Брашнени мољац (Ephestia kuehniella) је космополитска врста лептира из породице пламенаца Pyralidae и једна од најзначајнијих штеточина ускладиштених прехрамбених производа, пре свега брашна. Често се налази у и поред млинова, погона за прераду житарица и складишта брашна. Ова врста је посебно прилагођена условима индустријске прераде хране, где налази обиље фино уситњених супстрата, стабилне температуре и повољну релативну влажност. Због тога представља проблем у млинској индустрији широм света, укључујући и Србију. Иако преферира брашно, напада и цело зрно, мекиње и друге ускладиштене производе на бази житарица.

Брашнени мољац је типична секундарна штеточина ускладиштених прехрамбених производа, јер се углавном храни производима који су већ прерађени, али његово присуство доводи до озбиљних технолошких, економских и хигијенских проблема. У условима јаке инфестације може у потпуности онемогућити рад млинова и складишта брашна.

Систематика и распрострањеност Брашнени мољац припада реду Lepidoptera, породици Pyralidae, потпородици Phycitinae и роду Ephestia. Из групе штеточина ускладиштених прехрамбених производа, сродан јој је и сличан дуванов пламенац, Ephestia elutella (Hübner, 1796). Брашнени мољац је првобитно описан у Европи, али је захваљујући развоју млинске индустрије и међународној трговини постала глобално распрострањена. Порекло врсте је непознато. Данас је присутна у готово свим деловима света, нарочито у умереним и суптропским подручјима.

У Србији се редовно региструје у млиновима, пекарама, фабрикама тестенина, силосима и складиштима брашна, као и у мањим производним погонима и домаћинствима.

Опис врсте Имага (одрасле јединке) имају распон крила 20-25 mm, што их чини нешто већим у односу на сродне групе лептира штеточина ускладиштених прехрамбених производа, попут бакренастог пламенца. Предња крила су сивкаста до светлосмеђа, са тамнијим таласастим попречним линијама и неправилним шарама. Задња крила су светлосива са израженим ресама. Тело је витко, прекривено ситним љуспицама. Имага су активна углавном ноћу и у сумрак, док током дана мирују на зидовима, конструкцијама и унутар машина.

Животни циклус Животни циклус брашненог мољца обухвата четири стадијума: јаје, ларву (гусеницу), лутку и имаго (одраслу јединку). Комплетан развој од јајета до имага траје од 40 до 90 дана, у зависности од температуре и влажности. У повољним условима може имати 3–5 генерација годишње.

Јаја су сјајно бела, дуга око 0,5 mm. По површини јаја се налазе правилно распоређена тачкаста удубљења. Женка полаже до 250 јаја, појединачно или у групама, на или у близини хранљивог супстрата.

Ларве (гусенице) се пиле после 4-10 дана, а тек испилеле гусенице су дуге око 1 mm. Одмах након испиљења, гусенице су жућкастобеле боје и почињу да упредају честице брашна паучинастим нитима у току исхране, па се тако убрзо запажа њихово присуство. Када одрасту, гусенице су дуге до 20 mm, беличасте су или ружичасте боје, покривене ретким длачицама, у чијој основи се налазе смеђе пеге, по чему се гусенице брашненог мољца разликују од гусеница бакренастог пламенца. Глава, вратни штит и задњи трбушни сегмент је смеђе боје. Ларвени стадијум траје 4–8 недеља и представља фазу у којој настају највеће штете. Ларве се хране брашном и сличним супстратима, али истовремено испредају велике количине свилених нити.

Лутке су дуге око 10 mm. У почетку, лутка је светло смеђа, касније потамни и налази се у кокону направљеном од запредених честица хране, обично од брашна. Развиће лутке се одвија унутар свиленог кокона, најчешће у пукотинама зидова, на машинама или унутар амбалаже. Стадијум лутке траје 7–14 дана.

Значај и штете Штете изазване брашненим мољцем су изузетно велике у млинској индустрији. Свилене нити које производе гусенице доводе до слепљивања брашна у грудвице, зачепљења машина, цеви и сита, што представља озбиљан технолошки проблем у млиновима. Поред механичких оштећења, долази и до секундарног развоја плесни и микроорганизама. Контаминирано брашно губи употребну и тржишну вредност, а производни процеси се често морају зауставити ради чишћења и дезинсекције. Присуство ове врсте представља и санитарни проблем, јер производи постају неподобни за људску исхрану.

Мере сузбијања Сузбијање брашненог пламенца захтева систематичан и интегрисан приступ. Основу чине превентивне мере, као што су редовно чишћење млинова, уклањање остатака брашна, контрола температуре и влажности и затварање пукотина у објектима. За праћење популације користе се феромонске клопке. У случају јаке инфестације примењују се физичке методе (повишене или снижене температуре) и хемијске мере, укључујући фумигацију. Биолошка контрола подразумева примену паразитоидних осица из рода Trichogramma.

Референце

Категорија:Pyralidae Категорија:Phycitini