Кунпесер () је насељено место у јужним равницама Мађарске. Налази се у кунсентмиклошком срезу Бач-кишкунске жупаније.Основни подаци и поштански број селаАпоштаг са геоподацима].
Географија Кунпесер се налази у северном делу региона Кишкуншаг, једва 40 километара јужно од јужне границе [Будимпешта|[Будимпеште]], 11 километара североисточно од Кунсентмиклоша ваздушном линијом и приближно 14 километара североисточно друмом.
Суседна насеља су: Дабаш на северу, Татарсентђерђ на истоку, Кунадач на југу, Кунсентмиклош на југозападу и насеље Буђи Ирбепуста на северозападу.
Историја Садашње село је званично основано 1949. године, након административне реорганизације Мађарске после Другог светског рата и то настао је након одвајања од Песерадача. Пре тога, то је било село под именом Песерадач формирано од две пусте, Адачке и Пешерске пусте 1873. године, које је тада припојено Татарсентђерђу.Кратка историја Кунпесера
Друштвена структура коју су истраживачи реконструисали и опсежна породична стабла која показују строг патрилинеарни систем. Мушкарци су остајали у селу док су се жене селиле између заједница како би одржале друштвену кохезију, пракса позната као женска егзогамија. Што се тиче брачних обичаја постоје докази из Кунпесера и оближњих локалитета који откривају обичај левирата, где би се удовица удала за блиског мушког рођака свог преминулог мужа како би породична јединица остала нетакнута.Раноаварски елитни гроб Кунпесер, Мађарска − Откривено порекло карпатских аварских елита
Песерадач Песерадач је припадао кунсентмиклошком срезу. Није се појављивао у попису из 1690-1695. Према попису из 1720. године, Адач је и даље наведен као пуста која је припадала Бођислоу, док је Песер припадао Кечкемету. Касније је пуста Песер дошла у посед владарске породице, док је Адач постао засебно село, а до 1848. године је припадао и имању Рацкеве.
Припадале су му следеће пусте и насељена места: Алшоадач, Дамањадач, Фелшедач, Кишадач, Фелшепесер, Кезепесер, Кекути чарда, Кезепадач, Перегадач, Алшопесер, Ержебетмајор, Етелмајор, Фелшепесер, Фриђешмајор, Јонателек, Кезепесер, Њикорго, Песери Ерде и Ролаш (Alsóadacs, Dámányadacs, Felsőadacs, Kisadacs, Kőkúti csárda, Középadacs, Peregadacs и затим Alsópeszér, Erzsébetmajor, Etelmajor, Felsőpeszér, Frigyesmajor, Jónatelek, Középpeszér, Nyikorgó, Peszéri erdő, Rókás).Подаци о Песерарадачу Римокатоличка црква у Песерадачу је изграђена 1981. године, а звоник 2008. године.
Демографија Године 1910, Песерадач је имао 1.610 становника, од којих је 1.313 било римокатолика, 256 реформата и 29 лутерана.
На попису из 2011. године, 91,9% становништва се изјаснило као Мађари, а 0,6% као Румуни (8,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 62,1%, реформисти 10,3%, лутерани 1%, гркокатолици 0,3%, неконфесионалне 10,4% (13,2% се није изјаснило).
У 2022. години, 78,5% становништва се изјаснило као Мађари, 0,8% као Румуни, 0,3% као Немци, 0,1-0,1% као Грци, Русини, Украјинци и Српи, 0,9% као остале, недомаће националности (21,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 34,3% су били римокатолици, 8,4% калвинисти, 0,7% лутерани, 0,3% гркокатолици, 0,3% православци, 0,4% остали хришћани, 2,1% остали католици, 14,3% неконфесионални (39,1% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кунпесер на fallingrain.com Кунпесер на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун