Контракултура 1960-их била је антиестаблишмент културни феномен и политички покрет који се развио у западном свету током средине 20. века. Почео је средином 1960-их и наставио се до раних 1970-их. Често је синоним за културни либерализам и различите друштвене промене те деценије. Ефекти покрета"" Ep. 125 of .) трају до данас. Свеукупни покрет је добио замах како је покрет за грађанска права у Сједињеним Државама направио значајан напредак, као што је Закон о праву гласа из 1965., а са интензивирањем Вијетнамског рата исте године, за неке је постао револуционаран.Hirsch, Eric D. . . Houghton Mifflin. . . "Members of a cultural protest that began in the U.S. in the 1960s and affected Europe before fading in the 1970s ... fundamentally a cultural rather than a political protest."

Како је покрет напредовао, развиле су се и широко распрострањене друштвене тензије у вези са другим питањима, које су тежиле да теку дуж генерацијских линија у вези са поштовањем појединца, људском сексуалношћу, женским правима, традиционалним начинима ауторитета, правима обојених људи, окончањем расне сегрегације, експериментисањем са психоактивним дрогама и различитим тумачењима Америчког сна. Многи кључни покрети везани за ова питања рођени су или унапређени у оквиру контракултуре 1960-их.. Saylor Academy.

Како се ера одвијала, појавиле су се нове културне форме и динамична поткултура која је славила експериментисање, индивидуалност, модерне инкарнације боемизма и успон хипи и других алтернативних животних стилова. Ово прихватање експериментисања посебно је приметно у делима популарних музичких извођача као што су Битлси (The Beatles), Грејтфул дед (Grateful Dead), Џими Хендрикс, Џим Морисон, Џенис Џоплин и Боб Дилан, као и филмских стваралаца Новог Холивуда, француског новог таласа и јапанског новог таласа, чија су дела постала далеко мање ограничена цензуром. Унутар и широм многих дисциплина, многи други креативни уметници, аутори и мислиоци помогли су да се дефинише контракултурни покрет.

Свакодневна мода доживела је опадање ношења одела, а посебно шешира; друге промене укључивале су нормализацију дуге косе пуштене наниже за жене (као и за многе мушкарце у то време), популаризацију традиционалних афричких, индијских и блискоисточних стилова одевања (укључујући ношење природне косе за оне афричког порекла), изум и популаризацију мини-сукње која је подигла рубове изнад колена, као и развој истакнутих модних поткултура предвођених младима. Стилови засновани на фармеркама, и за мушкарце и за жене, постали су важан модни покрет који траје до данас.

Неколико фактора разликовало је контракултуру 1960-их од антиауторитарних покрета претходних ера. Бејби бум средином 20. века створио је невиђен број потенцијално незадовољних младих људи као будућих учесника у преиспитивању правца Сједињених Држава и других демократских друштава. Послератно благостање омогућило је великом делу контракултурне генерације да се помери изван обезбеђивања материјалних потрепштина за живот које су заокупљале њихове родитеље из доба Велике депресије. Ера је такође била значајна по томе што је значајан део низа понашања и „циљева” у оквиру ширег покрета брзо асимилован у главно друштво, посебно у Сједињеним Државама, иако су учесници контракултуре били у јасној мањини унутар својих националних популација.

Историјска позадина

Послератна геополитика мини|Подводни атомски тест „Бејкер”, Атол Бикини, Тихи океан, 1946. Хладни рат између комунистичких и капиталистичких држава укључивао је шпијунажу и припрему за рат између моћних нација, заједно са политичким и војним мешањем моћних држава у унутрашње послове мање моћних нација. Лоши исходи неких од ових активности поставили су позорницу за разочарање и неповерење према послератним владама. Примери су укључивали оштре одговоре Совјетског Савеза (СССР) на популарне антикомунистичке устанке, као што су Мађарска револуција 1956. и чехословачко Прашко пролеће 1968. године; и неуспелу америчку Инвазију у Заливу свиња на Кубу 1961. године.

