Корош () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шељском срезу.Основни подаци и поштански број села.
Географија Корош се налази у Дравско-мелекском делу Барањске жупаније, у Орманшагу. Његови непосредни суседи су: Хеђсентмартон на северу, Радфалва на истоку, Дравапишки на југоистоку, Адорјаш на југозападу и Папрад на западу.
Регија Короша је некада била богата водом, првобитно мочварно, затрпано подручје прекривено густим шумама. Ово стање је приказано и на картама војног премера из 1785. године. Путеви су водили кроз земљане бедеме ојачане шиповима на мочварним местима. Природно окружење, Драва и Фекете виз, значајно су трансформисане регулацијом спроведеном између 1841. и 1896. године. Многа локална имена села (на пример, комбинације речи шума, берек, лаз, иртас, сигет, језеро и мочила − például erdő-, berek-, láz-, irtás-, sziget-, tó- и mocsila-) још увек подсећају на некадашњи водени свет. Најкарактеристичније дрвеће региона вероватно су били јасени, али су врбе, јове, тополе, храстови, букве и дивље јабуке такође били уобичајени.
Историја Корош и његова околина су континуирано насељени од праисторијских времена, према доказима пронађеним у том подручју. Његово име се први пут помиње у документима 1341. године као Вила Коруш (Villa Korus), према подацима из Архива докумената Зала, а затим 1444. године као Пош Карош (Poss Karos) у документу Братиславског каптола. Такође се помиње у документу из 1478. године као Корош, у које време је припадао замку Шиклош и вероватно су га насељавали кметови замка Шиклош.Кратка историја Короша
Након што је замак Шиклош пао у |турске руке (1543), био је подложан двоструком опорезивању. Није сачувано много података из турског времена, а село вероватно није потпуно исељено. Међутим, према сачуваним подацима, неколико становника Короша учествовало је у револуцији и рату за независност 1848-49. године у независној групи коју је предводио Алберт Месарош.
Посебност овог малог села на рубу Орманшага је његова реформисана црква у каснобарокном стилу са дрвеним касетираним плафоном, изграђена 1793. године.Реформатска црква Корош
Демографија На попису из 2011. године, 99,1% становништва се изјаснило као Мађари, 10,2% као Роми, 0,4% као Хрвати и 0,4% као Немци (0,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 65,5%, калвинисти 10,2%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 14,6% (9,3% се није изјаснило).
У 2022. години, 89,8% становништва се изјаснило као Мађари, 4,5% као Роми и 1,1% као Немци (10,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 53,4% су били римокатолици, 5,1% калвинисти, 1,1% гркокатолици, 2,3% остали католици, 8% неконфесионални (30,1% није одговорило)
Референце
Литература
Csánki Dezső: Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában. Zalai Oklevéltár 1385. Zentai Tünde: Kórós, Pannónia Könyvek, Pécs, 2008 Andrásfalvy Bertalan: A Duna mente népének ártéri gazdálkodása, 2007 Andrásfalvy Bertalan: Ártéri gazdálkodás Magyarországon, História 2004/04 Kiss Géza: Ormánság, 1937 Zentai Tünde: Kórós, 2007, Pro Pannónia Kiadói Alapítvány
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Корош na fallingrain.com Корош на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања