Archimanis (Арчиманис — „древни љускавац”) је изумрли хипотетски род љускаваца из хипотетске породице Palamanida, који је сматран директним предком свих живући врста љускаваца.
Етимологија назива Породица: Поријекло назива од: Значење назива:Palamanida старогрчке ријечи палеос (), која значи древанили прастар и рода љускаваца Manisдревни љускавци Род: Поријекло назива од: Значење назива:Archimanis старогрчке ријечи архаиос (), која значи древан или прастар и рода љускаваца Manisдревни љускавац
Опис и историја класификације Термин Archimanis је први оформио њемачки зоолог Ернст Хекел 1895. године у својој књизи "Систематска филогенија: Кичмењаци" ().
Према Хекеловој хипотези, све данашње живуће врсте љускаваца (тада груписане као род Manis унутар породице Neomanida) воде заједничко поријекло од хипотетског претка названог Archimanis из хипотетске породице Palamanida. Овај сисар је као и сви живући љускавци посједовао љуске на свом тијелу, али за разлику од данашњи живући врста, посједовао је рудиментарне зубе у вилицама. Neomanida и Palamanida чине подред Pholidotheria, и заједно са цјевозупкама (подред Oryctotheria) су уврштени унутар реда Nomarthra. Овај ред сисара је у сродству са редом Xenarthra, и они чине групу Edentata.
Међутим, каснија научна истраживања су оспорила ову хипотезу. Према генетским истраживањима, љускавци су препознати као најближи живући сродници звијери а самим тим и да су чланови мирореда Ferae. Унутра овог мирореда, утврђено је да су најближи сродници љускаваца представници изумрлог реда Palaeanodonta, са којима они чине кладус Pholidotamorpha. Што се тиче развоја љускаваца, утврђено је да су преци љускаваца прво изгубили зубе у вилицама, па да су тек касније развили љуске које им покривају тијело.
Види још Хипотетски таксон Класификација сисара Љускавци (ред)
Референце
? Категорија:Хипотетски таксон