Назив Стимпанк Стил Научна фантастика, викторијанска фантастика, ретрофутуризам Настанак 1980-те, САД Познати аутори К. В. Џетер, Тим Пауерс, Џејмс Блејлок Поджанрови Јапански стимпанк, Медији Књиге, стрипови, филм, аниме, видео игре Утицај Уради сам занатство, мода, визуелна уметност, архитектура
Стимпанк (Steampunk) је поджанр научне фантастике који укључује ретро-футуристичку технологију и естетику, углавном инспирисану индустријском парном машином и дизајном из 19. века. Стеампунк дела су често смештена у алтернативној историји Викторијанског доба или Америчке границе где је парна енергија и даље у главној употреби, или у свету фантазије који слично користи парну енергију.
Стимпанк садржи анахроничну технологију или ретро-футуристичке изуме какве су људи у 19. веку можда замишљали - разликујући га од Neo-Victorianism - и такође је укорењен у тадашњој перспективи моде, културе, архитектонског стила, и уметности. Такве технологије могу укључивати измишљене машине попут оних које се појављују у делима H. G. Wells и Jules Verne. Други примери стеампунка садрже алтернативне историјске приказе технологије, као што су парни топови, ваздушни бродови лакши од ваздуха, аналогни рачунари или механички, дигитални рачунари попут Аналитичке машине Charles Babbage's. мини|Оригинална илустрација машинске собе подморнице Наутилус Жила Верна
Стимпанк може да укључи и додатне елементе из жанрова Фантастика, Хорор , Историјска област, алтернативне историје или других грана спекулативне фикције, сто га чини хибридним жанром. Као облик спекулативне фикције,истражује алтернативну будућност или прошлост, али се такође може бавити стварним друштвеним проблемима. Прво познато појављивање термина стеампунк било је 1987. године, иако се данас ретроактивно односи на многа дела фикције настала још током 1950-их или раније. Популаран поджанр је јапански стеампунк, који обухвата мангу и аниме са стеампунк тематиком.
Појам стеампунк такође се односи на различите уметничке стилове, модне трендове, и подкултуре које су се развиле из естетике стеампунк фикције, Викторијанска књижевност, Сецесија (уметност), и филмова из средине 20, века. Различити савремени употребни предмети често су, од стране појединачних занатлија, модификовани у псеудо-викторијански механички "стеампунк" стил, а бројни визуелни и музички уметници описани су као припадници стеампунк покрета.
Историја
Претхдници Стимпанк је под утицајем и често преузима стил научних романа 19. века аутора као што су Жил Верн, Херберт Џорџ Велс, Мери Шели и дело Едуарда С. Елиса The Steam Man of the Prairies. Неколико савременијих уметничких и књижевних дела значајнијих за развој жанра настало је пре него што је сам жанр добио име. Роман Titus Alone (1959) аутора Mervyn Peake широко се сматра првим делом правог стеампунка, док неки указују на роман Мајкла Муркока The Warlord of the Air (1971), koji je snaжно био под утицајем Пеаковог рада. Бразил (филм) (1985) био је рани филмски утицај, иако се такође може сматрати претходником стеампунка у његовом изданку жанра дизелпунк. Стрип The Adventures of Luther Arkwright из 1970-их је рана верзија Муркоковог стила, са ликом који путује кроз временске токове.
У ликовној уметности, слике Ремедиоса Вароа комбинују елементе викторијанске моде, фантастике и технофантастичне имагинације. На телевизији, једна од раних манифестација стеампунк етоса у главним медијима била је ЦБС серија The Wild Wild West (1965–1969), која је касније инспирисала истоимени филм.
Порекло термина Иако су многа дела која се данас сматрају кључним за жанр објављена током 1960-их и 1970-их, термин „стеампунк“ углавном је настао током 1980-их као шаљива варијанта термина „сајберпунк“.Смислио га је писац научне фантастике К. В. Џетер који је покушавао да пронађе општи назив за дела Тима Пауерса (The Anubis Gates, 1983), Џејмса Блејлока (Homunculus, 1986) и своја дела (Morlock Night, 1979, и Infernal Devices, 1987) - сва смештена у 19. веку (обично викторијански) и која су имитирала конвенције стварне викторијанске спекулативне фикције попут Х. Г. Велсовог романа The Time Machine. U pismu časopisu naučne fantastike Locus, objavljenom u aprilu 1987. godine, Džeter je napisao:„Poštovani Locus,
U prilogu šaljem kopiju svog romana Morlock Night iz 1979; bio bih zahvalan ako biste je prosledili Faren Miler, jer predstavlja ključni dokaz u velikoj debati o tome ko je u 'fantastičnom trijumviratu Powers/Blylock/Jeter' prvi pisao u 'gonzo-istorijskom stilu'. Ipak, naravno, njen osvrt u martovskom broju Locusa mi je bio prilično laskav.
