Јункерс Ju 60 је немачки једномоторни, нискокрилни, путнички авион моноплан са глатким металним трупом. Пројектовала га је и произвела компанија -{Junkers Flugzeugwerk AG}-. Свој први лет је обавио 8. новембра 1932. године. Пројектовање и развој мини|лево|150px|Хуго Јункерс, конструктор авиона мини|лево|150px|Ернст Циндел, конструктор авиона мини|десно|300п|Мотор -{Pratt & Whitney Hornet A-2}- авиона Јункерс Ju 60 мини|десно|300п|Цртеж авиона Јункерс Ju 60 у три пројекције мини|десно|300п|Јункерс Ju 60 у лету На основу захтева Министарство саобраћаја Рајха (Reichsverkehrsministerium) почетком 1930-их, да се направи немачки еквивалент авиону Локид Вега којим би се опремила Дојче Луфт Ханза (DLH), пројектантски тандем Јункерса инжењери Херман Полман и Ернст Циндел су се прихватили пројектовања путничког авиона Јункерс Ju 60. Резултат је био брзи, елегантан, конзолни, нискокрилни моноплан конвенционалне конфигурације, са крилима обложеним валовитим дуралуминијумским лимом, што је било обележје Јункерсових авиона до тада. Ово је био последњи Јункерсов авион који је имао ову карактеристику. Уједно ово је био и последњи авион који је пројектован и произведен под управом проф. др. Хуга Јункрерса. Главне ноге стајног трапа и репни точак су били увлачиви за време лета, што је била новотарија у односу на претходне путничке авиона овог произвођачаhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ju60.html.
Технички опис Труп: авиона је облог (елиптичног) попречног пресека. Конструкција трупа је била монокок. Носећа структура је решеткаста, направљена од дуралуминијумских профила. Оплата је носећа од глатког дуралуминијумског лима. У кљуну авиона се налазио мотор, а затим затворена пилотска кабина са удвојеним управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Иза пилотске кабине се налази путничка кабина са шест путничких седишта. Путничка кабина је изнутра била тапацирана и имала је осветљење, санитарни чвор и пртљажни простор. Са обе стране је имала по четири велика стаклена прозора и на крају кабине према репу са леве стране била су улазна врата. У кабину се улазило помоћу приручних мердевина. Пилоти су у своју кабину улазили из путничке кабинеStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. .
Погонска група се састојала од деветоцилиндричног радијалног ваздухом хлађеног мотора -{Pratt & Whitney Hornet A-2}- снаге 404 kW, кога је по лиценци производио BMW и трокраке металне вучне елисе. Мотор је био обложен лименом капотажом (NACA прстен) која обезбеђује боље хлађење радијалних мотора, нагонећи ваздушну струју да обструјава цилиндре мотора и тако их боље хлади.
Крило је конзолно са дебелим профилом. То је решеткаста структура са девет цеви, без носача (рамењача). Оплата је направљена од танког валовитог дуралуминијума причвршћена закивцима за носећу структуру. Крило је троделно и састоји се од правоугаоног централног дела које је саставни део трупа (центроплан) и два спољна трапезоидна крила која су вијчаном везом причвршћена за центроплан. Спољна крила су била опремљена крилцима и закрилцима "Јункерсово крило". У шупљинама крила центроплана налазио се простор за смештај точкова за време лета а у осталим празнинама крила били су смештени резервоари за гориво и компримовани ваздух.
Репне површине: Репна пераја су била класичног облика, један вертикалан стабилизатор за кога су конзолно везана два хоризонталана стабилизатора, ослоњена подупирачима на труп авиона, потпуно металне структуре са валовитом металном облогом. Кормила висине и правца имале су исту конструктивну структуру као и стабилизатори, рам од дуралуминијумских профила и облогу од валовитог лима.
Стајни трап је био увлачив у крила за време лета. Предње ноге се уз помоћ хидрауличних клипова увлачила унапред а задњи (репни) точак уназад. Амортизација ударних оптерећења стајног трапа се обављала уљно пнеуматским амортизерима и нископритисним гумамаhttps://www.airwar.ru/enc/cw1/ju60.html. Оперативно коришћење Дојче Луфт Ханза (DLH) је упоређивала Јункерс Ju 60 са Хајнкел He 70. Пошто је овај други био бржи за 75 km/h (47 mph) од Ju 60, развој Јункерсовог дизајна је заустављен пре него што је завршен трећи прототип. Два прототипа која су већ била направљена, на крају су се нашла у служби Луфтвафеа као авиони за везу где је коришћени до 1942. године. Обављени рад и стечено искуство на пројекту Ju 60 касније су искоришћени при пројектовању авиона Ju 160https://www.reddit.com/r/WeirdWings/comments/16cmitd/junkers_ju_60_fast_commercial_monoplane_prototype/.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Хуго Јункерс Јункерс Ju 160 Јункерс F 13 Јункерс G 23 Јункерс G 24 Јункерс W 34 Јункерс W 33 Јункерс Ju 46
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ju60.html https://www.airwar.ru/enc/cw1/ju60.html https://www.aviastar.org/air/germany/ju-60.php https://hugo.junkers.de/blog/flugzeuge/junkers-ju-60/ https://www.reddit.com/r/WeirdWings/comments/16cmitd/junkers_ju_60_fast_commercial_monoplane_prototype/ https://www.historyofwar.org/articles/weapons_junkers_ju60.html https://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/prototypes/junkers-ju-60-prototype.html
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони