Јункерс J 1000 је пројект путничког авиона "летеће крило" компаније Јункерс. Ово је студија из раних 1920-их, огроманог четворомоторног трансатлантскоги авиона за 80/100 путника, брзином око 200 км/х и аутономијом од 10 сати, коју је водио Ото Мадерhttps://elpoderdelasgalaxias.wordpress.com/2019/01/29/junkers-j-1000-way-way-ahead-of-its-time/. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Евилуција Јункерсове идеје "летећег крила" од патента (1910) до авиона -{G 38}- (1929) мини|десно|290п|Скица авиона -{Ј 1000}- мини|десно|290п|Путничке кабине авиона -{Ј 1000}- мини|десно|290п|Спаваће кабине авиона -{Ј 1000}- Хуго Јункерс је био један од најранијих предлагача конфигурације летећег крила ( нурфлуглер ). Почевши од Јункерсовог концепта дебелих профила крила, идеја се убрзо развила у ту чисту конфигурацију, укључујући и патент из 1910. године (DRP 220 124). Прецизније, није био чисти нурфлуглер, са својим крмилом висине у облику папира, вертикалним крилом и кормилом. Сам Јункерс је 1924. године отпутовао на промотивно путовање у Сједињене Државе са инжењерима компаније, плановима и моделима како би продао идејуPaine, LeRoy. Commercial Aviation An Insider's Story. . Нажалост, испоставило се да је превише смела чак и за обично помпезне Американце; није било купаца.
Технички опис Труп: Два кратка трупа су направљена као носач авиона. Оба трупа су повезана крилом и служе путницима за обедовање и осматрање (за по 18 особа). У доњем делу трупа постоји простор за смештај главних ногу стајног трапа.
Погонска група: У почетку је предвиђен погонски систем од четири моторна агрегата од 1.000 коњских снага сваки, укупне снаге 4.000 -{KS}-. Касније је предвиђен погонски систем од четири дизел мотора од 2.000 коња, укупне снаге 8.000 -{KS}-.
Крило је имало цевасту просторну решеткасту структуру обложену валовитом металном облогом. Кокпит се налази на врху предњег дела крила и има добар преглед околине авиона. Иза њега се налази одељак за остатак посаде и чајна кухиња. У близини се налази одељак за команданта или два пилота. Све кабине за путнике налазиле су се у најдебљем (2,3 м) делу крила - 12 кабина за по 6 особа постављених у предњем делу крила, 14 осталих кабина за по 2 путника постављених у средњем делу крила. Сва седишта за путнике била су прилагођена за брзо претварање у места за спавање. Иза путничког одељка било је довољно простора за остатак посаде и пртљажнике.
Репне површине: На крајевима трупа а изнад крила налазе се вертикални стабилизатори са кормилима правца. При кајевима крила уграђени су вертикални стабилизатори (кобилице) без кормила. Канар постављен на врхове трупа, направљен у облику љуљајућег клатна има функцију кормила висине.
Стајни трап има две предње (главне) ноге испод сваког трупа по једна нога са триплираним точковима. Предвиђено је да се ноге са точковима у току лета увлаче у унутрашњост трупа. На крају трупа се налазе репни точкови за сваки труп по један точак.
Оперативно коришћење Пошто је ово био само пројект, није дошло до оперативног коришћења овог авиона. Али зато су многе идеје и решења која су разматране при изради овог пројекта касније примењена при реализацији авиона Јункерс G 38 који је полетео 1929. године.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Karl R. Pawlas: Der „Zukunftseindecker“, Luftfahrt-Lexikon, Beitrags-Kennung: 2060-100-3 . München, Germany: Curt Pechstein Verlag. Paine, LeRoy. Commercial Aviation An Insider's Story.
Види још Хуго Јункерс Ернст Циндел Јункерс G 38 Дорније Do X Тупољев АНТ-20 Максим Горки Месершмит Ме 323
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://www.hugojunkers.bplaced.net/junkers-j1000.html https://histaviation.com/ju_j1000.html https://www.secretprojects.co.uk/threads/junkers-j1000-transport.32817/ https://forum.flitetest.com/index.php?threads/ftfc21-seaplane-design-build-by-foamydm-junker-j-1000.67004/ https://www.flickr.com/photos/27862259@N02/6512530439/in/photostream/ https://elpoderdelasgalaxias.wordpress.com/2019/01/29/junkers-j-1000-way-way-ahead-of-its-time/
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони