Јункерс -{G 38}- је био немачки четворомоторни, средњекрилни, велики транспортни авион који је производила компанија Junkers Flugzeugwerke AG из Десауа, у периоду од 1926. до 1932. године. У време кад је настао био је то највећи копнени авион (авион-крило) на светуBernard Marck: Historie De L´Aviation. Flammarion, Paris, 1997, . мини|лево|150px|Хуго Јункерс, конструктор авиона мини|лево|150px|Ернст Циндел, конструктор авиона Пројектовање и развој мини|десно|290п|Евилуција Јункерсове идеје "летећег крила" од патента (1910) до авиона -{G 38}- (1929) мини|десно|290п|Aвион Јункерс -{G 38}- у 3 пројекције мини|десно|290п|Aвион Јункерс -{G 38}- (D-2000) на аеродрому мини|десно|290п|Aвион Јункерс -{G 38}- (D-2500) на аеродрому мини|десно|290п|Aвион Јункерс -{G 38}- (D-2500) на тлу а (D-2000) у лету, 1933. мини|десно|290п|Репне површине авиона Јункерс -{G 38}- мини|десно|290п|Aвион Јункерс -{G 38}- поглед на путничку кабину у трупу мини|десно|290п|Бомбардер Mitsubishi -{Ki 20}- на аеродрому Јункерс -{G 38}- је настао из дугогодишње визије проф. Хуга Јункерса о авиону са дебелим крилима који би интегрисао моторе, посаду и терет унутар структуре крила како би се побољшала аеродинамичка ефикасност и структурна једноставност, концепт "летеће крило" који је он изложио још 1910. године. Иако се од те идеје није одустало није било опипљивих резултата док се крајем 1920-тих година није приступило решавању проблема транспорта путника и већих терета преко океана. Тако је створен Јункерс -{G 38}-, израда његовог прототипа је почела 1927. године у Јункерсовој фабрици у Десауу, у Немачкој, под вођством инжењера Ернста Циндела и Вилија Полмана и консултације и надзор проф. Хуга Јункерса, уз финансијску помоћ Министарства ваздухопловства. Израда првог прототипа је трајала преко две године због сложеног металног конзолног крила и величине авиона.
Технички опис Јункерс G 38 је четворомоторни авион средњег крила, потпуно металне конструкције, чији је реп кутијастог облика са два хоризонтална стабилизатора и три вертикална стабилизатора, фиксног стајног трапа и репним точком.
Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. Структура је решеткаста, направљена од дуралуминијумских профила. Облога преко већег дела трупа је од валовитог дуралуминијума. У носу се налази кабина за два путника, а затим одељак за радио-оператера, па кабина за посаду. Иза ње се налази двоспратна путничка кабина за 26 путника. Горња палуба се налази иза кабине за посаду са 10 седишта. На доњој палуби налази се пролаз до кабине у централном крилу. Тоалет се налази иза кабине.
Погонска група: се сатојала од четири клипна мотора постављена на предњој ивици крила са двокраким или четворокраким дрвеним вучним елисама пречника 4,5 метара. У зависности од верзије, уграђивани су следећи мотори: Јункерс L 8a, 6-цилиндрични линијски, течношћу хлађени мотор снаге 295 kW, Јункерс L 55a, 12-цилиндрични V-линијски, течношћу хлађени мотор снаге 441 kW, Јункерс L 88a, 12-цилиндрични V-линијски, течношћу хлађени мотор снаге 588 kWhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-l88.html, Јункерс Jumo 204, 6-цилиндрични, двотактни, дизел, линијски, течношћу хлађени, мотор снаге 552 kW.
Крило је конзолно трапезоидно са дебелим профилом. Састоји се од централног дела и две конзоле. Угао стреле нападне ивице је 18°50'. Висина централног дела у корену је 2 метра. На споју са конзолама је 1,5 метара. Ребра су направљена од дуралуминијумских цеви. У корену крила налазе се две кабине - свака за три путника, нападна ивица крила, испред путничких кабина, је застакљена. У продужетку у крилу се налази технолошки ходник (за приступ моторима), сами мотори и резервоари за горивоhttps://airwar.ru/enc/cw1/g38.html. Снага се од мотора до елиса преноси пеко зупчастог преносника и карданског вратила.
