Гафати (амхарски: ጋፋት) били су изумрла етничка група која је некада насељавала подручја дуж Плавог Нила у Етиопији, а касније је била потиснута јужно од области Гоџам, на територију данашње Источне Велеге. Говорили су гафатским језиком, данас изумрлим језиком јужноетиопске групе у оквиру семитске потпородице афроазијских језика, који је био блиско сродан харарском и источногурагским језицима. Према Алаки Тајеу, гафатски језик се је 1922. године у Гоџаму користио искључиво у приватној употреби, јер су Амхаре Гафате сматрале изопштеницима.
Етимологија Према Ђорђу Бантију, поједини лингвисти су изнели претпоставку да је назив Гафат изведен из корена харарског термина gáfá, који значи „роб”.
Историја Гафат се налазио у оквиру краљевства Дамот, северно од горњег тока реке Гибе, и непосредно је граничио са јужном обалом Плавог Нила. Попут суседног Дамота, Гафат се у делу Гедле Јаред помиње као област која је у 12. веку дошла под власт династије Загај, при чему је и Такле Хајманот успешно извршио своју мисију. Чини се да је гафатско становништво постојало у великом броју на обе обале Нила.
Амхарски побуњенички вођа из 13. века, Јекуну Амлак, добио је подршку гафатских маласаја (елитних ратника) у одлучујућој бици код Ансате против династије Загај. Током владавине Јешака I (1412–1417), више гафатских заједница, укључујући Малегве, Абдерај и Харбеваш јужно од Нила, плаћало је данак у стоци.
Алека Текла Ијасус Вак Џира, аутор Хронике Гоџама, сматрао је да су рани становници и непосредни преци Гоџамаца били управо Гафати, пре него што су били протерани од стране амхарског владара Сусенијоса I из подручја око реке Мугар. Изнето је и мишљење да су се Гафати временом асимиловали у амхарски идентитет.
Долазак Орома у простор између горњег тока Гибе и Плавог Нила вероватно је потиснуо Гафате ка јужном Гоџаму у периоду између 1574. и 1606. године. Encyclopaedia Aethiopica наводи да су се Гафати са леве обале Плавог Нила спасавали од Орома преласком реке и насељавањем на супротној страни. Џејмс Брус је у својим путописима описао како су Гафати штитили своју стоку од оромских пљачки у долини Бер, у Гоџаму, као и бројна и лепа говеда Гафата који су били насељени у равницама Ачафера, све до подножја планина Секала.
Није сасвим јасно када и на који начин су Гафати прихватили хришћанство. Ипак, у време реформе старих закона, чини се да је гафатско друштво у областима Парабе и Сарабе већ било хришћанско. Према законима Парабе и Сарабе, значај заната у друштвеном животу додатно је наглашен увођењем строгих казни за оне који су користили погрдне изразе за занатлије и мајсторе. Практиковање избегавања занатлија од стране високопланинских пољопривредних заједница, које су се бавиле таквим занимањима, повезивано је са веровањем у Буду. Та веровања су била мање под утицајем суживота, мешовитих бракова, верског притиска и асимилације. Концепт Буде тумачи се као симболички израз латентних последица непосредних односа једнаког статуса између мушкарца и жене.
Референце
Категорија:Афроазијски народи Категорија:Етничке групе Етиопије