Пријепољски округ, по свом првом (привременом) седишту претходно познат и као Пљеваљски округ, био је административни округ у Краљевини Србији (1912-1918) и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922). Установљен је непосредно након ослобођења Полимља и околних области у јесен 1912. године. Седиште окружне управе налазило се у Пријепољу, почевши од 1913. године, а претходно (привремено) седиште било је у Пљевљима, које је ослободила Војска Краљевине Србије. По накнадном споразуму између званичног Београда и Цетиња, Пљевља су у јесен 1913. године препуштена Краљевини Црној Гори, након чега је седиште округа премештено у Пријепоље, уз промену окружног назива. Након државног разграничења, Пријепољски округ је сведен на срезове у области Доњег Полимља. Округ је 1922. године престао да постоји као посебна административна јединица, а његово подручје је укључено у састав новостворене Ужичке области.
Историја мини|десно|265п|Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922)
Током јесени 1912. године, непосредно након ослобођења Старе Србије од османске власти и успостављања нових управних власти Краљевине Србије, на просторима дотадашњег Пљеваљског санџака, који је обухватао стару Брезничку жупу и Доње Полимље, установљен је српски Пљеваљски округ, у чијем су саставу била три среза: Нововарошки, Пљеваљски и Пријепољски, а за првог окружног начелника постављен је Милорад Јовановић.
Каснијом одлуком Министарства унутрашњих дела од 24. августа/6. септембра 1913. године прописана је подела нових области на 11 округа и 46 срезова, уз задржавање постојећег стања, по којем се Пљеваљски округ састојао од три среза (Нововарошки, Пљеваљски, Пријепољски).Српске новине (LXXX/186) од 27. августа 1913. године, стр. 4.
Начин управе у окрузима који су формирани у ослобођеним крајевима био је уређен краљевском Уредбом о уређењу ослобођених предела од 14/27. децембра 1912. године, односно краљевском Уредбом о уређењу ослобођених области од 18/31. августа 1913. године.Српске новине (LXXX/181) од 18. августа 1913. године, стр. 1-4.
У целокупном периоду од ослобођења 1912. године, до јесени наредне године, привремено седиште окружне управе налазило се у Пљевљима. По споразуму о разграничењу од 12. новембра 1913. године, који је склопљен између државних власти у Београду и Цетињу, Краљевина Србија је Краљевини Црној Гори препустила Пљевља, након чега је седиште округа премештено у Пријепоље, које је заједно са ширим простором Дољег Полимља остало у саставу Србије, а том приликом је у склопу овог округа, који је од тада називан Пријепољским, формиран и нови Прибојски срез, док је Пријепољски срез, ради разликовања од новог окружног назива, преименован у Милешевски.
Законским предлогом од 12/25. децембра 1913. године била је предвиђена подела нових крајева на 12 округа, међу којима је био и Пријепољски, са три среза: Милешевски (са седиштем у Пријепољу), Нововарошки и новоформирани Прибојски, али Народна скупштина због избијања Првог светског рата (1914) није стигла да изгласа предложени закон, тако да су окружне власти наставиле да раде по дотадашњим привременим уредбама.
Након коначног утврђивања нових државних граница крајем 1913. године, Пријепољски округ је обухватао 1760 км2, са укупно 49.315 становника, док су према стању из 1914. године на подручју овог округа постојале 22 основне школе.
У периоду од краја 1915. године до јесени 1918. године, подручје Пријепољског округа налазило се под аустроугарском окупацијом. Непосредно након ослобођења земље, изнова су успостављене српске административне структуре, које су 1. децембра (1918) заједно са целокупним подручјем Краљевине Србије интегрисане у новопроглашену Краљевину СХС.
Краљевским указом од 30. јуна 1919. године, заокружен је процес постепеног укључивања раније ослобођених области Старе Србије у уставно-правни систем матичне државе, а том мером било је обухваћено и подручје Пријепољског округа.
Према попису становништва из 1921. године, на подручју Пријепољског округа живело је укупно 42.322 становника, од чега је 24.570 било православне, а 17.719 исламске вероисповести.Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 јануара 1921 год. (Сарајево: Државна штампарија, 1932), стр. 110-111.
У саставу Краљевине СХС, Пријепољски округ је наставио да постоји све до 1922. године, када је целокупно државно подручје подељено на области. Том приликом, територија Пријепољског округа укључена је у састав новоформиране Ужичке области.
Приликом касније обнове окружног уређења, која је спроведена 1945. године, Пријепољски округ није био изнова формиран, већ су његови некадашњи срезови укључени у састав обновљеног Новопазарског округа, који је укинут већ 1947. године.Закон о административној подели Србије (Службени гласник Србије, бр. 28/1945)
Обнова Пријепољског округа није била предвиђена ни савременом обновом окружног уређења, која је извршена по Уредби Владе Републике Србије од 29. јануара 1992. године, када су општине на подручју Доњег Полимља укључене у састав Златиборског округа, са седиштем у Ужицу.
Види још
Историја округа Србије Административна подела Краљевине Србије Административна подела Краљевине Црне Горе Административна подела Краљевине СХС Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Полимље Дабар (Полимље) Рашка (област) Санџак (област)
Референце
Литература
Категорија:Окрузи Краљевине Србије Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Нове Вароши Категорија:Историја Пљеваља Категорија:Историја Прибоја Категорија:Историја Пријепоља