мини|десно|Исус подучава у Храму, илустрација из књиге Standard Bible Story Readers, 1928. Од 1980. године, научници расправљају о преводу и савременом значају новозаветних текстова о хомосексуалности. Три различита одломка – Римљанима 1:26–27, 1. Коринћанима 6:9–10 и 1. Тимотеју 1:9–10 – као и Јуда 1:7, тумачени су као осуда истополних односа, али сваки од ових одломака остаје предмет спора. Да ли се ови одломци односе на хомосексуалност зависи од тога да ли друштвени контекст ограничава референце на специфичнији облик: они можда забрањују мушку педерастију или проституцију, а не хомосексуалност per se, док други научници заступају став да ови одломци забрањују секс између мушкараца уопште. Друга расправа тиче се превода кључних термина: (), () и (). У међувремену, други одломци у Новом завету, као што су приче о етиопском евнуху, капетановом слуги и Исусовом учењу о разводу, могу али и не морају да се односе на хомосексуалност.

Римљанима 1:26–27 мини|upright=1.1|десно|Свети Павле пише своје посланице

Контекст у Римљанима 1:26–27 је Павлова мисија међу незнабошцима (паганима), при чему је јеванђеље намењено „прво Јеврејину па Грку” (1:16), чему следи опис паганског идолопоклонства у стиховима 1:21–25. Фраза „срамне страсти” (KJV: "vile affections") превод је израза , где () значи „бешчашће, срамота, немилост”.

У изразима „природно општење” и „противприродно”, реч „природа” превод је грчке речи , . Израз заблуда преводи , ().

Иако се готово сви научници слажу да је Посланицу Римљанима написао Павле, аутентичност овог одломка је за неке под знаком питања; научници и теолози су предложили да је он део веће непавловске интерполације.. ; Robert Martyr Hawkins, ,; Alfred Firmin Loisy, . 250; ibid., . 363 n.21. SNTSMS 45. , 113 John C. O'Neill, Paul's Letter to the Romans. Дејвид Аун каже да Павле приступа протрептички, што значи да је Павле усмено подучавао о хомоеротизму, а затим те ставове консолидовао у писани текст како би људе привео јеванђељу.

Штавише, неки тврде да 1:18–32 не представља Павлов сопствени став, већ његов сажетак хеленистичког јеврејског легализма. Калвин Портер, на пример, закључује да „у 2:1–16, као и кроз целу Посланицу Римљанима, Павле, као део своје мисије међу незнабошцима, изазива, аргументује против и побија како садржај дискурса [из 1:18–32], тако и праксу коришћења таквих дискурса. Ако је то случај, онда идеје у Рим. 1:18–32 нису Павлове. То су идеје које ометају Павлову теологију и праксу мисије међу народима.”)

Природни закон Аутори Новог завета имали су корене у јеврејској традицији, која се обично тумачи као она која забрањује хомосексуалност. Конзервативније библијско тумачење тврди да је „најаутентичније читање [Римљанима] 1:26–27 оно које види забрану хомосексуалне активности у најопштијим терминима, а не у погледу културно и историјски специфичнијих облика такве активности”. . M.A. thesis (unpublished). Trinity Evangelical Divinity School. Deerfield, Illinois.

У основи Павловог размишљања је Постање 2:22–24: „Господ Бог створи жену од ребра које је узео од човека... Тада човек рече: ’Ово је сада кост од мојих костију и месо од мог меса’... Зато ће човек оставити оца свога и мајку своју и прилепиће се жени својој, и њих двоје биће једно тело.” За Павла, Божји намењени поредак је за мушке и женске сексуалне односе, уједињене у браку. Неприродни закон такође се односи на то ко је пенетриран. Платон тврди да хомосексуална пенетрација нарушава хијерархију мушкараца на врху и жена које су подређене. То је оно што је он видео као природно, и стога су истополни односи били неприродни. У Римљанима 1, Павле даје примере шта се дешава када људи напусте Божји план.

Дејвид Хилборн из Еванђеоске алијансе описао је овај одломак као „најважнију библијску референцу за дебату о хомосексуалности”. Заједно са многим традиционалним коментаторима, Хилборн даље тврди да осуда хомосексуалне активности произилази из „широких контура” Павловог аргумента, поред селективног читања појединачних речи или фраза.

