Франц Розенцвајг (; Касел, 25. децембар 1886 — Франкфурт, 10. децембар 1929) био је немачки теолог, филозоф и преводилац.

Рани живот и образовање Франц Розенцвајг је рођен у Каселу, у Немачкој, у богатој, минимално поштујућој јеврејској породици. Његов отац је поседовао фабрику боја и био је члан градског већа. Преко свог прастрица, Адама Розенцвајга, дошао је у контакт са традиционалним јудаизмом и био је инспирисан да затражи часове хебрејског када је имао око 11 година. Почео је да студира медицину пет семестара у Гетингену, Минхену и Фрајбургу. Године 1907. променио је предмет и студирао историју и филозофију у Фрајбургу и Берлину.

Розенцвајг, под утицајем свог колеге и блиског пријатеља Еугена Розеншток-Хусија, размишљао је о преласку у хришћанство. Одлучан да прихвати веру као што су то чинили рани хришћани, одлучио је да прво живи као Јеврејин, пре него што постане хришћанин. Појавила се легенда да је након што је присуствовао службама за Јом Кипур у малој православној синагоги у Берлину, доживео мистично искуство. Као резултат тога, постао је баал тешува. Међутим, ова легенда је оповргнута: похађао је велику модерну православну синагогу и већ је одлучио да не пређе на хришћанство.Franz Rosenzweig: His Life and Thought, edited by Nahum Glatzer, Hackett Books, 3rd edition, 1998, page 398 Розенцвајг се више никада није ни замишљао као прелазак у хришћанство, иако је имао много блиских хришћанских пријатеља.

Године 1913, окренуо се јеврејској филозофији. Његова писма упућена рођаку и блиском пријатељу Еугену Розеншток-Хусију, кога је скоро пратио у хришћанство, објављена су под називом „Јудаизам упркос хришћанству“. Розенцвајг је био студент Хермана Коена и њих двојица су се зближили. Док је писао докторску дисертацију о Георгу Вилхелму Фридриху Хегелу, Хегел и држава, Розенцвајг се окренуо против идеализма и тражио филозофију која не почиње апстрактним појмом људског.

Касније током деценије, Розенцвајг је открио рукопис очигледно написан Хегеловом руком, који је назвао Најстарији систематски програм немачког идеализма.Geoffrey Hartman, The Fateful Question of Culture, Columbia University Press, 1998, p. 164. Рукопис (први пут објављен 1917. године)Robert J. Richards, The Romantic Conception of Life: Science and Philosophy in the Age of Goethe, University of Chicago Press, 2002, p. 124 n. 21. датира из 1796. године и чини се да показује утицај Фридриха фон Шелинга и Фридриха Хелдерлина. Упркос раној дебати о ауторству документа, научници сада генерално прихватају да га је написао Хегел, што Розенцвајгово откриће чини вредним за савремену Хегелову науку.

Каријера

Звезда искупљења мини|250x250п|Приказ Розенцвајгове Звезде искупљења Розенцвајгово главно дело је „Звезда искупљења“ (први пут објављено 1921. године). То је опис односа између Бога, човечанства и света, онако како су повезани стварањем, откровењем и искупљењем. Ако се направи дијаграм са Богом на врху, а Светом и Јаством испод, међусобни односи генеришу мапу Давидове звезде. Он је критичан према сваком покушају да се стварно људско постојање замени идеалом. У Розенцвајговој шеми, откровење не настаје у метафизици већ овде и сада. Позвани смо да волимо Бога, а то чинимо значи вратити се свету, а то је искупљење.

Појавила су се два превода на енглески језик, најновији од др Барбаре Е. Гали са Универзитета Макгил 2005. годинеhttps://uwpress.wisc.edu/books/2786.htm. и од професора Вилијама Волфганга Хала 1971. године.Rosenzweig, Franz. Der Stern Der Erlosung []. Trans. William W. Hallo. New York: Holt, Rinehart and Winston. .

Сарадња са Бубером Розенцвајг је био критички ангажован са јеврејским ционистичким научником Мартином Бубером. Њих двојица су разменили писма на тему серије предавања коју је Бубер одржао. Године 1923, једно од писама је објавио Розенцвајг као отворено писмо под називом „Градитељи“., ed. and trans. by Nahum Glatzner (New York, 1955).

