Фраза „ученик кога је Исус љубио” () или, у Јовану 20:2, „други ученик кога је Исус љубио” (), користи се шест пута у Јеванђељу по Јовану,Јеванђеље по Јовану 13:23, 19:26, 20:2, 21:7, 21:20 али ни у једном другом извештају о Исусу у Новом завету. Јован 21:24Јеванђеље по Јовану 21:24 наводи да је Јеванђеље по Јовану засновано на писаном сведочењу овог ученика.
Од краја првог века, вољени ученик се често (али не једногласно) идентификовао са Јованом Јеванђелистом. Научници расправљају о ауторству јовановске књижевности (Јеванђеље по Јовану, Јованове посланице и Откривење Јованово) најмање од трећег века, а посебно од доба просветитељства. Ауторство Посланица од стране Јована Апостола одбацују многи савремени научници, али не у потпуности. Постоји консензус међу проучаваоцима Јована да је вољени ученик био стварна историјска личност, али не постоји консензус о томе ко је он био.
Извори мини|усправно=1.2|Свети Петар и Свети Јован трче ка гробу, Џејмс Тисо, око 1886–1894. Ученик кога је Исус љубио помиње се, конкретно, шест пута у Јеванђељу по Јовану: То је ученик који, док је лежао поред Исуса на Тајној вечери, пита Исуса ко ће га издати, након што је то од њега затражио Петар.Јеванђеље по Јовану 13:23-25 Касније, приликом распећа, Исус каже својој мајци: „Жено, ево ти сина”, а вољеном ученику каже: „Ево ти мајке”.Јеванђеље по Јовану 19:26-27 Када Марија Магдалена открије празан гроб, она трчи да то каже вољеном ученику и Петру. Двојица мушкараца јуре ка празном гробу и вољени ученик први стиже до њега. Међутим, Петар први улази.Јеванђеље по Јовану 20:1-10 У Јовану 21,Јеванђеље по Јовану 21 последњем поглављу Јеванђеља по Јовану, вољени ученик је један од седморице рибара укључених у чудесан улов од 153 рибе.Јеванђеље по Јовану 21:1–25 Такође у последњем поглављу књиге, након што Исус наговештава начин на који ће Петар умрети, Петар види вољеног ученика како их прати и пита: „Шта ће бити са њим?” Исус одговара: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.”Јеванђеље по Јовану 21:20–23 Поново, у последњем поглављу Јеванђеља, наводи се да је сама књига заснована на писаном сведочењу ученика кога је Исус љубио.
Остала јеванђеља не помињу никога у паралелним околностима ко би се могао директно повезати са вољеним учеником. На пример, у Луки 24:12,Јеванђеље по Луки 24:12 Петар трчи до гроба. Матеј, Марко и Лука не помињу да је било ко од 12 ученика присуствовао распећу.
Нови завет такође чини две референце на неименованог „другог ученика” у Јовану 1:35–40 и Јовану 18:15–16,Јеванђеље по Јовану 1:35–40 и Јеванђеље по Јовану 18:15–16 што се може односити на исту особу на основу формулације у Јовану 20:2.Јеванђеље по Јовану 20:2
Идентитет
Постоји консензус међу проучаваоцима Јована да је вољени ученик био стварна историјска личност, али нема консензуса о томе ко је он био.
Апостол Јован мини|усправно=1.2|Исус и Јован на Тајној вечери, Валентин де Булоњ Завршне речи Јеванђеља по Јовану наводе да је вољени ученик тај „који сведочи за ово и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово.”
Јевсевије Кесаријски, пишући у четвртом веку, забележио је у својој Историји цркве писмо за које је веровао да га је написао Поликрат Ефески (око 130–196) у другом веку. Поликрат је веровао да је Јован био тај „који је лежао на Господњим грудима”, сугеришући идентификацију са вољеним учеником:
Августин Хипонски (354–430) такође је веровао да је Јован био вољени ученик, у својим Трактатима о Јеванђељу по Јовану.Tractate 119 (John 19:24-30). Цитат: „[Ј]еванђелиста каже: 'И од тог часа ученик је узе к себи', говорећи о себи. На тај начин, заиста, он обично говори о себи као о ученику кога је Исус љубио: који их је свакако све волео, али њега више од других, и са ближом присношћу, тако да га је чак натерао да се наслони на Његове груди за вечером; како би, верујем, на тај начин још више похвалио божанску изврсност овог јеванђеља, које је након тога требало да проповеда кроз своје средство.”
