Мариакеменд () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у бољском срезу.http://www.ungarndeutsche.de/de/cms/uploads/Ortsnamen_ungarndeutsche.pdf (Hozzáférés 2013 július 1)
Географија Маријакеменд се налази у источно-централном делу барањске жупаније, око 30 километара источно од Печуја и 10 километара северно од Боља. Удаљен је око 20 километара западно од Дунава, 25 километара од Хрватске и 50 километара од Србије. Општина се налази у оквиру јужног Подунавља у Мађарској. Раније је била део Мохачког подрегије, али је током стварања округа 2013. године постала део округа Бољ.
Историја Предео Маријакеменда (Kéménd, Kémed, Egyházas-, Kis-, Váralja) је већ био насељен у неолитском добу, касније су се у том подручју населили трачко-илирски народи, Келти, а затим и Римљани, поред чувеног римског ћилибарског пута који је некада пролазио овуда. Село се већ помиње у оснивачкој повељи Печварадске опатије 1015. године, као посед који је припадао опатији.
Године 1237. помиње се у повељама као посед Конрада Оварија, који је припадао клану Ђер, под именом Минори Кемуд (Minori Kemud) био је центар Конрада Оварија у Барањи. Он је такође саградио замак, чак и након татарске инвазије. Године 1273, у спору између моћног Албертовог сина Михаља и Конрада Оварија, који се одиграо испред оближњег манастира Цикадор, поново се помиње име насеља, а затим се у повељама бележе нови акти моћи: 1285. и 1296. године, када су Кемењ, син Леринца, а затим и Филпеш Корођи такође уништили и опљачкали насеље.
Надбискуп Лодомер од Естергома такође је поменуо замак Кеменд око 1279-1290. године, када је у једном од својих писама замолио Конрада Оварија да прими и заштити новог опата Печура.
Године 1280. помињу се и кметови Кишкеменда, који су били власници винограда у Надици, а 1295. године име Себешћена Кемендија, који је био повереник господара Конрада.
Почетком 14. века, насеља Хашађ, Табод, Хедер, Олас, Ђула, Белвард, Њомја, Петре, Герец и Тел, која су припадала замку и властелинства Кеменд, заједно са суседним манастиром Сентласло, заузео је Јанош, син Хенрика из клана Хедер, али их је краљ Карло Роберт вратио сирочади Конрадовог сина Јакаба, који је касније поседовао насеље са презименима Кеменди, Ђулај и Барањај. Године 1330, унуци Конрадовог сина Јакаба поделили су своје поседе.
Кеменд се већ тада састојао од 3 дела: замка и Вараље која се развила испод њега, и села Кишкеменд и Нађкеменд. Мора да је било познато место, јер је већ тада био царинска станица и имао је право да одржава вашар.
Током ослободилачких ратова након турске окупације, насеље је опустело и дуго је остало ненасељено, а затим су се овде населили Хрвати, на имању које је у то време припадало опатији Печварад. Године 1725, немачки досељеници из Фулде стигли су у разорено село, где су биле видљиве само рушевине средњовековне цркве. Село су досељеници обновили, развила се цветајућа култура винове лозе, а тада је почела и изградња винских подрума.
До краја Другог светског рата, већину становништва чинили су Дунавске Швабе, чији су преци дошли из Штифт Фулде (округа) и названи на Дунавском швапском дијалекту Штифулер. Већина бивших немачких досељеника протерана је у Немачку и Аустрију између 1945. и 1948. године, након потсдамског споразума.
Демографија На попису из 2011. године, 95% становништва се изјаснило као Мађари, 7% као Роми, 0,6% као Хрвати и 15,9% као Немци (4,8% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 60,7%, реформисти 5,4%, лутерани 3,3%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 17,8% (12% се није изјаснило).Máriakéménd Helységnévtár
У 2022. години, 85,8% становништва се изјаснило као Мађари, 18,3% као Немци, 4,7% као Роми, 0,4% као Хрвати, 0,2% као Грци, 2,9% као друге националности које нису домаће (14,2% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 40,3% су били римокатолици, 2,3% калвинисти, 1,8% лутерани, 0,2% гркокатолици, 1,2% остали хришћани, 0,6% остали католици, 14,2% неконфесионалног порекла (39,5% није одговорило).
Референце
Литература
Endre Gábor Biki: Máriakéménd története. 2015.
Спољашње везе Máriakéménd () Máriakéménd на utazom.com Máriakéménd вебсајт Via Sancti Martini Веб-сајт Барањских брда
Категорија:Насељена места у жупанији Барања