Ливено посуђе је посуђе које је цењено због задржавања топлоте, издржљивости, способности да дуже одржава високе температуре. Врсте ливеног посуђа укључују тигање, апарате за вафле, пресе за панини, апарате за палачинке, фритезе, вокове…

Историја мини|Ливени чајник У Кини, Индији, Кореји и Јапану, постоји дуга историја кувања у ливеним посуђем. Први помен ливеног котла на енглеском језику појавио се 679. или 680., иако то није била прва употреба металних посуда за кување. Ливени казани и лонци били су цењени као кухињски предмети због своје издржљивости и способности да равномерно задрже топлоту, чиме су побољшавали квалитет куваних јела.

У Европи и Сједињеним Државама, пре употребе шпорета средином 19. века, оброци су се кували на огњишту, а лонци и тигањи су били или дизајнирани за употребу на огњишту или да се окаче унутар њега. Лонци од ливеног гвожђа правили су се са дршкама како би се могли окачити изнад ватре или са ногама како би могли да стоје у угљу. Поред холандских пећи са три или четири ноге, за чију је производњу Абрахам Дарби I добио патент 1708., често коришћени тигањ од ливеног гвожђа назван „паук“ имао је дршку и три ноге које су му омогућавале да стоји усправно изнад логорске ватре, као и у угљу и пепелу камина.

Лонци и тигањи за кување са равним дном почели су да се користе када су шпорети постали популарни; у овом периоду крајем 19. века уведен је тигањ од ливеног гвожђа.

Ливено посуђе било је посебно популарно међу домаћицама током прве половине 20. века. Било је то јефтино, али издржљиво посуђе. Већина америчких домаћинстава имала је барем један тигањ од ливеног гвожђа. 20. век је такође донео увођење и популаризацију посуђа од ливеног гвожђа са емајлираним премазом.

Ливено гвожђе је пало у непопуларност током 1960-их и 1970-их, када су уведени тефлон и алуминијум, које је брзо постало омиљени артикал у многим кухињама. Пад свакодневне употребе ливеног посуђа допринео је затварању скоро свих произвођача посуђа од гвожђа у Сједињеним Државама. Многи су пропали 1920-их. Друге су апсорбовали други произвођачи посуђа.

Велики избор посуђа може се купити од добављача кухињског прибора. Издржљивост и поузданост ливеног кухињског прибора осигурали су његов опстанак. Ливени лонци и тигањи из 19. и 20. века и даље се свакодневно користе до данас. Такође су веома тражени међу колекционарима и трговцима антиквитетима. Ливено гвожђе је такође поново доживело своју популарност на специјализованим тржиштима. Кроз кулинарске емисије, познати кувари су поново скренули пажњу на традиционалне методе кувања, посебно на употребу ливеног гвожђа. Током 2010-их мале стартап компаније су почеле да производе дизајн посуђа од ливеног гвожђа за специјализована тржишта кувања.

Врсте

Класично ливено посуђе мини|Припрема пилава у ливеној посуди Способност ливеног гвожђа да издржи и одржава веома високе температуре кувања чини га честим избором за пржење или загревање у рерни, а његово одлично задржавање топлоте чини га добрим избором за дуготрајна чорбе или динстана јела. Пошто тигањи од ливеног гвожђа могу развити „нелепљиву“ површину када се правилно одржавају, одлични су за пржење кромпира или припрему помфрита. Неки кувари сматрају ливено гвожђе добрим избором за јела од јаја, док други сматрају да гвожђе додаје неугодан укус јајима. Друге употребе тигања од ливеног гвожђа укључују печење, на пример за прављење кукурузног хлеба и колача.

Већина ливених лонаца и тигања је изливена као један комад метала, укључујући и дршку. То им омогућава да се користе и на шпорету и у рерни. Многи рецепти захтевају употребу тигања или лонца од ливеног гвожђа, посебно да би се јело прво могло запржити или пропржити на шпорету, а затим пребацити у рерну, заједно са тигањем, да би се завршило печење. Слично томе, тигањи од ливеног гвожђа могу послужити и као посуде за печење. Ово се разликује од многих других лонаца за кување, који имају различите компоненте које могу бити оштећене прекомерним температурама од 200 °C или више.