Претпоставка да је вољени ученик био један од апостола заснована је на запажању да је очигледно био присутан на Тајној вечери, а Матеј и Марко наводе да је Исус јео са дванаесторицом.Јеванђеље по Матеју 26:20 и Јеванђеље по Марку 14:17 Дакле, најчешћа идентификација је са Јованом Апостолом, који би тада био исти као и Јован Јеванђелиста."'beloved disciple.'" in Мерил Ф. Унгер представља аргумент за ово процесом елиминације.
Ипак, док неки савремени академици настављају да деле став Августина и Поликрата, ова позиција покреће питања зашто писац не описује ПреображењеКао у Матеју 17:1-2, Марку 9:2 и Луки 9:28-29 или свој позив на учеништвоКао у Матеју 4:18-22, Марку 1:16-20 и Луки 5:1-11 ако је заиста био Јован, син Зеведејев.
Тилборг сугерише да је портрет у Јеванђељу по Јовану „позитивно подешен ка развоју могућег хомосексуалног понашања”. Међутим, он упозорава да „у коду [...] такво замишљено хомосексуално понашање није израз хомосексуалности”. У међувремену, теолог Исмо Дундерберг је такође истраживао ово питање и тврди да одсуство прихваћених грчких термина за „љубавника” и „вољеног” одбацује еротско читање.
Још у шеснаестом веку (иако у јеретичком контексту) – документовано је, на пример, у суђењу за блашфемију Кристоферу Марлоуу, који је оптужен да је тврдио да је „Свети Јован Јеванђелиста био креветски друг Христу и увек се наслањао на његова недра, да га је користио као грешнике Содоме”. Оптужујући Марлоуа за „грешну природу” хомосексуалних чинова, Џејмс I од Енглеске је неизбежно изазвао поређења са својим сопственим еротским односом са војводом од Бакингема, који је такође упоредио са односом вољеног ученика. Коначно, Франческо Калкањо, фратар из Венеције, суочио се са суђењем и погубљен је 1550. године због тврдње да је „Свети Јован био Христов катамит”.
Вејн Дајнс такође прави везу са савременим добом где је 1970-их у Њујорку основана верска група под називом „Црква вољеног ученика”, са намером да пружи читање односа које подржава истополне везе.
Марија Магдалена
усправно=1.2|мини|Покајана Магдалена, Марија Магдалена, слика Ел Грека, око 1580.
Рамон К. Хусино (1998) предложио је да је вољени ученик у Јеванђељу по Јовану првобитно била Марија Магдалена.1998. "Mary Magdalene, Author of the Fourth Gospel?" Али Маткин и други примећују да се Марија и вољени ученик појављују у истој сцени у Јовану 20.
Да би се изнела ова тврдња и одржала доследност са Светим писмом, сугерише се теорија да је Маријино одвојено постојање у две заједничке сцене са вољеним учеником (Јован 19:25–27Јеванђеље по Јовану 19:25–27 и Јован 20:1–11Јеванђеље по Јовану 20:1–11) резултат каснијих измена, брзоплето урађених како би се Јеванђеље ауторизовало крајем другог века. Јован 19:25–27 посебно помиње присуство вољеног ученика у подножју крста тек након што је Марија Магдалена наведена међу женама које су такође присутне, а не пре. Штавише, вољени ученик није наведен да прати Исусову мајку код крста пре наведених жена; тек након што га Исус признаје и задужује да брине о његовој мајци, успоставља се присуство вољеног ученика. Тврди се да обе сцене имају недоследности како интерно, тако и у односу на синоптичка јеванђеља. Ово грубо уређивање је стога можда учињено како би се Марија Магдалена и вољени ученик приказали као различите особе.
У Јеванђељу по Марији, делу новозаветних апокрифа (конкретно библиотеке Наг Хамади), извесна Марија која се обично идентификује као Марија Магдалена стално се помиње као она коју Исус воли више од осталих. У Јеванђељу по Филипу, другом гностичком тексту из Наг Хамадија, исто се конкретно каже за Марију Магдалену.
Лазар
Вољени ученик је такође идентификован са Лазаром из Витаније, на основу Јована 11:5:Јеванђеље по Јовану 11:5 „А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара”, и Јована 11:3,Јеванђеље по Јовану 11:3 „Сестре пак послаше к њему говорећи: Господе, гле, онај кога љубиш болестан је.”