У САД, почетна обмана председника Двајта Д. Ајзенхауера о природи инцидента У-2 из 1960. довела је до тога да је влада ухваћена у очигледној лажи на највишим нивоима, и допринела је позадини растућег неповерења према ауторитету међу многим људима који су сазревали током тог периода. Споразум о делимичној забрани нуклеарних проба поделио је естаблишмент у САД дуж политичких и војних линија. Унутрашња политичка неслагања у вези са уговорним обавезама у југоисточној Азији (СЕАТО), посебно у Вијетнаму, и дебата о томе како треба изазвати друге комунистичке побуне, такође су створили раздор неслагања унутар естаблишмента.). . У Великој Британији, афера Профјумо је такође укључивала лидере естаблишмента који су ухваћени у обмани, што је довело до разочарања и послужило као катализатор за либерални активизам.

Кубанска ракетна криза, која је довела свет на ивицу нуклеарног рата у октобру 1962. године, била је у великој мери подстакнута дволичним говором и акцијама Совјетског Савеза. Атентат на америчког председника Џона Ф. Кенедија у новембру 1963. године, и пратеће теорије о догађају, довеле су до даљег смањења поверења у владу, укључујући и млађе људе.

Друштвена питања и позиви на акцију upright|мини|лево|Активиста за слободу говора Марио Савио на степеницама Спроул Хола, Универзитет Калифорније у Берклију, 1966.

Многа друштвена питања подстакла су раст ширег контракултурног покрета. Један је био ненасилни покрет у Сједињеним Државама који је тражио решавање уставних незаконитости у вези са грађанским правима, посебно у вези са општом расном сегрегацијом, дуготрајним одузимањем права гласа црнцима на југу од стране државне владе којом доминирају белци, и текућом расном дискриминацијом у пословима, становању и приступу јавним местима и на северу и на југу.

У кампусима колеџа и универзитета, студентски активисти су се борили за право на остваривање својих основних уставних права, посебно слободе говора и слободе окупљања. Многи активисти контракултуре постали су свесни невоља сиромашних, а организатори заједница борили су се за финансирање програма за борбу против сиромаштва, посебно на југу и унутар ужих градских подручја у Сједињеним Државама.

Енвиронментализам је израстао из већег разумевања текуће штете узроковане индустријализацијом, загађењем које је уследило и погрешном употребом хемикалија као што су пестициди у добронамерним напорима да се побољша квалитет живота за брзорастућу популацију. Аутори као што је Рејчел Карсон играли су кључне улоге у развијању нове свести међу глобалном популацијом о крхкости наше планете, упркос отпору елемената естаблишмента у многим земљама.

Потреба да се позабаве мањинским правима жена, геј особа, особа са инвалидитетом и многих других занемарених група унутар шире популације дошла је у први план како се све већи број првенствено млађих људи ослобађао ограничења ортодоксије 1950-их и борио се за стварање инклузивнијег и толерантнијег друштвеног пејзажа. The Belknap Press of Harvard University Press. .

Доступност нових и ефикаснијих облика контроле рађања била је кључни темељ сексуалне револуције. Појам „рекреативног секса” без претње нежељене трудноће радикално је променио друштвену динамику и дозволио и женама и мушкарцима много већу слободу у избору сексуалних животних стилова изван оквира традиционалног брака. Са овом променом става, до 1990-их однос деце рођене ван брака порастао је са 5% на 25% за белце и са 25% на 66% за Афроамериканце.

Нови медији мини|десно|Кингов говор „Имам сан”, одржан испред Линколновог меморијала током Марша на Вашингтон за посао и слободу 1963.