Ливено гвожђе је лош проводник топлоте у поређењу са бакром и алуминијумом, што може довести до неравномерног загревања ако се тигањ од ливеног гвожђа загрева пребрзо или на премалом горионику. Ливено гвожђе има већи топлотни капацитет од бакра, али нижи топлотни капацитет од нерђајућег челика или алуминијума. Међутим, ливено гвожђе је гушће од алуминијума и складишти више топлоте по јединици запремине. Поред тога, тигањи од ливеног гвожђа су обично дебљи од тигања сличне величине од других материјала. Комбинација ових фактора резултира тиме да тигањи од ливеног гвожђа могу дуже да складиште више топлоте од тигања од бакра, алуминијума или нерђајућег челика. Споро загревање на горионику одговарајуће величине (или у рерни) може довести до равномерније расподеле температуре. Због термалне масе посуђа од ливеног гвожђа, посебно тешких шерпи и тигања, они могу дуго задржати топлоту и наставити да кувају храну након што се извор топлоте уклони.

Емајлирано ливено посуђе мини|Емајлирани ливени лонац Емајлирано ливено гвожђе је гвожђе које на површину има емајлирану глазуру. Фузија глазуре са ливеним гвожђем спречава рђање, елиминише потребу за зачињавањем метала и омогућава темељније чишћење. Емајлирано ливено гвожђе је одлично за споро кување и извлачење укуса из хране. Штавише, кадмијумски пигменти који се користе у процесу емајлирања отпорни су на температуре од 900 до 1280 °C и може произвести живе боје.

Иако емајлирано ливено гвожђе нема проблема са зачињавањем и чишћењем као голо ливено гвожђе, сличан стил ливеног гвожђа са емајлираним премазом може коштати три или четири пута више од голо ливеног гвожђа. За оне који желе да смање гвожђе у исхрани, емајлирано гвожђе ограничава испирање гвожђа из исхране у храну. Међутим, неке од предности голог ливеног гвожђа, као што је способност да издржи високу температуру и отпорност на лепљење, губе се емајлирањем. Поред тога, емајлирани премаз може се оштетити ако се шерпа испусти, прегреје или се у врућу посуду дода хладна вода.

Тешки метали попут кадмијума и олова могу се пренети из емајлираног премаза у храну која се кува у неким лонцима од ливеног гвожђа.

Чишћење Пошто рибање или прање у машини за судове могу оштетити ливени тигањ, стручњаци саветују да се ови тигањи не чисте као већина другог посуђа. Неки кувари препоручују једноставно брисање након употребе или прање врућом водом и четком. Други препоручују прање благим сапуном и водом, а затим поновно наношење танког слоја масти или уља. Уобичајена је заблуда да ће чишћење ливеног тигања благим сапуном оштетити дно. Трећи приступ је рибање крупном сољу и папирним убрусом или чистом крпом.

Утицаји на здравље мини|Припрема пите у сачу Студија Америчког дијететског удружења открила је да ливено посуђе може да испусти значајне количине гвожђа у храну. Количине апсорбованог гвожђа значајно су варирале у зависности од хране, њене киселости, садржаја воде, колико дуго је кувана и колико је старо посуђе. Гвожђе у сосу за шпагете повећано је за 845 процената (са 0,61 до 5,77 мг/100 г), док се за остале намирнице повећао мање драматично; на пример, гвожђе у кукурузном хлебу повећало се за 28 процената, са 0,67 на 0,86 мг/100 г. Људи са анемијом или другим недостацима гвожђа могу имати користи од овог ефекта. Људи са хемохроматозом требало би да избегавају употребу посуђа од ливеног гвожђа због ефекта испирања гвожђа у храну.

Лабораторијски тестови које је спровела Америчка тест кухиња открили су да је незачињени тигањ од ливеног гвожђа излучио значајну количину гвожђа у сос од парадајза, док је зачињени тигањ од ливеног гвожђа излучио само малу количину.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Посуђе