Lično mislim da viktorijanske fantastike postaju sledeći veliki trend, sve dok ne smislimo prikladan zajednički termin za Powersa, Blaylocka i mene. Nešto zasnovano na odgovarajućoj tehnologiji tog doba; možda 'steam-punks'…“
- K.W. Jeter
Модерни стимпанк Иако су романи Morlock Night и Infernal Devices K. V. Džetera, Тhe Anubis Gates Tima Pauersa и Lord Kelvin's Machine Džejmsa Blejloka били прва дела на која је примењен Џетеров неологизам, сама тројица аутора тада нису придавала већи значај том термину. Они су били далеко од тога да буду први савремени писци научне фантастике који су спекулисали о развоју технологије засноване на пари или о алтернативним историјама. Worlds of the Imperium (1962) Кита Лаумера и Queen Victoria's Bomb (1967) Роналда В. Кларка примењују савремене спекулације на технологију и друштво прошлих епоха. The Warlord of the Air (1971) Мајкла Муркока представља још један рани пример. Роман Харија Харисона A Transatlantic Tunnel, Hurrah! (1973) приказује Британију у алтернативној 1973. години, испуњеној атомским локомотивама, летећим бродовима на угаљ, раскошним подморницама и викторијанским дијалогом. Стрип The Adventures of Luther Arkwright из средине 1970-их био је један од првих стимпанк стрипова. У фебруару 1980. године, Ричард А. Лупоф и Стив Стајлс објавили су прво „поглавље“ свог десетоделног стрипа The Adventures of Professor Thintwhistle and His Incredible Aether Flyer. Године 2004, један анонимни аутор описао је стеампунк као „колонизацију прошлости како бисмо могли да сањамо будућност.
Прва употреба речи стимпанк у наслову била је у Steampunk Trilogy Pola Di Filippa (1995), која се састоји од три кратка романа: „Victoria“, „Hottentots“ и „Walt and Emily“.„Victoria“ замишља замену краљице Викторије људским/корњачастим клоном;„Hottentots“ приказује инвазију ловкрафтовских чудовишта на Масачусетс, називајући се по историјској расној таксономији „hottentot“; док „Walt and Emily“ описује љубавну причу између Волта Витмена и Емилији Дикинсон.
Јапански стимпанк Јапански стимпанк обухвата стимпанк манге и аниме продукције из Јапана. Елементи стимпанка се доследно појавлјују у главним мангама јос од 1940-их, почевши од епске научнофантастичне трилогје Осамуа Тезуке, која укључује Lost World (1948), Metropolis (1949) и Nextworld (1951). Стимпанк елементи пронађени у манги касније су се појавили и у маинстреам аниме продукцијама, почевши од 1970-их. Под утицајем европских аутора из 19. века, попут Жила Верна, стеампунк аниме и манга настали су из јапанског фасцинирања имагинарном фантастичном верзијом старе индустријске Европе, повезане са феноменом познатим као акогаре но Пари („Париз наших снова“), што је упоредиво са западном фасцинацијом „егзотичним“ Истоком.
Најутицајнији стимпанк аниматор био је Хајао Мијазаки, који је стварао стимпанк аниме јос од 1970.их, почевши од телевизијске серије Future Boy Conan (1978). Његова манга Nausicaä of the Valley of the Wind (1982) и филмска аниме адаптација из 1984. године такође садрже стимпанк елементе. Најутицајније стимпанк дело Мијазакија био је аниме филм студија Гибли Лапута: Castle in the Sky (1986), који је постао значајан прелом у жанру и описује се у The Steampunk Bible као један од првих модерних стимпанк класика. Архетипски стимпанк елементи у Лапути укључују ваздушне бродове, ваздушне пирате, роботе на пару и приказ парне енергије као неограниченог, али потенцијално опасног извора снаге.
