Образовање у Јапану води Министарство образовања, културе, спорта, науке и технологије (МЕКСТ) државе Јапан. Образовање је обавезно на нивоу основне и ниже средње школе, што укупно траје девет година.
Савремени јапански образовни систем резултат је историјских реформи које потичу из Меиџи периода, када су успостављени модерни образовни системи и институције."Meiji Development: Modernization of Education – Rutgers Meets Japan: Early Encounters". Приступљено 27. 5. 2024. Овај рани почетак модернизације омогућио је Јапану да пружи образовање на свим нивоима на матерњем језику (јапанском), уместо да користи језике моћних држава које су могле имати снажан утицај у региону.. Приступљено 27. 5. 2024. Тренутне образовне политике фокусирају се на промовисање доживотног учења, напредног стручног образовања и интернационализацију високог образовања кроз иницијативе попут прихватања већег броја међународних студената, будући да нација има популацију која убрзано стари и смањује се.. Приступљено 27. 5. 2024.. Приступљено 27. 5. 2024.
Јапански ученици константно остварују високе резултате из читања, математике и природних наука према проценама ОЕЦД-а. На ПИСА (PISA) тестирању 2018. године, Јапан је заузео осмо место на свету, са просечним резултатом од 520 поена у поређењу са ОЕЦД просеком од 488. Упркос овим релативно високим резултатима, потрошња Јапана на образовање као проценат БДП-а износи 4,1%, што је испод ОЕЦД просека од 5%. Међутим, потрошња по ученику је релативно висока. Од 2023. године, око 65% Јапанаца старости од 25 до 34 године стекло је неки облик терцијарног образовања, при чему значајан број њих има дипломе из науке и инжењерства, области које су кључне за технолошки покретану економију Јапана. Јапанке надмашују мушкарце у стицању високог образовања, при чему 59% жена има универзитетске дипломе у поређењу са 52% мушкараца. МЕКСТ извештава да 80,6% осамнаестогодишњака наставља са високим образовањем, при чему већина уписује универзитете.
Историја
мини|Теракоја, врста приватне школе током Едо периода.|лево
Формално образовање у Јапану почело је у 6. веку нове ере прихватањем кинеске културе. Будистичка и конфучијанска учења, заједно са наукама, калиграфијом, прорицањем судбине и јапанском и кинеском књижевношћу, предавана су на дворовима током периода Асука (538–710), Нара (710–794) и Хејан (794–1185). За разлику од Кине, Јапан није у потпуности применио меритократски систем испита за дворске положаје, те су те позиције остале углавном наследне. Камакура период обележио је успон бушија (или самураја, војне класе) и пад утицаја традиционалног културног дворског племства (куге), што је такође смањило утицај учених званичника са седиштем у Кјоту, док су се самураји ширили земљом. Међутим, будистички манастири су остали значајни центри учења.
мини|Јушима Сеидо у Еду У Едо периоду, Јушима Сеидо у Еду (данашњи Токио) постао је главна образовна институција. Под Токугава шогунатом, даимјои су се борили за моћ у углавном пацификованој земљи. Пошто се њихов утицај није могао повећати кроз рат, такмичили су се на економском пољу. Њихова самурајска елита, која се од ратника претворила у бирократе, морала је да се образује не само у војној стратегији и борилачким вештинама, већ и у књижевности, пољопривреди и рачуноводству.Kelly, Boyd (1999). Encyclopedia of Historians and Historical Writing, Vol. 1, De Bary, William et al. (2005). Sources of Japanese Tradition, Vol. 2, Самурајске школе, познате као ханко, образовале су самураје и њихову децу, усађујући конфучијанске вредности и војне вештине. Трговци су такође тражили образовање у пословне сврхе, што је довело до оснивања теракоја школа, које су подучавале основе читања, писања и аритметике. Упркос ограниченим контактима са страним земљама (сакоку), књиге из Кине и Европе су увожене, а рангаку („холандске студије”) су постале популарне, посебно у области природних наука. До краја Едо периода, стопа писмености се значајно повећала, при чему је око 50% мушкараца и 20% жена било писмено. „Обични грађани” су такође формирали заједничка окупљања како би се едуковали уз помоћ неког учењака. Један од њих, Баиган Ишида, био је велики говорник и писац који је допрео до трговачке класе. Постојале су и вакашу-гуми, или омладинске групе, које су се састојале од младића старости између четрнаест и седамнаест година, који су на овим окупљањима учили о церемонијама, заједничком животу, језику, манирима, браку, плетењу сламе и информацијама из света, поред разговора и певања.
