мини|десно|250px|Текст који је Китс преписао у свесци Шекспирових дела крајем септембра 1820. године.
Bright star, would I were stedfast as thou art (срп. Сјајна звездо, да сам сталан као ти) је љубавни сонет Џона Китса.
Позадина Није јасно када је Китс први пут скицирао песму „Сјајна звезда” (енгл. Bright Star); његови биографи предлажу различите датуме. Ендру Моушон сугерише да је започета у октобру 1819. године. Роберт Гитингс наводи да је Китс започео песму у априлу 1818. — пре него што је упознао своју вољену Фани Брон — и да ју је касније ревидирао за њу. Колвин је веровао да је настала у последњој недељи фебруара 1819, одмах након њихове незваничне веридбе.
Коначна верзија сонета преписана је у примерак књиге Песничка дела Вилијама Шекспира (енгл. The Poetical Works of William Shakespeare), насупрот Шекспировој поеми Жалба заљубљене (енгл. A Lover's Complaint). Књигу је Китсу 1819. године поклонио Џон Хамилтон Рејнолдс. Џозеф Северн је тврдио да је последњи нацрт преписан у књигу крајем септембра 1820. док су били на броду Марија Краудер, путујући за Рим, одакле се веома болестан Китс никада неће вратити. Књига такође садржи један сонет његовог пријатеља Рејнолдса и један Севернов. Китс је вероватно дао књигу Џозефу Северна у јануару 1821. пре своје смрти у фебруару, у 25. години живота. Notes and Queries Article, Oxford Journals, 2006. Чланак у Notes and Queries Северн је веровао да је то била Китсова последња песма и да је састављена посебно за њега.
Песма је почела да се повезује са „Сјајном звездом” Фани Брон — којом је Китс постао опчињен. Гитингс каже да је дата као „изјава његове љубави”.
Званично је објављена 1838. године у часопису The Plymouth and Devonport Weekly Journal, 17 година након Китсове смрти.
Текст Оригинал на енглескомПревод на српски
Упућен звезди (можда Северњачи, око које изгледа да се небеса окрећу), сонет изражава песникову жељу да буде сталан као звезда док се прибија уз своју уснулу љубав. Употреба слика звезде је необична по томе што Китс одбацује многе њене очигледније особине, фокусирајући се на постојану и пасивно будну природу звезде. У првом забележеном нацрту (који је преписао Чарлс Браун и датирао га на почетак 1819), песник воли до смрти; до коначне верзије, смрт је алтернатива (ефемерној) љубави.
Песма користи форму риме Шекспировог сонета (ABABCDCDEFEFGG) са уобичајеном волтом, или преокретом у току мисли, који се дешава након октаве (првих осам стихова). Интерпункцијски је решена као једна реченица, иако користи црту на крају октаве, ефективно започињући нову реченицу са сестетом (закључних шест стихова).
У популарној култури У роману Александера Теруа из 1981. године, Дарконвилова мачка, протагониста расправља о песми док држи час енглеског језика.
Сјајна звезда (енгл. Bright Star), биографски филм из 2009. о Китсовом животу са Беном Вишом и Еби Корниш у главним улогама, фокусирао се на последње три године његовог живота и његову везу са Фани Брон. Назван је Сјајна звезда по овој песми, која се у филму рецитује више пута.
У епизоди серије Тајни послови под називом „Брзина живота” (3. сезона, 4. епизода), лик Сајмон Фишер признаје Ени Вокер да је тетоважа Малог медведа на његовој левој лопатици инспирисана песмом Џона Китса. Иако га она пита, Сајмон јој не открива ко је у његовом животу била његова „сјајна звезда” нити разлог за тетоважу. Ова тетоважа је симбол који Џај Вилкокс користи да означи Сајмонов досије унутар ЦИА-е.
У серији догађаја DC стрипова Хероји у кризи, број 6, писца Тома Кинга и уметника Клеја Мана, Гнарк рецитује песму на целој страни која га приказује како лежи преко свог мамута под ведрим, прелепим небом.
Референце
Литература
. Retrieved 27. 7. 2005.
Спољашње везе Збирка Китсове поезије (Standard Ebooks)
Категорија:Британске песме Категорија:Љубавне песме