Јункерс G 31 () је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилни, конзолни, путничко-теретни авион, потпуно металне конструкције, кога је развила и производила компанија Junkers Flugzeugwerk AG из Десауа 1926. године. мини|лево|150px|Хуго Јункерс, конструктор авиона мини|лево|150px|Ернст Циндел, конструктор авиона Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор -{Pratt & Whitney Hornet}- авиона Јункерс G 31 мини|десно|300п|Цртж авиона Јункерс G 31 у 3 пројекције Авион Јункерс G 31 је тромоторни, нискокрилни, моноплан потпуно металне конструкције са структуром направљеном од легуре алуминијума и прекривеном карактеристичним валовитим дуралуминијумским лимом. По концепцији, структури и изгледу подсећа на свог претходника G 24. Међу стручњацима постоји увржено мишљење, не без основа, да је Јункерс G 31 фактички продужетак развоја Јункерс G 24 само повећаних димензија. Пројектанти авиона су били: професор Хуго Јункерс и Ернст Циндел а авион је први пут полетео 14.09.1926. године.
Технички опис Труп је правоугаоног попречног пресека направљен од дуралуминијумских профила. Носећа структура трупа се састојала од попречних оквири (рамови), међусобно повезани уздужним гредама, док су им бочне сране повезане дијагоналама. Цела ова носећа структура трупа је обложена валовитим дуралуминијумским лимом, тако да се испупчења на лиму поклапају са дужином трупа. На тај начи се поред смањења аеродинамичког отпора, добила додатно укрућење трупа а облога на себе прима и део торзионог оптерећења трупа. У кљуну авиона се налази мотор, а затим отворена/затворена пилотска кабина са удвојеним управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Иза пилотске кабине се налази у неким случајевима товарни-карго простор а у другим случајевима путничка кабина у зависности од намене авиона.
Крило је конзолно са дебелим профилом. То је решеткаста структура са девет цеви, без носача (рамењача). Оплата је направљена од танког валовитог дуралуминијума причвршћена закивцима за носећу структуру. Крило је троделно и састоји се од централног дела које је саставни део трупа (центроплан) и два спољна крила која су вијчаном везом причвршћена за центроплан. Саставни део крила који припадају центроплану су гондоле на које су се качили бочни мотори овог тромоторца. У шупљинама крила центроплана били су смештени резервоари за гориво.
Погонска група се састојала од мотора и елиса. У овај авион су се уграђивали различити мотори како линијски мотори са течношћу хлађеним моторима тако и радијални мотори са ваздушним хлађењем. Мотори: Јункерс -{L 5}- снаге 228 kW и BMW VI снаге 370 kW, оба шестоцилиндрична линијска мотора течношћу хлађена. Поред ових уграћивани су и радијални ваздухом хлађени мотори деветоцилиндрични звездасти мотори Gnôme-Rhône Jupiter VI снаге je 375 kW, Siemens Jupiter снаге 375 kW, BMW Hornet снаге 404 kW и Pratt & Whitney Hornet снаге 400 kW. Уграђиване елисе у овај авион су такође биле разноврсне почев од двокраких вучних елиса па преко трокраких до четворокраких елиса. Све те елисе могле су бити направљене од метала или дрвета. Избор адекватне елисе је зависио од врсте авиона, мотора и климатских услова у којима су авиона били коришћени.
Репна пераја су била са стабилизаторима дуралуминијумског оквира са валовитом лименом облогом а контролне површине (кормила правца и висине) исте конструкције као и стабилизатори. Код ових авиона су постојале две конструкције репних пераја. Обе конструкције су имале удвојене вертикалне стабилизаторе и кормала правца која су била причвршена за хоризонталне стабилизаторе. Разлика је у томе што је прва варијанта имала једнокрилне хоризонталне стабилизаторе са кормилима висина а друга је имала двокриле хоризонталне стабилизаторе са кормилима, једна крила је имала на трупу авиона а друга крила је имала на врху вертикалних стабилизатора.
Стајни трап је са две главне ноге, са по једним точком на свакој нози стајног трапа, и репним клизачем. Свака нога стајног трапа има по два амортизера са гуменим конопцима (сандови). Код авиона који су испоручени Новој Гвинеји уместо репног клизача уграђиван је саморегулишући точак. Верзије мини|десно|999п|Детаљи конструкције авиона Јункерс G 31 G 31.1 – прототип са три мотора Junkers L5 G 31.2 – као G 31.1, централни мотор замењен са BMW VI G 31ba – производна верзија G 31.2 G 31de – верзија са три мотора Bristol Jupiter VI произвођача Gnome et Rhone, затвореном кабином и дуплим задњим крилом G 31fi – верзија са три Siemens-ова мотора Bristol Jupiter, и увећаним крилом и трупом G 31fo – верзија са три мотора Pratt & Whitney Hornet које је произвео BMW G 31ho – као G 31fo са централним мотором замењеним са Pratt & Whitney Hornet G 31go – теретна верзија за Нову Гвинеју са отвореним кокпитом и кровним отвором за терет димензија 3,60 м × 1,50 м (11 стопа 10 инча × 5 стопа). мини|десно|300п|Реп G 31 са једним крилом мини|десно|300п|Авион G 31 са двокрилим репом мини|десно|300п|Путничка кабина авиона G 31 мини|десно|300п|Утовар стоке у авион G 31 Нова Гвинеја мини|десно|300п|Евакуација цивила из Саламауа 1941. Оперативно коришћење Укупно је произведено тринаест -{G 31}- између 1926. и 1931. године. Осам је купила Луфтханза са којима је летела на рутама ка Скандинавији све до 1935. године. Током 1935. године, замењени су војно-транспортном верзијом Јункерс Ju 52 тримотор. Четири авиона G.31 продата су компанији Guinea Airways и коришћени су као теретни авиони, са великим отвором на крову за утовар гломазног терета а радили су за Bulolo Gold Dredging Company. Један од авиона Јункерс -{G 31}- (D-1473) је настрадао у несрећи 11. децембра 1928. током лета из Келна за Берлин због техничког квара авион се запалио и током принудног слетања експлодирао. Несрећу је преживео један од путнка. Без обзира на чињеницу да су авиони Јункерс -{G 31}- од увођења у службу до 1938. године превезли више него све авио-компаније САД, Велике Британије и Француске заједно. За Јункерс као привођача овај авион је био неисплатив. Он је имао несрећу да се нађе у "конкурентским маказама" између 40% јефтинијег Јункерс G 24 и модернијег Јункерс Ju 52 тако да је тржиште прихватило само 13 ових авиона. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Günter Schmitt: Junkers und seine Flugzeuge. Transpress, Berlin .
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Јункерс G 24 Јункерс Ju 52 Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Junkers_G.31.html https://pacificwrecks.com/aircraft/g31/tech.html https://www.airhistory.net/photo/346659/VH-UOU https://www.airwaysmuseum.com/Junkers%20G31%20VH-UOW.htm https://www.baaa-acro.com/aircraft/junkers-g31 http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-g31.html https://www.airwar.ru/enc/cw1/jug31.html https://ntrs.nasa.gov/citations/19930094003
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Транспортни авиони