Чехословачко-мађарска размена становништва била је размена становника између Чехословачке и Мађарске државе након Другог светског рата. Између 45.000 и 120.000 Мађара је присилно премештено из Чехословачке у Мађарску, а њихова имовина је конфискована, док се око 72.000 Словака добровољно, на наговор чехословачке владе, преселило из Мађарске у Чехословачку.

Послератна Чехословачка

На крају Другог светског рата, 1945. године, Чехословачка је обновљена, а чехословачки политичари су имали за циљ да потпуно уклоне немачку и мађарску мањину са њихове територије путем етничког чишћења.Етничко чишћење је термин који се широко користи за описивање свих активности осмишљених да присилно уклоне одређене етничке групе са одређених територија.() Обе мањине су колективно сматране „ратним злочинцима“, на основу поступака неких појединаца, попут Конрада Хенлајна, и учешћа њихових земаља у распарчавању Чехословачке кроз Минхенски споразум и Прву и Другу бечку арбитражу.

Током последњих година рата, Едвард Бенеш, вођа чехословачке владе у егзилу, радио је на решавању проблема мањина у Чехословачкој кроз трансфер или асимилацију ових мањина,Otáhoalová, op. cit., pp. 199–200, 294–296; J.W. Brügel, Tschechen und Deutsche, vol. II, Munich 1974; E. Benes, Demokracie dnes zítra, London 1946, pp. 176–177; J. Kŕen, "Odsun Némcú ve světle nových dokumentů" in Vídeňské svobodné listy, Vienna, vol. 34; Klimeš et al., op. cit., p. 56 јер их је сматрао највећом препреком на путу преобликовања послератне Чехословачке у националну државу. Идеја да мађарска мањина у Словачкој мора бити уклоњена доминирала је чехословачком националном политиком током дужег периода.

Клемент Готвалд, вођа чехословачких комуниста, основао је ривалску чехословачку владу у Москви. У априлу 1945. Готвалд и Бенеш су се састали у Кошицама и заједно су створили нову чехословачку владу, Национални фронт, мешавину комуниста и некомуниста које је подржавао Совјетски Савез, и објавили „Košický vládny program“ („Програм кошичке владе“). У то време, све политичке групе у Чехословачкој, укључујући претходну владу у егзилу и нову владу, сложиле су се да земља треба да се формира у националну државу. Управо у тој атмосфери је створен Програм кошичке владе, под надзором Централног комитета Свесовјетске комунистичке партије.

Мађарско питање је углавном обрађено у поглављима VIII, XI и XV од 16 поглавља програма. Поглавље VIII је лишило мађарско и немачко становништво држављанства. Поглавље XI је прогласило конфискацију мађарске земљопоседнице, док је поглавље XV наредило затварање националних школа. Извод из поглавља VIII и IX, које је усвојио кабинетски савет 5. априла 1945. године:

"Што се тиче чехословачких држављана немачке и мађарске националности, који су били чехословачки држављани пре Минхенског пакта 1938. године, њихово држављанство ће бити потврђено и њихов евентуални повратак у Републику може бити дозвољен само у следећим категоријама: за антинацисте и антифашисте који су се борили против Хенлајна и мађарског иредентизма, који су се борили за Чехословачку и који су после Минхенског пакта и после 15. марта били прогоњени због своје лојалности Чехословачкој... Чехословачко држављанство осталих чехословачких немачких и мађарских држављана биће поништено. Иако могу поново изразити избор за Чехословачку, јавне власти ће задржати право индивидуалне одлуке."Поглавља VIII и IX „Статута издатог у Кошицама“, Словачка, 5. априла 1945. године (Програм нове чехословачке владе, Национални фронт Чеха и Словака, који је усвојио кабинетски савет 5. априла 1945. године)

Према Уставу проглашеном 9. маја 1948. године: "Одлучили смо да наша ослобођена Држава буде национална држава, ослобођена свих непријатељских елемената, која живи у братском складу са породицом словенских држава и у пријатељству са свим мирољубивим народима света. (§ 9)Устав Чехословачке Републике; Уставни закон од 9. маја 1948. Праг, Чехословачко министарство информисања, 1948. [...] Чехословачка Република је унитарна држава два словенска народа са једнаким правима, Чеха и Словака." (Article II/1 )

