време била део Савезне Републике Југославије). Иако је Југоскандик пословао у Србији, банкарску лиценцу је издала Банка приватне привреде (БПП), банка у власништву локалне самоуправе Црне Горе. Неуспешно се кандидовао за председника Србије на изборима 1992. године.
Васиљевић је такође организовао и спонзорисао меч 1992. године између Бобија Фишера и Бориса Спаског, који се одржао у ексклузивном летовалишту Свети Стефан и привукао значајну медијску пажњу како у Југославији тако и у иностранству. Пошто је Југославија у то време била под санкцијама УН, учешће у мечу изазвало је правне проблеме Бобију Фишеру и практично га приморало да живи као емигрант.
Према неким изворима, Васиљевићев почетни инвестициони капитал је остварен кроз брак са Швеђанком из богате породице. Међутим, сам Југоскандик је био само параван за Понзијеву шему (ова шема је у његовој земљи такође описана као пирамидална шема, иако ова два термина нису потпуно идентична по значењу). Добијени новац је коришћен за заобилажење међународно наметнутих санкција и увоз нафте у Југославију преко црногорских морских лука. Нафта је касније продавана унутар Југославије (углавном у Србији), а штедише Југоскандика су исплаћиване из профита. Према Васиљевићевим речима, на захтев генералног директора БПП-а Милорада Вукотића, око 62.000 тона нафте је конфисковано из црногорских складишта у Бару и Котору, што је означило крај Југоскандика. Колапс Југоскандика, заједно са готово истовременим колапсом друге пирамидалне банке, Дафимент, представљао је катастрофалан ударац српској економији, већ ослабљеној југословенским ратовима. Процењује се да је 80.000 људи остало без свог новца. Васиљевић је тужио Републику Црну Гору 1993. године, али без успеха. Побегао је из Југославије 8. марта 1993. године.
Васиљевић је тврдио да је почетком 1993. године српској страни у југословенским ратовима снабдео „Херц-машину“, наводно машину која убија људе путем телефона емитовањем јаких фреквенција.http://nin.co.rs/2001-03/01/16794.html NIN Такве тврдње су готово одмах оповргли српски медији.
Васиљевић и бивши генерални директор ПББ-а су 2001. године одвојено оптужени за проневеру. Васиљевићево суђење је почело 2004. године пред српским судом; побегао је у Холандију, где је ухапшен и изручен Србији. Осуђен је на пет година затвора.http://www.slobodnaevropa.org/a/24907612.html, Radio Slobodna Evropa
Васиљевић се 2013. године пријавио у популарни ТВ ријалити програм „Фарма“, где су га неки такмичари суочили са проблемом нестале уштеђевине. Избачен је због малог броја гласова.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Српски предузетници Категорија:Српски криминалци Категорија:Градиштанци