мини|Катул 5 на латинском и енглеском језику Catullus 5 (или Катул 5) је песма римског песника Гаја Валерија Катула (око –. п. н. е.). То је страствена ода Лезбији која охрабрује љубавнике да занемаре злураде коментаре других и да живе само једно за друго, јер је живот кратак, а смрт доноси ноћ вечног сна. Ова песма је превођена и имитирана много пута и једна је од његових најпознатијих песама.
Песма је написана у фалечком једанаестерцу (лат. hendecasyllabus phalaecius), који има стихове од 11 слогова, што је уобичајена форма у Катуловој поезији.
Текст мини|Катул 5 на латинском
Латински текст Метричка шема је .
Превод
Поетски ефекти У стиховима 5–6, суседни положаји речи lux (светлост) и nox (ноћ) служе да нагласе његова два поређења. Симболично, „вечна ноћ” представља смрт, а „кратка светлост” представља живот. У овим редовима постоји и други хијазам: brevis (кратка) lux (светлост) nox (ноћ) perpetua (вечна) A B B A
Преводи и адаптације Године 1601. енглески композитор, песник и лекар Томас Кампион написао је овај римовани слободни превод прве половине (којој је додао два своја стиха и музику, како би створио песму за лауту):
My sweetest Lesbia, let us live and love; And though the sager sort our deeds reprove, Let us not weigh them. Heaven's great lamps do dive Into their west, and straight again revive, But soon as once is set our little light, Then must we sleep one ever-during night.
Бен Џонсон се ослонио на ову песму у својим песмама бр. 5, „Песма. Селији” (Song. To Celia), и бр. 6, „Песма. Истој” (Song. To the Same) у својој збирци Шума (The Forrest).
Убрзо након тога, сер Волтер Роли је уврстио следећу строфу, очигледно засновану на Кампионовом преводу, у своју Историју света (The Historie of the World), коју је написао док је био заточен у Лондонској кули: Приказ Мекпикове књиге.
The Sunne may set and rise But we contrariwise Sleepe after our short light One everlasting night.
Француски превод из 16. века Жан-Антоана де Баифа искористио је Рејналдо Ан у песми „Vivons, mignarde, vivons”. Такође на француском, превод Жоржа Лафеа компоновао је Даријус Мијо као песму „Ma chérie, aimons‑nous”.
Хенри Персел је користио анонимни превод у својој песми „Let us, kind Lesbia, give away” (1684).
Доминик Арџенто користио је свој енглески превод у песми „Let us live, my Clodia, and let us love”.
Референце
Литература
Категорија:Љубавне песме