Дионисије Старији (Дионисије I; старогрчки: Διονύσιος; 431/430–367. п. н. е.) био је тиранин Сиракузе 37 година (од 405. до 367. п. н. е.) и градитељ огромног царства. Направио је војну каријеру и подржавао Хермократа у његовом покушају да се врати са војском у Сиракузу против воље демократске „странке“. Након Хермократове смрти, задржао је свој положај. Искористивши опасност од Картагине и свој утицај на војску, Дионисије је преузео власт у свом родном граду око 405. п. н. е. и од тог тренутка владао је као тиранин. Борио се против Картагињана са променљивим успехом: био је опкољен у Сиракузи 396. п. н. е., али је годину дана касније победио непријатеља, а 392. п. н. е. закључио је повољан мир. Створио је велику плаћеничку војску, која је постала темељ његове моћи, успостављајући контролу над целом источном Сицилијом и делом јужне Италије. Након његове смрти, власт је прешла на његовог сина, Дионисија Млађег.

Дионисије је упамћен као окрутан и сумњичав тиранин.

Биографија

Ране године и успон Дионисије је био грађанин Сиракузе и припадао је скромној, али угледној породици. Неколико античких аутора наводи име његовог оца као Хермократ. Дионисије је вероватно рођен око 432. године пре нове ере. Извори помињу његовог очуха, Хелора; очигледно је Дионисије рано изгубио оца, а мајка му се поново удала. Млађа браћа будућег тиранина били су Лептин и Теарида, а сестра Феста.

Добио је значај усред дуготрајног рата са Картагином и жестоког сукоба између умерених и радикалних демократа у Сиракузи. На почетку своје каријере, био је командант у војсци коју је предводио Хермократ, вођа умерене демократске фракције. Године 413. п. н. е., Сиракуза је, у савезу са Спартом, одбила атинску инвазију, након чега су Хермократ и његова војска отпловили у Грчку да помогну Спарти.

У то време, присталице екстремних облика демократије, предвођене Диоклом, преузеле су власт у Сиракузи. Протерали су Хермократа и његове присталице и повели рат против халкидских градова на Сицилији, који су позвали Картагину у помоћ. Као резултат тога, велика војска из Картагине, под командом Ханибала Магона, искрцала се на Сицилији 408. п. н. е., поклала град Селинунте и заузела Химеру, где су погубили 3.000 заробљеника, пре него што су се вратили у Картагину. Зими 408/407. п. н. е., Хермократ се вратио са својом војском на Сицилију, где је спровео успешне операције против картагинских градова. Надао се да ће му бити дозвољено да се врати у град, али грађани Сиракузе, након што су протерали Диокла, одбили су да дозволе Хермократу да се врати. Упркос забрани, Хермократ је покушао да уђе у град, али је убијен заједно са неколико својих присталица. Дионисије, тада 23-годишњак, успео је да побегне.

Пут до моћи Картагињански команданти су се спремали да надограде свој успех на Сицилији. Окупили су војску од 120.000 људи и изградили град Терме као базу за операције у близини разорене и напуштене Химере. Године 406. п. н. е., војска под Химилконом покренула је офанзиву против Акрагаса (Агрикент). Сиракуза је поставила прилично велику војску под Дафнејем и спровела неколико успешних операција, али до краја године, Акрагас је био блокиран. До тада је Дионисије већ стекао репутацију храброг и вештог команданта. У децембру је Дафнеј наредио изненадну ноћну евакуацију града. Картагињани су ушли у град ујутру, убивши све који нису могли да оду, и тамо су мирно провели зиму. У пролеће 405. године пре нове ере, Хамилкон је спалио Акрагас и напредовао ка Гели.

Агригенћани који су побегли у Сиракузу након картагињанске победе веровали су да су Картагињани освојили њихов град због неспособности сиракузких генерала који су им послати. Дионисије је ове друге оптужио за издају пред народом и успео је да они изаберу друге генерале, укључујући и њега самог. Затим је регрутовао прогнане присталице Хермократа и одред плаћеника, са којима је отишао у Гелу. Тамо је, с обзиром на војну опасност, конфисковао имовину богатих, освојивши симпатије сиромашних, а приход му је омогућио да плати плаћенике. Вративши се у Сиракузу, Дионисије је оптужио своје другове за неактивност и именован је за јединог врховног команданта са широким овлашћењима. До априла 405. године пре нове ере, уз помоћ плаћеничке војске и самог народа, у доби од 25 година, постао је владар града и оженио се ћерком Хермократа, веома поштоване личности у своје време.

Пораз код зидина Геле, мир са Картагином Картагињанска војска стајала је у утврђеном логору код зидина Геле. Дионисије је одлучио да их нападне, али није успео да координира акције својих појединачних јединица и претрпео је пораз. Гела је евакуисана током ноћи. На путу ка Сиракузи, повлачећа сиракушка коњица покушала је да убије Дионисија, али су га заштитили лојални плаћеници. Коњица је потом упала у град и започела побуну, током које је Дионисијева жена заробљена. Међутим, са снагом од 700 људи, он је направио присилни марш од око 72 километра, провалио у град ноћу и поклао побуњенике. Његова жена, Хермократова ћерка, убијена је током устанка. Ујутру су стигли преостали плаћеници и италијански Грци. Становници Геле и Камарине напустили су његову војску и склонили се у Леонтини, док су многи његови противници из Сиракузе побегли у Етну. Под тим околностима, Сиракузу је опсела картагињанска војска. Међутим, у картагињанском логору је избила куга, и они су понудили мир под повољним условима, које је Дионисије прихватио.

Након што је угушио две побуне, Дионисије је закључио мир са Картагињанима, освојио неколико градова на Сицилији и склопио савез са Спартанцима. Затим је почео да се припрема за велики рат са Картагињанима. Заузео је Леонтини и опсео Сегесту. Спартанска војска предвођена Фаракидом стигла је у помоћ Дионисију. Али ратна срећа га је убрзо напустила, и 396. године пре нове ере он сам је био опкољен у Сиракузи. Када је куга беснела у непријатељском логору, Дионисије је напао Картагињане, ослабљене кугом, 395. године пре нове ере и постигао потпуну победу. Након тога је уследио још један картагињански пораз 392. године пре нове ере, а затим и мировни споразум повољнији за Диониса.

Од 390. године пре нове ере, Дионисије је водио неколико кампања у јужној Италији, освојивши Хипонијум, Регијум и Кротон. Други градови су признали хегемонију Сиракузе. Од тада је његов утицај дуго владао грчким градовима јужне Италије, а његова морнарица је доминирала морима која окружују Италију. Основао је неколико колонија, укључујући Лисос у Илирији. Слао је рапсоде на Олимпијске игре 388. године пре нове ере да певају његове песме, али је био окрутно исмејан. Године 383. п. н. е., поново је ратовао против Картагињана, овог пута намеравајући да их заувек истера са Сицилије, али је умро 367. п. н. е. не испунивши свој циљ.

Године 368/367. п. н. е., Дионисије је победио на такмичењу у трагичној поезији у Ленеји са својом трагедијом „Откуп Хектора“. Према легенди, прославио је вест о свом успеху са таквим пијаним слављем да је на крају умро од својих ексцеса.

Други брак Дионисија Старијег био је са Дорис из Локрија. Трећи је био са Аристомахом, ћерком Хипарина.

Референце

Категорија:Сицилијански тирани Категорија:Умрли 367. п. н. е.