Телевизија

За оне рођене после Другог светског рата, појава телевизије као извора забаве и информација — као и повезана масовна експанзија конзумеризма омогућена послератним благостањем и подстакнута ТВ оглашавањем — биле су кључне компоненте у стварању разочарања за неке млађе људе и у формулисању нових друштвених понашања, чак и док су рекламне агенције снажно удварале „хип” тржишту младих. У САД, скоро у реалном времену ТВ вести о кампањи у Бермингему 1963. године из ере покрета за грађанска права, догађају „Крвава недеља” током маршева од Селме до Монтгомерија 1965. године, и графички снимци вести из Вијетнама по први пут су донели ужасавајуће, потресне слике крваве стварности оружаног сукоба у дневне собе.

Нова кинематографија Слом спровођења америчког Хејсовог кодекса у вези са цензуром у филмској продукцији, употреба нових облика уметничког изражавања у европској и азијској кинематографији и појава модерних продукцијских вредности најавили су нову еру уметничке и мејнстрим филмске продукције, дистрибуције и приказивања. Крај цензуре резултирао је потпуном реформом западне филмске индустрије. Са новооткривеном уметничком слободом, генерација изузетно талентованих филмских стваралаца Новог таласа који су радили у свим жанровима по први пут је донела реалистичне приказе претходно забрањених или иначе табу тема на екране биоскопа у комшилуку, чак и док су холивудски филмски студији и даље сматрани делом естаблишмента од стране неких елемената контракултуре. Успешни нови филмови Новог Холивуда из 1960-их били су Бони и Клајд, Дипломац, Дивља хорда и Голи у седлу Дениса Хопера.

Остали примери хипи модернистичке кинематографије укључују експерименталне кратке филмове које су направиле личности попут Џордана Белсона и Бруса Конера, концертни филм Gimme Shelter, Medium Cool, Забриски поинт и Punishment Park.

Нови радио мини|Породица гледа телевизију, До касних 1960-их, претходно недовољно цењени ФМ радио заменио је АМ радио као фокусна тачка за текућу експлозију рокенрол музике и постао је центар вести и оглашавања оријентисаних на младе за контракултурну генерацију..

Промена животних стилова

Комуне, колективи и намерне заједнице повратиле су популарност током ове ере. Ране заједнице као што су Hog Farm, Квари Хил и Drop City у САД основане су као једноставни аграрни покушаји повратка земљи и живота без уплитања спољних утицаја. Како је ера напредовала, многи људи су оснивали и насељавали нове заједнице као одговор не само на разочарање стандардним облицима заједнице, већ и на незадовољство одређеним елементима саме контракултуре. Неким од ових самоодрживих заједница приписује се рођење и ширење међународног Зеленог покрета.

Појава интересовања за проширену духовну свест, јогу, окултне праксе и повећан људски потенцијал помогла је да се промене погледи на организовану религију током ове ере. Године 1957, 69% становника САД које је анкетирао Галуп рекло је да религија повећава утицај. До касних 1960-их, анкете су показале да мање од 20% и даље има то веровање.

„Генерацијски јаз”, или неизбежна перципирана подела у погледу на свет између старих и младих, можда никада није била већа него током ере контракултуре. Велика мера генерацијског јаза касних 1960-их и 1970-их рођена је из брзо еволуирајућих модних и фризурних трендова које су млади радо прихватали, али су их стари често погрешно разумели и исмевали. То је укључивало ношење веома дуге косе код мушкараца, ношење природних или „афро” фризура од стране црнаца, ношење оскудне одеће од стране жена у јавности и мејнстриминг психоделичне одеће и обележја краткотрајне хипи културе. На крају, практична и удобна лежерна одећа, наиме ажурирани облици мајица (често тај-дај, или са политичким или рекламним изјавама), и плаве тексас фармерке бренда Левис постале су трајна униформа генерације, док је свакодневно ношење одела заједно са традиционалним западним кодексима облачења опало у употреби. Модна доминација контракултуре опала је са успоном диско и панк рок ера у касним 1970-им и ефективно изумрла до раних 1980-их, чак и док је глобална популарност мајица, тексас фармерки и лежерне одеће уопште наставила да расте.

Настајање културе дроге средње класе