Кључне делове ове политике написали су високопозиционирани чланови Комунистичке партије Чехословачке, као што су Клемент Готвалд, Бохумир Шмерал, Јан Шверма и Вацлав Копецки. Густав Хусак је прокоментарисао:

"Протеклих седам мучних година променило је наше мишљење и мишљење већине света о политици мањина. То је четврта лекција коју црпимо из јесени 1938. године, лекција која указује на историјски злочин мађарске и немачке мањине у уништењу Чехословачке Републике, лекција која показује патње становништва Чехословачке, лекција о неизбежности протеривања и размене мањинског становништва у интересу европског мира и мирног суживота народа."G Husak "Poucenia z jesene 1938," Nove Slovo, vol. 2, no 20, October 12, 1945, 1–3

Пошто су немачка и мађарска мањина биле чехословачки грађани пре рата, Бенеш је морао да усвоји декрете којима им је одузето држављанство. Године 1945, декретом бр. 33 одузео је држављанство Немцима и Мађарима, осим онима са активном антифашистичком прошлошћу (видети Бенешове декрете), а Чехословачка је тврдила да мировни споразум мора да садржи одредбу којом се наводи да

"Мађари којима ће чехословачко држављанство сада бити одузето биће признати од стране Мађарске као мађарски држављани и биће насељени на њеној територији, а Мађарска ће сносити одговорност за те особе од тренутка када пређу мађарску границу и бринуће се о њима."

Депортација Мађара

Пресељавање око 700.000 Мађара било је предвиђено у Кошицама, а потом га је потврдио Национални фронт, међутим, успех плана депортације зависио је од прећутног пристанка победника у Другом светском рату. Године 1943, пре краја рата, Бенеш је већ добио неопходно одобрење Сједињених Држава, Велике Британије и Совјетског Савеза за премештање немачког и мађарског становништва из Чехословачке, али на крају рата, када су амерички и британски лидери видели специфичности Бенешевог плана, нису га подржали. План се, међутим, добро уклапао у политику Јосифа Стаљина према Централној Европи, и 21. марта 1945. Вјачеслав Молотов је обавестио Бенеша да ће га Совјетски Савез подржати. Здењек Фирлингер је обавестио чехословачку владу да „Стаљин има потпуно позитиван став о нашим захтевима у вези са премештањем. Он ће нам дозволити да извршимо премештање у Немачку и Мађарску, а донекле и у Аустрију“

Потсдамски споразум је потом одобрио депортацију Немаца из Чехословачке, али се уклањање комплетног мађарског становништва показало тежим и на крају није одобрено. Чехословачка влада је покушала да примени Потсдамски споразум и на мађарско становништво, али су западне силе одбациле ову концепцију, а такође су одбиле да укључе чехословачке захтеве у мировни споразум са Мађарском. Мађарска влада је протестовала због планираног протеривања мађарског становништва из Чехословачке и затражила интервенцију савезника. Када је чехословачка влада схватила да је изгубила подршку западних сила, које су саветовале и подржавале преговоре са Мађарском, окренула се унутрашњем решењу и одлучила да елиминише мађарску мањину кроз словакизацију и словачку колонизацију.

Размена становништва између Мађарске и Словачке

Чехословачко руководство је инсистирало на депортацији свих Мађара, међутим, савезници су спречили једнострано протеривање, и уместо тога су им саветовали да реше проблем мањина путем преговора. Као резултат тога, чехословачка влада је преселила више од 40.000 Мађара у чешке пограничне области, што је изазвало протест Сједињених Држава и упозорење Мађарске о потенцијалној поновној анексији мађарских подручја, нешто што је постигла 1938. године Првом бечком арбитражом, али што је поништено 10. фебруара 1947. Париским споразумом. Након тога, Чехословачка је инсистирала на билатералној размени становништва како би се уклонили Мађари и повећало словачко становништво, мењајући етнички састав земље. Овај план је у почетку одбила Мађарска, међутим, једна од нескривених сврха депортације Мађара у Чешку земљу била је да се изврши притисак на Мађарску да пристане. Убрзо је Мађарска схватила да савезници заправо нису много заинтересовани за судбину мађарске мањине, и да неће зауставити депортације. Мировни споразум потписан 1947. године није садржао никакву одредбу о заштити мањина. У тим околностима, Мађарска је коначно потписала билатерални споразум са Чехословачком у Будимпешти, 27. фебруара 1946. године. Потписници су били Владимир Клементис, заменик министра спољних послова Чехословачке и Јанош Ђенђеши, министар спољних послова Мађарске.

