Луције Јулије Јул био је припадник старе патрицијске породице Јулија. Обављао је дужност војног трибуна са конзулским овлашћењима 388. и поново 379. године п. н. е..
Породица Јулијево порекло није забележено у Fasti Capitolini, па је његова тачна линија предака неизвесна. Могуће је да је син Гаја Јулија Јула, који је био конзуларни трибун 408. и 405. године п. н. е. и умро током свог цензуса око 393. године, или Секста Јулија Јула, конзуларног трибуна 424. године; мање је вероватно да је био син Луција Јулија Јула, конзуларног трибуна 403. године, или Луција који је био конзуларни трибун 401. и 397. године, осим ако отац и син нису били релативно близу по годинама. Такође је могуће да је потекао из колатералне гране породице која раније није држала високе функције. Није познато како је био у сродству са Гајем Јулијем Јулом, који је био диктатор 352. године п. н. е..
Каријера Током прве године Луција Јулија Јула као конзуларног трибуна, његове колеге били су Тит Квинције Цинцинат, Квинт Сервилије Фидена, Луције Акулије Корв, Луције Лукреције Триципитин и Сервиј Сулпиције Руф. Трибуни су своје командовање поделили на две војске: казнену снагу послали су да опустоши земље Еква, а другу у Етрурију, с циљем пљачке. Екви су већ били поражени; Ливије описује римску мотивацију као мржњу и жељу да униште ресурсе Еква и спрече их да поново воде рат.Ливије, књига VI, поглавља 3–4.Диодор Сицилијански, књига XV, поглавље 23.
У Етрурији, војска је након изненадног напада опљачкала и запалила град Кортуосу, а затим покренула непрестани напад на град Контенебру, све док браниоци нису одустали од умора, након чега је и њихов град опљачкан. Трибуни нису планирали расподелу богатства града, и док су одлучивали да плен своје победе предају држави, велики део градског блага завршио је у рукама појединих војника, од којих би било неправедно узимати га.Ливије, књига VI, поглавља 3–4.
Девет година касније, Јулије је поново био конзуларни трибун, са Публијем Манлијем Капитолином, Гајем Манлијем Вулсом, Гајем Секстилијем, Марком Албинијем и Луцијем Антистијем. Два Манлија добила су команду против Волска, пошто су били племићки по пореклу и утицајнији од Јулија. Међутим, ова одлука се показала погубном, јер су оба Манлија упала у заседу, а њихове снаге су поражене. Захваљујући храбрости својих војника и срећи, успели су да сачувају живот, али су Римљани били узнемирени и разматрали су да именују диктатора, све док није постало јасно да Волсци немају намеру да победу претворе у инвазију.Ливије, књига VI, поглавље 30.Диодор са Сицилије, књига XV, поглавље 51.
Година је, иначе, била обележена необичном унутрашњом хармонијом у Риму, где је постепено прихватање плебејских магистрата доприносило смиривању односа између класа. Крајем године, Пренестини су били заузети формирањем анти-римске коалиције у Лацијуму, а нови колонисти су довођени да ојачају римску колонију у Сетији, која је имала проблема због недостатка становништва, али ван овога није било ванредних догађаја.Ливије, књига VI, поглавље 30.
Референце
Литература
Тит Ливије (Ливије), Ab Urbe Condita (Историја Рима). Диодор Сикулијан, Bibliotheca Historica (Библиотека историје). "L. Julius Iulus" (бр. 10), у , Вилијам Смит, ур., Little, Brown and Company, Boston (1849).
Категорија:Јулијевци Категорија:Римски конзули