Професор са Универзитета Јејл, Џон Босвел (1980), спекулисао је да текст не осуђује „хомосексуалне чинове од стране хомосексуалаца”, већ „хомосексуалне чинове почињене од стране хетеросексуалних особа”.Boswell, J. (1980) . University of Chicago Press. Босвел тврди да концептуални модалитет (природни закон) који би пружио основу за осуду хомосексуалности није постојао пре доба просветитељства. Ричард Б. Хејс тврди да су Римљани 1:26–27 део опште осуде људи, у којој су мушкарци и жене одбацили своје креацијске (као у Постању) разлике, при чему је хомоеротизам суштински погрешан..

Џон Џ. Макнил (1993) такође се позива на „хетеросексуалце” који су „напустили хетеросексуалност” или „заменили хетеросексуалност хомосексуалношћу”. Џо Далас (1996), супротстављајући се ономе што је видео као „про-геј теологију” иза таквих тумачења, тврдио је да апостол Павле осуђује мешање „природне употребе у оно што је против природе” (Римљанима 1:26–27), и да сугерисање да Павле мисли на „хетеросексуалце који се упуштају у хомосексуално понашање захтева неразумну менталну гимнастику”.Dallas, J. Responding to Pro-Gay Theology, Part III: Scriptural Arguments

Идолопоклоничке праксе Џереми Таунсли даље прецизира контекст Римљана 1:26–27 као наставак Павлове осуде обожавања паганских богова из ранијег дела поглавља, повезујући „хомосексуалност” имплицирану у Римљанима 1:27 са праксом храмске проституције са кастрираним свештеницима богиње Кибеле, праксама које су експлицитније осуђене у Старом завету (1. Краљевима 15:12, 2. Краљевима 23:7). То је иста верска група која је насилно напала Павла у Ефесу, протеравши га из града (Дела апостолска 19). Импликација је да су религије богиња, кастрирани свештеници и храмска проституција имали широк утицај у древној медитеранској култури, па би одмах изазвали слику не-јахвистичког религиозног идолопоклонства код публике из 1. века, праксе које нису познате модерном читаоцу, што олакшава погрешно тумачење ових стихова. Брутенова примећује да су идеју сексуалних чинова између жена такође неодобравали пагански богови, напомињући да је Изида претворила Ифис у мушкарца како би излечила „монструозну” љубав између Ифис и Јанте, што значи да се пагански грех у обожавању идола не може директно повезати са истополном љубављу. С друге стране, Брутенова примећује да је Климент Александријски вероватно тумачио Римљанима 1:27 као осуду лезбејки. Мона Вест тврди да Павле осуђује специфичне врсте хомосексуалне активности (као што су храмска проституција или педерастија) уместо ширег тумачења. Вест тврди да Павле говори паганској публици, терминима које би они разумели, како би показао да су „сви сагрешили и лишени су славе Божије” (Римљанима 3:23).West, Mona. "The Bible and Homosexuality" Metropolitan Community Churches (MCC).

Женска хомосексуалност У Посланици Римљанима 1:26–27, Павле пише: „Због тога их је Бог препустио срамним страстима. Јер и њихове жене заменише природно општење противприродним”. Ово је једина позната специфична референца у Библији на женску хомосексуалност. Већина тумача претпоставља да, због аналогије са истополном пожудом између мушкараца, Павле мисли на женско истополно понашање. Ова претпоставка није коначна и остаје тешко разазнати шта је тачно Павле мислио под женама које мењају природно општење за неприродно.. .

„Неприродно” општење између жена такође се може повезати са пасивно-активном улогом која је била присутна у римској култури. Жене које делују као пенетратори или мушкарци који делују као пенетрирани пореметили би стандарде мужевности и женствености тог времена.

Иако Павле не говори експлицитно о женским истополним везама, Харпер сугерише да његово ћутање говори само за себе и да Римљани садрже неизречену предрасуду о пасивном партнеру.