Такође релевантна, према Бену Витерингтону III, јесте чињеница да се лик вољеног ученика не помиње пре васкрсења Лазара (Лазар је васкрснут у Јовану 11, док се вољени ученик први пут помиње у Јовану 13 fa).
Фредерик Балц тврди да су идентификација са Лазаром, докази који сугеришу да је вољени ученик био свештеник, и древна традиција о Јовану сви тачни. Балц каже да је породица Боетусове деце, позната из дела Јосифа Флавија и рабинске књижевности, иста породица у Јовану 11: Лазар, Марта и Марија из Витаније. Ово је вољена породица, према Јовану 11:5. Историјски Лазар био је Елеазар син Боетуса, који је својевремено био првосвештеник Израела, и потицао је из клана који је дао неколико првосвештеника. Аутор Јеванђеља, коме се оно традиционално приписује, Јован, није био члан Дванаесторице, већ Мартин син (Сука 52б). Он блиско одговара опису који је дао Поликрат Ефески у свом писму, свештеник који приноси жртве и носи петалон (тј. амблем првосвештеника). Овај Јован „Старешина” био је Исусов следбеник на кога се позива Папија Јерапољски, и очевидац његове службе. Био је правих година да доживи време цара Трајана (према Иринеју). Балц каже да је Јован вероватно ученик , а Елеазар ученик у Јеванђељу.
Непознати свештеник или ученик
Брајан Џ. Капер тврди да је вољени ученик био свештенички члан квази-монашке, мистичне и аскетске јеврејске аристократије, смештене на престижном југозападном брду Јерусалима, који је угостио Исусову последњу вечеру на тој локацији,'With the Oldest Monks...' Light from Essene History on the Career of the Beloved Disciple?, Journal of Theological Studies 49 (1998) цитирајући научника Д. Е. Х. Вајтлија, који је закључио да је Вољени ученик био домаћин на тајној вечери. овај цитат са стр. 2494. Капер сугерише, како би објаснио углавном карактеристичну ознаку вољеног ученика као онога кога Исус воли, да је језик „љубави” био посебно повезан са јеврејским групама које су откривале карактеристичне друштвене одлике „виртуозне религије” у аскетским заједницама. Британски научник Ричард Бокам долази до сличног закључка да је вољени ученик, који је такође аутор Јеванђеља приписаног Јовану, вероватно био књижевно софистициран члан изненађујуће широког клана првосвештеничке породице.
Герд Тајсен и Анет Мерц сугеришу да је сведочанство могло доћи од мање познатог ученика, можда из Јерусалима.Theissen, Gerd and Annette Merz. The historical Jesus: a comprehensive guide. Fortress Press. 1998. translated from German (1996 edition). Chapter 2. Christian sources about Jesus.
Јаков, брат Исусов Џејмс Д. Табор тврди да је вољени ученик Јаков, брат Исусов. Један од неколико доказа које Табор нуди је дословно тумачење Јована 19:26:Јеванђеље по Јовану 19:26 „А Исус видевши мајку и ученика кога љубљаше где стоји поред, рече мајци својој: Жено! Ето ти сина!”
Табор такође цитира одломак у којем Исус назива Јакова „мој вољени” (два пута) у апокрифном „Другом откровењу по Јакову” из другог века као показатељ да је Јаков вољени ученик.Peter Kirby Овај одломак гласи:
Разлози за скривање идентитета мини|усправно=1.2|Свети Јован на Патмосу, Петер Паул Рубенс, око 1611. Теорије о референци често укључују покушај да се објасни зашто се овај анонимизујући идиом уопште користи, уместо да се наведе идентитет.
Предлози који ово објашњавају су бројни. Један уобичајен предлог је да је аутор сакрио своје име једноставно због скромности. Други је да је скривање служило политичким или безбедносним разлозима, неопходним због претње прогоном или срамоте током времена објављивања Јеванђеља. Аутор је можда био високо позиционирана особа у Јерусалиму која је крила своју припадност хришћанству, или је анонимност можда била прикладна за некога ко живи повученим животом аскете, а један од многих неименованих ученика у Јеванђељу можда је био или сам вољени ученик или други под његовим вођством, који су из понизности своје аскетске посвећености крили свој идентитет или подредили своје сведочанство сведочанству свог духовног учитеља.