Меиџи обнова лево|мини|Универзитет у Токију, први модерни јапански универзитет. Након Меиџи обнове 1868. године, методе и структуре западног учења су усвојене као средство да се Јапан претвори у снажну, модерну нацију. Студенти, па чак и високи владини званичници слати су у иностранство на студије, као у случају Ивакурине мисије. Уведено је обавезно образовање, првенствено по узору на пруски модел. Године 1877, основан је први универзитет у земљи, Универзитет у Токију, спајањем институција и школа из Едо периода, укључујући већ поменуту Јушима Сеидо. Ангажовани страни стручњаци, познати као о-јатои гаикокуђин, позивани су да предају на овом новооснованом универзитету и војним академијама. Ове стручњаке постепено су замењивали јапански научници који су се образовали на овом универзитету или у иностранству. Године 1897. основан је Кјото империјални универзитет као други универзитет у земљи, након чега су уследили други империјални универзитети и приватни универзитети као што су Кеио и Васеда након 1920-их. мини|Бивша зграда Империјалне библиотеке, сада се користи као Међународна библиотека дечје књижевности. У 1890-им годинама, Јапан је доживео пораст реформатора, стручњака за децу, уредника часописа и образованих мајки које су прихватиле нове идеје о детињству и образовању. Они су у вишу средњу класу увели концепт детињства који је подразумевао да деца имају свој простор, да читају дечје књиге, играју се са едукативним играчкама и проводе значајно време радећи школске домаће задатке. Ови концепти брзо су се проширили кроз све друштвене класе. Влада Меиџи ере основала је прву модерну јавну библиотеку у Јапану 1872. године, која се сматра зачетком данашње Националне дијетске библиотеке.帝国図書館の歴史 History of the Imperial Library
Период након Другог светског рата
лево|мини|Ученици средње школе на школској екскурзији. Након пораза Јапана у Другом светском рату, савезничка окупација увела је образовне реформе, званично како би промовисала демократију и пацифизам. Реформе су имале за циљ децентрализацију образовања, смањење државне контроле, слабљење класне структуре и подстицање иницијативе наставника. Основни закон о образовању и Закон о школском образовању, оба усвојена 1947. године, поставили су темеље за нови образовни систем моделован према америчком систему, са шест година основне школе, три године ниже средње школе, три године више средње школе и четири године универзитетског образовања. Обавезно образовање је продужено на девет година, а коедукација (мешовито образовање) постала је чешћа појава.
мини|Ученици основне школе на путу до школе. Након завршетка периода окупације 1951. године, образовни систем Јапана наставио је да се развија. Педесетих година 20. века уложени су напори да се поново централизују неки аспекти образовања, укључујући наставни план и стандарде уџбеника, под окриљем Министарства образовања. Морално образовање је поново уведено, а предузете су мере за стандардизацију учинка наставника и администрације. Током шездесетих и седамдесетих година, Јапан је доживео брз економски раст и постао друга по величини економија на свету, што је утицало на његов образовни систем. Влада је снажно инвестирала у образовање како би подржала индустријски развој и технолошки напредак. Овај период обележио је значајан пораст броја универзитета и стручних школа како би се задовољиле потребе растуће економије. Пријем на универзитете постао је изузетно селективан и конкурентан у овом периоду.
