Марцел Јанкович (; Будимпешта, 21. октобар 1941. – Будимпешта, 29. маја 2021.) је био мађарски аниматор, редитељ анимираних филмова, графички уметник и илустратор.
Током преко пола века стваралаштва креирао је више од 200 анимираних наслова, укључујући рекламе, кратке филмове, серије и дугометражне филмове. У младости цртао је стрипове инспирисан радовима Оскар Вајлда, Станислав Лема и Реј Бредберија.
Породица и порекло
Марцел Јанкович био је син банкарског чиновника Марцела Јанковича (1906–1970) и Маргит, рођене (1906–1981). Имао је старију сестру Естер.
Деда му је био познати мађарски правник, публициста и планинар, такође, Марцел Јанкович, борац за останак Пожуна (данас Братислава) у саставу Мађарске по завршетку Првог Светског Рата, при стварању Чехословачке. Баба Агат рођ. (1880–1961) је била пољско-словачког порекла. Прадеда, такође Марцел Јанкович (1839–1874) је био земљопоседник, чије је супруга Еугенија (рођ. ) била у сродству са породицом Лајош Кошута.
Ожењен је био Евом Рубовскиhttps://www.breuerpress.com/2016/12/30/rubovszky-eva-a-nemzetek-haza-vezetoje-beszelt-eleterol-szakmai-sikereirol-a-kultura-fontossagarol/.
Образовање и стваралаштво
Завршио је престижну Бенедиктинску Гимназију у Панонхалми.
Са 19 година, 1960. се запослио у филмском студију Панониа у Будимпешти. Требало му је само пет година да напредује до редитеља популарне анимиране серије Густав 1964. године, која је у бившој Југославији доживела велику популарност. Режирао је први мађарски дугометражни анимирани филм Витез Јанко (), по мотивима истоимене песме Шандор Петефија, у част 150. годишњице од Петефијевог рођења. Његов краткометражни анимирани филм Сизиф је био номинован за Оскара 1974. године. Још једно значајно остварење је анимирани филм Син беле кобиле из 1981. године.
Предавао је анимацију од 1971. до 1972. на Képző-és Iparművészeti Szakközépiskola у Будимпешти, а од 1981. при Мохоли-Нађ Универзитету за уметнички занат и дизајн () као предавач. Јанковић је од 1994. био члан Мађарске академије уметности. Од 1995. био је уметнички директор Паноније и од 1996. до 2007. генерални директор. Од 1998. до 2002. као и од 2010. до 2011. био је председник Националног културног фонда.
Од 1998. до 2002. године, а затим од 1. августа 2010. до 15. октобра 2011. године, био је члан Комитета Националног културног фонда, а од 1998. године председник Мађарског културног друштва. Од 2003. године био је члан председништва Фидесове културне секције.
Смрт
Марцел Јанкович преминуо је у мају 2021. у 79. години у Будимпешти.
Види још Густав (ТВ серија) Фидес
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Мађарски уметници Категорија:Аниматори Категорија:Будимпештанци