Брутенова цитира и Анастасија и Аугустина као оне који експлицитно одбацују „лезбејску хипотезу”. Хенкс тврди да „све до Јована Златоустог () нико не (погрешно) тумачи Римљанима 1:26 као да се односи на односе између две жене”. The Subversive Gospel. Pilgrim Press Таунсли примећује да други рани писци, вероватно укључујући Златоустог, одбацују „лезбејску” хипотезу, конкретно Амброзијастер, Дидим Слепи и Климент Александријски.

Превођење кључних термина

Грчка реч појављује се у 1. Коринћанима 6:9 и 1. Тимотеју 1:10. У 1. Коринћанима 6:9–10, Павле каже:

Реч која се преводи као „мужеложници” (СПЦ) алтернативно је превођена као „они који злоупотребљавају себе са мушкарцима”, „содомити” или „хомосексуалци”, „мушкарци који практикују хомосексуалност”, „они који имају искривљен поглед на секс” или „за сексуалне перверзњаке”, док се у немачком и неколико других северноевропских језика преводи као „педерасти”. Оригинални термин је непознат пре него што се појавио у Павловим списима. (), значи ’мушкарац који леже са мушкарцем’ (, , ’мушко’; , , ’кревет’), уместо уобичајених термина из грчке културе. У Библији се јавља само у овом одломку и у сличном списку у 1. Тимотеју 1:9–10.

Сматра се да је термин или јеврејска кованица из грчког (Септуагинта) превода Левитске књиге 20:13, или чак Павлова сопствена кованица:David F. Greenberg, "The details of Boswell's argument have been challenged by several scholars — to this nonspecialist, persuasively.166 These challengers suggest that arsenokoites was coined in an attempt to render the awkward[Page 214] phrasing of the Hebrew in Leviticus 18:22 and 20:13 into Greek,167 or that it derives from an almost identical construction in the Septuagint translation of the Leviticus prohibitions.168 A neologism was needed precisely because the Greeks did not have a word for homosexuality, only for specific homosexual relations (pederasty) and roles ..."166 G. R. Edwards (1984:82), D. F. Wright (1984), Johansson (1985). The arguments are technical and cannot be summarized here.

Аргументи против референце на хомосексуално понашање Насупрот томе, Џон Босвел тврди да је ово термин који је Павле посебно створио и да с обзиром на његову необичну природу, чињеницу да Павле није користио један од чешћих паганских грчких термина, и с обзиром на његову директну референцу на Левитске законе, предмет је расправе да ли је Павле мислио генерално на било коју особу која има хомосексуални секс, или се то односило само на анални секс у било ком облику (упореди Елиот 2004). Други преводи речи, засновани на испитивању контекста њене накнадне употребе, укључују Дејла Б. Мартина (1996), који је тврдио да то значи „хомосексуални трговац робљем”, и Босвела (1980) који је тврдио да се то односи на „хомосексуално силовање” или хомосексуалне проститутке. Као и Мартин Лутер, Скрогс то види као референцу на експлоататорску педерастију.

Термин се ретко користио у црквеним списима (Елиот 1994), а Таунсли (2003) наводи укупно 73 референце. Већина је двосмислена по природи, иако се чини да Св. Јован Златоусти, у 4. веку, користи термин да означи педерастију уобичајену у грчко-римској култури тог времена, а патријарх Јован IV Цариградски у 6. веку га је користио да означи анални секс: „неки мушкарци чак чине грех са својим женама” (Таунсли 2003). Штавише, Иполит Римски у свом делу Оповргавање свих јереси описује гностичко учење према којем је зли анђео Наас починио прељубу са Евом и са Адамом.Hippolytus. Refutation of all Heresies. Book V, Ch 21 Контекст сугерише превод као педерастија,See, e.g., Pearson, B. A. (2007)}, Ch. 6, иако би могао имати и друго значење.

Џон Босвел тврди да се у 1. Коринћанима 6:9 и 1. Тимотеју 1:10 односи посебно на мушку проституцију.

У својој књизи Sex and the Single Savior из 2006. године, Дејл Б. Мартин расправља о примерима употребе ове речи изван Павлових списа и тврди да „нико не зна” шта је она значила, али да је „сигурно могуће, мислим и вероватно, да се односило на одређену улогу искоришћавања других путем секса, можда али не нужно хомосексуалним сексом.”