Мађарска влада је сматрала споразум великим фијаском. Чехословачка влада је планирала пресељење 250.000SNA, ÚV KSS, 789. d., Záznam o zasad nu tí roz ší re né ho Pred sed níc tva KSS, kona nomdňa 16. 6. 1945. Мађара из јужне Словачке у Мађарску, али према различитим проценама, 45.000ref name="Kaplan3"/> или 120.000Károly Kocsis, Eszter Kocsisné Hodosi, Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin, Simon Publications LLC, 1998, p. 23 Pertti Ahonen, People on the move: forced population movements in Europe in the Second World War and its aftermath, Berg Publishers, 2008, p. 83, углавном имућних бизнисмена, трговаца, пољопривредника и интелектуалаца, пребачено је у оквиру билатералне размене, док је 71.787 или 73.200 Словака из МађарскеHistory , тачан број зависи од консултованог извора, пресељено у јужну Словачку. Словаци који су напуштали Мађарску су се добровољно преселили, али су Мађари који су напуштали Чехословачку били присилно депортовани, а њихова имовина је одузета. Тридесет хиљада Мађара, који су стигли у земљу 1938. године, дакле раније нису били чехословачки држављани, напустили су територије које је Мађарска поново анектирала 1938. године, а затим поново припојила Чехословачкој након Другог светског рата. То је било због њиховог искључења из пензионог, социјалног и здравственог система.Index – A magyarok kitelepítése: mézesmadzag a szlovákoknak Укупно је 89.660 Мађара стигло у Мађарску из Чехословачке између 1945. и 1948. године. Половина Словака који су се регистровали за размену на крају је одлучила да се не пресели у Чехословачку.

Промене становништва између Чехословачке и Мађарске (1945–1948) Именован за билатерални чехословачко-мађарски трансфер становништва Број особа према члану V. уговора 105.047 (27.718 породица) према члану VIII уговора 65.200 (23.552 породице) Стваран број расељених Број особа према члану V. уговора 45.475 као ратни злочинци, члан VIII. уговора 2.905 транспорт „Р“ (припадници режима) 1.034 пре него што је уговор ступио на снагу 11.837 од ослобођења до инаугурације чехословачке администрације 10.196 након ступања уговора на снагу, али и након тога 11.057 након ступања уговора на снагу 1.083 из Русовца 73 добровољно 6.000 Укупно 89.660

Тренутни погледи Године 2002, пре него што су се Словачка и Мађарска придружиле Европској унији 2004. године, мађарски политичар Виктор Орбан захтевао је укидање Бенешових декрета, али је Европски парламент тврдио да „декрети нису представљали непремостиву препреку за приступање“. Словачка политичарка Моника Бењова-Флашикова оптужила је мађарске политичаре да спроводе реваншистичку политику која би могла дестабилизовати Европу. Касније су мађарски посланици словачког парламента затражили надокнаду штете и симболично извињење жртвама протеривања. Као одговор, словачка влада је у септембру 2007. године усвојила резолуцију којом се Бенешови декрети проглашавају непроменљивим.

Према Пројекту Мањине у ризику:

Види још Протеривање Немаца из Чехословачке после Другог светског рата Потсдамска конференција из 1945. године

Белешка

Референце

Литература

Спољашње везе Lakosságcsere.hu Tótkomlós önkormányzatának honlapja A szlovák-magyar viszony és lakosságcsere a II. világháború után A szlovákiai magyarok kényszertelepítéseinek emlékezete 1945–1948 pdf – Visszaemlékezések, tanulmányok, dokumentumok (MTA Etnikai-Nemzeti Kisebbségkutató Intézet – Kecskés László Társaság, Komárom, 2003)