Успех филма Лапута: Castle in the Sky инспирисаон је Hideaki Anno и студио Gainax да створе своју прву успешну продукцију, Nadia: The Secret of Blue Water (1990), стимпанк аниме серију која лабаво адаптира елементе из Верновог романа Twenty Thousand Leagues Under the Seas, са појавом Капетана Нема. Базирано на концепту Хајао Мијазаки, Надиа је имала утицај на каснији стимпанк аниме, попут аниме филма Kacuhiro Otoma Steamboy (2004). Дизнијев анимирани стимпанк филм Atlantis: The Lost Empire (2001) био је под утицајем анимеа, посебно Мијазакијевих дела, а могуће и Надие. Остала популарна јапанка стимпанк дела укључују Мијазакијев филм студија Гибли Howl's Moving Castle (2004), видео.игру и аниме франшизу Sega Sakura Wars (1996),смештену у стимпанк верзију Јапана из ере Meiji/Taishō, и франшизу манге и аниме Fullmetal Alchemist (2001) компаније Square Enix.
Односи према ретрофутуризму, уради сам занатима и изради мини|Truth Coffee стимпанк кафић у Кејптауну, Јужна Африка Стимпанк је некада био често мешан са ретрофутуризмом.Оба правца подсећају на старије али и даље модерне епохе у којима је технолошка промена деловала као обећање бољег света, памћеног као релативно неокаљаног индустријским пропадањем.За неке истраживаче, ретрофутуризам се сматра поджанром стимпанка, који истражује алтернативе историјској имагинацији и обично је креиран са сличним друштвеним протагонистима и писан за исту врсту публике.
Један од најзначајнијих доприноса стеампунка је начин на који комбинује дигиталне медије са традиционалним рукотворинама.
Како истичу истраживачи Рејчел Боусер и Брајан Кроксол: „Тинкеровање и технологије које се могу прилагођавати унутар стимпанка позивају нас да заврнемо рукаве и почнемо да преобликујемо савремени свет.“У том смислу, стимпанк има много заједничког са уради сам занатством и уметничким приступом бриколаге.
Уметност, забава и медији
Уметност и дизајн мини|Aura Crystall инструмент – 1987. –Марц ван ден Броек мини|Станица париског метроа „Arts et Métiers“,дизајнирана 1994. године у част дела Жила Верна Многе визуелне представе стеампунка имају своје порекло, између осталог, у Дизнијевом филму 20,000 Leagues Under the Sea (1954) укључујући дизајн подморнице Наутилус, њен ентеријер и подводну опрему посаде.Аспекти стимпанк дизајна наглашавају равнотежу између форме и функције.У том погледу, стеампунк је сличан Покрету уметности и заната (Arts and Crafts Movement).Међутим, Џон Раскин, Вилијам Морис и други реформатори с краја 19. века одбацивали су машине и индустријску производњу.Насупрот томе, ентузијасти стеампунка заступају „нелудитску критику технологије“.У холандском забавном парку De Efteling налази се ронилачки ролеркостер са стеампунк тематиком, назван Барон 1898, који је обликован као уклети викторијански рудник злата. Различити савремени употребни предмети модификовани су од стране ентузијаста у псеудо-викторијански механички „стеимпанк“ стил. Примери укључују рачунарске тастатуре и електричне гитаре.Циљ оваквих редизајна јесте употреба одговарајућих материјала (попут полираног месинга, гвожђа, дрвета и коже), уз дизајнерске елементе и занатску израду у складу са викторијанским добом, уз одбацивање естетике индустријског дизајна. Године 1994, станица париског метроа Arts et Métiers редизајнирана је у стимпанк стилу од стране белгијског уметника Франсое Шуитена, у част дела Жила Верна.Станица подсећа на подморницу, обложену месингом, са огромним зупчаницима на плафону и округлим прозорима налик бродским окнима, кроз које се виде маштовите сцене.
Уметничка група Kinetic Steam Works донела је функционални парни мотор на фестивал Burning Man 2006. и 2007. године. Оснивач групе, Шон Орландо, креирао је Steampunk Tree House (у сарадњи са групом људи која ће касније основати Five Ton Crane Arts Group), који је био изложен на бројним фестивалима. Данас је Steampunk Tree House трајно постављен у пивари Dogfish Head Brewery у Miltonu, Delaware.
References
Категорија:Естетика Категорија:Панк