За разлику од Бубера, Розенцвајг је сматрао да би повратак у Израел увукао Јевреје у светску историју коју би требало да избегавају. Розенцвајг је критиковао Буберову дијалошку филозофију јер се заснива не само на односу Ја-Ти већ и на Ја-Оно, идеју коју је Розенцвајг одбацио. Сматрао је да би пандан Ја-Ти требало да буде Он-Оно, наиме „као што је Он рекао и постало је“: изградња „тога“ око људског „Ја“ – људског ума – је идеалистичка грешка.Franz Rosenzweig in Encyclopedia Judaica by Ephraim Meir and Rivka G. Horwitz, Thomson Gale, 2007. Розенцвајг и Бубер су заједно радили на преводу Танаха, или хебрејске Библије, са хебрејског на немачки. Превод, иако оспораван, довео је до неколико других превода на другим језицима који користе исту методологију и принципе. Њихове публикације о природи и филозофији превођења су и даље широко читане.

Образовне активности Розенцвајг, неимпресиониран безличним учењем академије, основао је у Франкфурту 1920. године, који је тежио дијалогу са људским бићима, а не само акумулирању знања. Многи истакнути јеврејски интелектуалци били су повезани са Лерхаусом, како је био познат у Немачкој, као што су Лео Левентал, либерални рабин Бено Јакоб, историчар медицине Рихарда Коха, хемичар Едуард Штраус, феминисткиња Берта Папенхајм, Зигфрид Кракауер, културни критичар за Франкфуртер Цајтунг, Шмуел Јосиф Агнон, који је касније добио Нобелову награду за књижевност, и Гершом Шолем, оснивач модерних секуларних студија Кабале и јеврејског мистицизма (неки од ових интелектуалаца су такође повезани са Франкфуртском школом критичке теорије). У октобру 1922. године, Рудолф Хало је преузео вођство Лерхауса. Лерхаус је остао отворен до 1930. године, а поново га је отворио Мартин Бубер 1933. године.

Болест и смрт мини|Розенцвајгов гроб Розенцвајг је патио од мишићне дегенеративне болести амиотрофичне латералне склерозе (познате и као болест моторних неурона (БМН) или Лу Геригова болест). Пред крај живота, морао је да пише уз помоћ своје супруге Едит, која би рецитовала слова абецеде док јој не би показао да престане, настављајући док не би погодила реч или фразу коју је намеравао (или би, у другим случајевима, Розенцвајг показивао на слово на плочи своје писаће машине). Такође су развили комуникациони систем заснован на његовом трептању очима.

Розенцвајгов последњи покушај да саопшти своју мисао, путем мукотрпне методе писаће машине и абецеде, састојао се у делимичној реченици: „А сада долази, тачка свих тачака, коју ми је Господ заиста открио у сну, тачка свих тачака за коју постоји—“. Писање је прекинуо његов лекар, са којим је имао кратак разговор користећи исту методу. Када је лекар отишао, Розенцвајг није желео да настави са писањем и умро је у ноћи 10. децембра 1929. године у Франкфурту, а реченица је остала недовршена.Nahum N. Glatzer, Franz Rosenzweig: His Life and Thought (New York: Schocken Books, 1961, 2nd edn.), pp. 174–6.

Розенцвајг је сахрањен 12. децембра 1929. Није било надгробног говора; Бубер је прочитао Псалам 73.Maurice Friedman, Martin Buber's Life and Work, page 410 (Wayne State University Press, 1988).

Након његове смрти, његова удовица Едит и син Рафаел су 1939. године побегли из Немачке у Палестину. Розенцвајгова библиотека са око 3.000 књига требало је да га прати, али је теретни брод преусмерен у Тунис током Другог светског рата. Сада се налази у Националној библиотеци Туниса, Дар ел-Кутуб ел-Ватанија.

Референце

Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1929. Категорија:Немачки Јевреји Категорија:Немачки књижевници Категорија:Немачки теолози Категорија:Немачки филозофи Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Егзистенцијалисти