До 1980-их година, јапански образовни систем суочио се са новим изазовима. Притисак пријемних испита и интензивна конкуренција за места на универзитетима довели су до значајног стреса међу ученицима. Као одговор на то, влада је спровела неколико реформи у циљу смањења академског оптерећења и промовисања холистичкијег образовања. То је укључивало ревизију наставних планова и програма, увођење предмета који подстичу креативно и критичко размишљање, као и већи нагласак на моралном образовању и изградњи карактера. Ова политика је изазвала велику забринутост да су академске вештине јапанских ученика можда опале од средине 1990-их, и након постепених промена, у потпуности је укинута до 2011. године. Јапански ученици показали су значајно побољшање у резултатима из математике и природних наука 2011. године, у поређењу са 2007. годином, према резултатима TIMSS истраживања.
Организација школског система
700px|мини|центар|Организација школског система у Јапану
Нивои школа Школска година у Јапану почиње у априлу. Настава се обично одржава од понедељка до петка. На основном и средњошколском нивоу, школска година се састоји од два или три полугодишта/тромесечја, која су раздвојена кратким празницима у пролеће и зиму, као и шестонедељним летњим распустом. Универзитети обично имају два семестра, при чему други почиње од септембра или октобра, укључујући и новогодишњу паузу пред крај семестра.
Структура година је приказана у наставку: Узраст Разред Образовне установе 6+ 1 Основна школа(小学校 shōgakkō)Обавезно образовање Специјална школа(特別支援学校 Tokubetsu-shien gakkō) 7+ 2 8+ 3 9+ 4 10+ 5 11+ 6 12+ 1 (7. разред) Нижа средња школа(中学校 chūgakkō)Обавезно образовање 13+ 2 (8. разред) 14+ 3 (9. разред) 15+ 1 (10. разред) Виша средња школа(高等学校 kōtōgakkō, скр. 高校 kōkō) Високи курсеви специјализоване обуке Технолошки колеџ(高等専門学校 kōtō senmongakkō, скр. 高専 kōsen) 16+ 2 (11. разред) 17+ 3 (12. разред) 18+ Универзитет: Основне студије(大学 daigaku; 学士課程 gakushi katei) Национална академија(大学校 daigakkō) Медицински факултет(医学部 Igaku-bu)Ветеринарски факултет(獣医学部 Jūigaku-bu)Стоматолошки факултет(歯学部 Shigaku-bu)Фармацеутски факултет(薬学部 Yakugaku-bu)Национални медицински колеџ одбране(防衛医科大学校, Bōei Ika Daigakkō) Виша школаПостоје и трогодишњи програми.(短期大学 Tanki-daigaku, скр. 短大 tandai)Стручна школаОбразовни период углавном траје две године, али неке установе имају програме од једне, три или четири године.(専門学校 Senmon-gakkō) 19+ 20+ Бачелор(学士 Gakushi) 21+ 22+ Мастер(修士 Shūshi) Постдипломске студије: Мастер(大学院博士課程前期 Daigaku-in Hakushi Katei Zenki) Национална академија: Мастер(大学校修士課程 Daigakkō Shūshi katei) 23+ 24+ Докторат (Ph.D.)(博士 Hakushi) Постдипломске студије: Докторат(大学院博士課程後期 Daigaku-in Hakushi Katei Kōki) Национална одбрамбена академија: Докторат(防衛大学校博士課程 Bōei Daigakkō Hakushi katei) Медицински факултет: Ph.D.(医学博士 Igaku Hakushi)Ветеринарски факултет: Ph.D.(獣医学博士 Jūigaku Hakushi)Стоматолошки факултет: Ph.D.(歯学博士 Shigaku Hakushi)Фармацеутски факултет: Ph.D.(薬学博士 Yakugaku Hakushi) 25+ 26+
Основна школа
Средња школа
Нижа средња школа мини|Типична учионица у јапанској нижој средњој школи.