Међу бројним предањима код Срба , важно место заузимају легенде, предања и анегдоте о местима рођења значајних историјских личности. Предања о вожду Карађорђу, вођи Првог српског устанка су забележена у Селу Вишевцу и околним местима у Рачи и околним општинама .

Предања о вожду Карађорђу у Рачи Ђорђе Петровић, рођен је у селу Вишевцу, у Општини Рача, где су живели његови родитељи отац Петар и мајка Марица. Предања су везана за Карађорђево рођење, за село Вишевац и за брдо Градиште које се сматра местом његовог рођења. Они су давно отишли одавде око 1770-80. Није тачно утврђена ни година рођења, што је разумљиво, јер је народ некада био неписмен. Традиција Карађорђевића се позива на село Вишевац и дан Светог Ђурђица, 16/3. новембра 1762. године. И Радош Љушић у новије време долази до закључка да је Карађорђе рођен у Вишевцу, 16/3. новембра 1762. године. Овај датум, годину и место рођења заступа аргументовано и Миле Недељковић. Још новија је Јацановићева претпоставка полази од историјских извора у којима се говори о појави јаке светлости као дуге на небу у време рођења Карађорђевог. Та светлост и рођење је посведочено проласком Халејеве комете поред Земље: "Стога се, на основу ових астрономских података година рођења Карађорђа може сасвим сигурно фиксирати у 1759."

Један тадашњи економ, Милан Јовановић написао је 1900. године "Монографију села Вишевца  и порекло Карађорђа" кад је још увек било свеже сећање и доста тог предања очувано.. Он је објавио прво неку књижицу 1914. године са родословом Вишеваца и причу о Карађорђевом рођењу и где је био тај збег где се родио, где га је наводно крила мајка у шупљем дрвету, он је то записо и истргао од заборава. Карађорђев отац Петар имао је шесторо деце. По предању, Петар је био сиромах, имао је сукоб са Турцима при сусрету између Раче и Баточине, убио их, сакрио и због тога је скупио породицу и прешо у Жабаре,а из Жабара у Загорицу,

Карађорђе рођен у збегу на Градишту;  Грб Трибала Према предању, Карађорђе је рођен на Градишту - то је изнад села Вишевца или наспрам старог Вишевца преко реке Раче, брдо које доминира овим крајем. Постоји прича да је то био средњовековни град Голубан и да је проклета Јерина градила град. Ископавања су рађена 2009., први пут откада постоји прича о томе и тачно је да је постојао град и утврђено насеље, али из праисторије,док нема трагова из средњег века . Ту је било утврђено насеље из гвозденог доба 2000 година пре Христа. Сматра се да су ту живели Трибали, аутохтони народ овог простора. Пошто доминира овим крајем, Градиште је било центар околних насеља и у средњем веку стално се провлачи име за Србију – Трибалија. Грб Трибала је био дивљег вепра глава са стрелом у челенци и то је Карађорђе преузео на својој застави. Имамо ту занимљивост да је некада на Градишту био центар овог краја тих Трибала и после две-три хиљаде година долази Карађорђе, његови преци под исто то Градиште, он преузима и обнавља ту Србију или некадашњу Трибалију, велика је то симболика Захваљујујући Јовановићу који је записао „Карађорђе се родио поред Јордан извора на Градишту“ -  данас је тај извор засут, али зна се где је био и он описује каже:  "Ту је био збег са народом и ту се родио Карађорђе, или су дошли са новорођенчетом" и каже "долазе два Турчина да напоје коње. Само су то урадили и никог нису дирали". То говори да збег није био због рата, ратног стања и сукоба, јер,  како Турци долазе у збег, а никог не дирају? – значи народ се ту сакрио због нечег другог, нечег што напада и Турке и Србе и православце и муслимане, а шта може бити – само болест, закључује приповедач по свему судећи куга. И онда се сматрало да је куга живо биће и да она вреба, само скочи на човека и умори га. Е, онда је народ тражио скровита места у јарузи некој, у шуми дубокој да би се склонио од куге. И ми преко те приче можемо да закључимо да је збег био на Градишту где је Карађорђе или рођен или донет као тек рођен.

Предустаничко предање у Вишевцу и околини У Баточини био неки Турчин и извесни Белош из Вишевца који је био у хајдуцимаи имали су своју хадучку дружину Станоје Главаш, Ђорђиц Лукић, Јанко Рачанин, Спасоје Јанић, бег Јован,  њих тридесетак и Карађорђе са њима. Они су једне ноћи отишли у Баточину прескочили зид отворили капију све су побили Турке и донели су један зидни сат и неку теразијицу за мерење новца у Вишевац. Има та иста прича записана у Доњој Рачи, где се објашњава да је ту било неко робље које је из Свилеуве поведено доле за Турску, да су они то сазнали да су због тога хајдуци провалили у баточински хан и побили све и ослободили то робље.  У Сипићу има неки Живојиновић, академик – његов отац је родом из Сипића иначе је на служби био на југу у Врању пре другог светског рата, мислим жандармеријски официр, преци су му од тих Живојиновића који су ослобођени у Баточини.

Село Раконац које се наслања на Доњу Рачу ишло је у рачанску цркву имала је црква брвнара на гробљу где је по предању Карађорђе крштен јер ближа црква није постојала. И 1807. за време устанка била је нека хајдучија, ван Карађорђа, ван устанка који су једноставно се одметнули од војске од обавезе да иду на ратиште и чинили разбојништва. И отели су сина од неких Павловића и тражили откуп за њега. Отац отетог оде код Карађорђа да тражи помоћ а Карађорђе кажу био нервозан због нечега па рече: "Доћи ћу једног дана у Ракинац скупићу свих осам кућа у једну кошару – све има да их запалим." У међувремену тај отети син је побего, извукао се од тих разбојника и дошао кући - и то се решило, на срећу није ишао Карађорђе да решава на свој начин.

Анегдота о Карађорђу Село Ракинац које се наслања на Доњу Рачу ишло је у рачанску цркву имала је црква брвнара на гробљу где је по предању Карађорђе крштен јер ближа црква није постојала. И 1807. за време устанка била је нека хајдучија, ван Карађорђа, ван устанка који су једноставно се одметнули од војске од обавезе да иду на ратиште и чинили разбојништва. И отели су сина од неких Павловића и тражили откуп за њега. Отац отетог оде код Карађорђа да тражи помоћ, а Карађорђе је кажу био нервозан због нечега па рече: "Доћи ћу једног дана у Ракинац скупићу свих осам кућа у једну кошару – све има да их запалим." У међувремену тај отети син је побего, извуко се од тих разбојника и дошао кући - и то се решило, на срећу није ишао Карађорђе да решава на свој начин.

Спољашње везе

https://www.petotri1941.rs/lat/karadjordje-i-predanja-u-sumadiji/raca-karadjor%C4%91e-zvezdo-zavi%C4%8Dajna https://snc.rs/sr/ https://www.petotri1941.rs/lat/karadjordje-i-predanja-u-sumadiji/karadjor%C4%91e-prestona-topola-i-obrisi-srbije-koja-i-danas-postoji

Референце

Категорија:Историја Раче Категорија:Карађорђе Петровић Категорија:Култура у Рачи