Репне површине код овог авиона формирају репни део кутијастог типа са два хоризонтална стабилизатора и три вертикална стабилизатора са припадајућим кормилима (правца и висине).
Стајни трап је био фиксне конструкције са репним точком, а предње ноге стајног трапа су имале по два точка у тандем распореду (један иза другог). Носачи точкова су били конструкцијом у облику слова "N" причвршћени за труп авиона а вертикални носач са уграђеним амотизером ослањао се на крило. Оперативно коришћење Први -{G 38}- који је први пут полетео 6.11.1929. године, регистрован је 7.05.1930. и добио регистрацију -{D-2000}-. Дојче Луфт Ханза је тог дана и званично пустила авион у употребу. У току експолоатације овог авиона извршена је његова реконструкција тако да је број путника повећан на 30 а мотори су замењени моторима Јункерс -{L 88a}-. На пробном лету после редовног техничког одржавања 26. маја 1936. године авион се срушио, на срећу без жртава, али авион није више био за поправку па је расходован. Захваљујући великом успеху првог авиона направљена је побољшана верзија другог авиона -{G 38}-.
Други -{G 38}- је имао капацитет за 34 путника и 7 чланова посаде, имао је свој први лет 14.06.1932. године, а регистрацију (D-2500) је добио 29.04.1933. године. Авион је за Дојче Луфт Ханзу летео до децембра 1939. године када је пребачен у Луфтвафе, офарбан у маскирну боју и летео као транспортни авион све до 17. маја 1941. када су га на Атинском аеродрому уништили РАФ-ови авиони.
Од 1930. до децембра 1939. године авиони -{G 38}- су у Дојче Луфт Ханзи собраћали на европским линијама од Берлина до Хановера, Амстердама, Копенхагена и Лондона, поред редовних летова коришћен је за многе специјалне летове. Министарство ваздухопловства Рајха користило га je за демонстрационе летове са путницима како у земљи тако и у иностранству.
Током сертификационог лета првог -{G 38}- постављена су два светска рекорда: рекорд у даљини са теретом од 5000 kg, како за затворену стазу са 5000 kg, тако и за стазу од 100 km брзином од 200,636 km/h. Даљи рекорди су постављени, такође са теретом од 5000 kg, за затворену стазу од 501,590 km, рекорд трајања лета од три сата и два минута и светски рекорд брзине од 184,464 km/h.
Јапан је купио лиценцу за авион -{G 38}- и од њега направио бомбардерску верзију, коју је Мицубиши производио под ознаком -{Ki 20}- у шест примерака до 1936. године. Авион је коришћен као бомбардер у ратним операцијама у Кини (Манџурији) а за време Другог светског рата коришћен је као транспортни авион. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Zindel, Ernst: Die Geschichte und Entwicklung des Junkers-Flugzeugbaus von 1910 bis 1945. Köln, 1979. . . . In: Hugo Junkers: Pionier der Luftfahrt – seine Flugzeuge (Band 24: Die deutsche Luftfahrt). Bernard & Graefe, Bonn. Bernard Marck: Historie De L´Aviation. Flammarion, Paris, 1997, Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Хуго Јункерс Ернст Циндел Јункерс J 1000 Дорније Do X Тупољев АНТ-20 Максим Горки Месершмит Ме 323
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://ntrs.nasa.gov/api/citations/19930090392/downloads/19930090392.pdf https://airwar.ru/enc/cw1/g38.html https://aviastar.org/air/germany/ju-38.php https://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Junkers+G+38-329 https://aviamuseum.com.ua/en/news/news/museum-news/1374-junkers-g38-the-legacy-of-a-majestic-airliner-from-the-interwar-period https://www.airwaysmag.com/legacy-posts/first-flight-junkers-g-38 https://www.baaa-acro.com/aircraft/junkers-g38 https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1640#google_vignette https://tvd.im/aviation/1123-junkers-g38.html https://simanaitissays.com/2014/04/09/junkers-g-38-2/ http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-l55.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-l8.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-l88.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-fo4-jumo-204.html
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони