Лудвиг Шлефли (IPA: ; 15. јануар 1814 — 20. март 1895) био је швајцарски математичар, специјализован за геометрију и комплексну анализу (у то време звану теорија функција), који је био једна од кључних фигура у развоју појма простора више димензије.

Рани живот и образовање Шлефли је већи део свог живота провео у Швајцарској. Рођен је у Грасвилу (сада део Зеберга), родном месту његове мајке, а као дете се преселио у оближњи Бургдорф. Његова неспретност убрзо је показала да неће следити свог оца у занату.

Уместо тога, уписао је гимназију у Берну 1829. године, са 15 година, већ дубоко у проучавању математике преко уџбеника за рачун, дела Mathematische Anfangsgründe der Analysis des Unendlichen Абрахама Готхелфа Кестнера. Године 1831. уписао је Академију у Берну да би студирао теологију. До 1834. Академија је постала нови Универзитет у Берну, где је наставио као студент. Дипломирао је 1836. године.

Каријера и каснији живот Шлефли је постао учитељ у Туну, где је радио од 1836. до 1847. године. Током овог периода наставио је своје студије математике, укључујући недељне посете универзитету. Након што је тамо упознао Јакоба Штајнера 1843. године и импресионирао га својим језичким вештинама, путовао је са Штајнером и Петером Густавом Леженом Дирихлеом у шестомесечну посету Италији, делујући као преводилац за другу двојицу.

Године 1847. Шлефли је напустио своје учитељско место ради слабије плаћеног посла као приватдоцент на Универзитету у Берну. Унапређен је у ванредног професора 1853. године, а у редовног професора 1868. године. Након што је болест омела његов наставни рад, пензионисао се 1891. године, а умро је 20. марта 1895. године.

Истраживање Шлефли је спровео пионирска истраживања у геометрији простора са више од три димензије, забележена у расправи Theorie der vielfachen Kontinuität (Теорија вишеструког континуитета) коју је написао између 1850. и 1852. године. Одбили су је и Аустријска академија наука и Берлинска академија наука, а у потпуности је објављена тек 1901. године, након Шлефлијеве смрти. Тек тада је препознат њен значај, на пример од стране Питера Хендрика Схаутеа, који је написао да „Ова расправа по научној вредности надмашује добар део свега што је до данас објављено у области вишедимензионалне геометрије.” У овом делу, Шлефли је идентификовао и класификовао правилне политопе свих вишедимензионалних еуклидских простора и класификовао их користећи нотацију која се и данас широко користи, Шлефлијев симбол. Отприлике у исто време, разјаснио је формулацију тродимензионалне сферне геометрије приметивши да се она може тумачити као геометрија хиперсфере у четвородимензионалном простору. Шлефлијеве функције, које дају запремину сферног или еуклидског симплекса у зависности од његових диедарских углова, и Шлефлијева ортошема, посебан симплекс са путањом правоуглих диедара, потичу из Шлефлијевог рада на вишим димензијама.

Међу многим темама других каснијих Шлефлијевих радова били су откриће Шлефлијеве двоструке шесторке из Кејлијевих 27 правих на кубној површи, низ радова о специјалним функцијама, рад на модуларној групи који је наговестио каснија Дирихлеова открића, као и рад на Веберовим модуларним функцијама и теорији поља класа који је наговестио каснија открића Хајнриха Мартина Вебера.

Признања Упркос недостатку признања Шлефлија током његовог живота за његов револуционарни рад на вишим димензијама, био је познат по неким својим другим радовима. Универзитет у Берну доделио му је почасни докторат 1863. године. Његов рад на Шлефлијевој двострукој шесторки донео му је Штајнерову награду Берлинске академије 1870. године, а изабран је у Ломбардијски институт академије наука и књижевности (Istituto Lombardo Accademia di Scienze e Lettere) 1868. године, Академију наука у Гетингену 1871. године и Академију деи Линчеи 1883. године.

Референце

Литература

Категорија:Швајцарски математичари Категорија:Рођени 1814. Категорија:Умрли 1895. Категорија:Политопи