мини|Поглед на замак Керак

Керак () је велики средњовековни замак који се налази у ел-Караку, у Јордану. Један је од највећих замкова у Леванту. Изградња је почела 1140-их година, под Паганом Батлером и Фулком, краљем Јерусалима. Крсташи су га звали Крак дес Моабитес или Карак у Моав, како се помиње у историјским књигама. Колоквијално је називан и Крак пустиње.

Историја

Крсташки период Паган Батлер је такође био господар Олтрејордена, а замак Керак је постао центар његове моћи, замењујући слабији замак Монтреал на југу. Због свог положаја источно од Мртвог мора, замак Керак је могао да контролише бедуинске сточаре, као и трговачке путеве од Дамаска до Египта и Меке. Његови наследници, његов нећак Морис и Филип од Милија, додали су куле и заштитили северну и јужну страну са два дубока јарка усечена у стени (јужни јарак је такође служио као цистерна). Најзначајнија сачувана архитектонска карактеристика крсташа је северни зид, у који су уграђене огромне лучне дворане на два нивоа. Оне су коришћене за становање и штале, али су служиле и као борбена галерија са погледом на прилаз замку и за склониште од пројектила из опсадних оруђа.

Године 1176. Рејналд од Шатијона стекао је посед замка Керак након што се оженио Стефанијом де Мили, удовицом Хамфрија III од Торона (и снајом Хамфрија II од Торона). Из замка Керак, Рејналд је узнемиравао трговачке караване камила и чак покушао напад на саму Меку. Године 1183. Саладин је опсео замак као одговор на Рејналдове нападе. Опсада се догодила током брака Хамфрија IV од Торона и Изабеле I од Јерусалима, а Саладин је, након неких преговора и са витешком намером, пристао да не циља њихове собе док његове опсадне машине нападају остатак замка. Опсаду је на крају прекинуо Балдуин IV од Јерусалима.

Османски период Током Османског царства, замак је играо важну улогу због свог стратешког положаја на раскрсници путева између Арабијског полуострва, Египта и региона Сирије. Године 1834, вође сељачког устанка у Палестини склониле су се у замак Керак. Ибрахим-паша из Египта опсео је замак и уништио велики део његових утврђења. Године 1893, османске власти су поново успоставиле контролу над подручјем именовањем мутасарифа (гувернера) који је живео у замку Керак са гарнизоном од 1400 људи, укључујући 200 коњаника. Делови замка су поново коришћени. Део уништења који је настао на структури настао је због тога што су мештани уклањали камење које садржи калијум нитрат („Шалитру“), који се користи за производњу барута. Средњовековни историчар Пол Дешан је проучавао крсташке замкове 1920-их. Међу важним истраживањима која је Дешан спровео, 1929. године он и архитекта Франсоа Анус су створили прве тачне планове замка Керак.

Терористички напад 2016. године децембру 2016. године, Керак је био мета терористичког напада у којем је погинуло 14 људи, укључујући два цивила и једног канадског држављанина. Наводно су се, након сукоба са полицијом, терористи повукли у замак и држали цивиле као таоце. Данас нема много помињања замка Керак у популарној култури.

Архитектура Замак Керак је пример једног од првих замкова које су Франци изградили, а који је користио утврђену структуру куле и представља значајан пример крсташке архитектуре, мешавине западноевропских, византијских и арапских дизајна. Многи рани франачки замкови који претходе Кераку били су само куле изграђене дуж крсташких држава током раних година крсташких ратова. У другој половини дванаестог века, растућа муслиманска претња натерала је крсташе да ажурирају дизајн својих замкова и дају приоритет одбрамбеним елементима.

Камени зидарски рад Крсташи су користили грубо обликовани вулкански камен да би изградили велике зидове око обода замка. Након што је Сад ал-Дин освојио Керак, муслимани су користили кречњак из оближњих каменолома да би поправили и проширили замак. И муслимански и хришћански камени зидови показују знаке нацртаног зидања, камени блокови који су глатки на ивицама, али је средишњи део остављен груб и издигнут.

Куле Зидови замка су ојачани правоугаоним истуреним кулама, што указује на чињеницу да је то био један од ранијих замкова које су изградили крсташи; тек касније, током крсташких ратова, прешло се на округле куле у зиду како би се побољшала видљивост. У Кераку су куле много ближе једна другој него у другим замковима, теоретски како би се смањили проблеми са видљивошћу. Куле су такође постављене на правилним тачкама дуж зида; ово се назива византијска структура кула – квадратне куле у Кераку су идентичне онима које је користило Византијско царство.

Капела Капела је изграђена на источној страни замка, отприлике на пола дужине зида завесе.

Замак Керак данас Иако је замак Керак историјски коришћен за заштиту имовине крсташких држава у Латинском краљевству Јерусалим, данас је његова улога једноставнија. Град који се граничи са замком Керак дом је за око 170.000 људи и представља „Живу туристичку дестинацију“. Многи људи путују древним Краљевским путем како би се зауставили у Кераку на путу ка другим туристичким локацијама. Године 1985. комитет за светску баштину одлучио је да Керак не би требало да буде УНЕСКО-во место јер постоје „Репрезентативнији примери крсташких замкова“. То је делимично зато што замак није у најбољем стању, а постоји више примера крсташких замкова у Трансјорданији који су у бољем стању.

У близини се налази Археолошки музеј Ал Карак, који представља локалну историју и археологију региона око замка Керак – земље Моава – од праисторије до исламског доба. Детаљно је представљена историја крсташа и муслимана у замку и граду Керак. Првобитно смештен у Доњем дворишту замка, музеј се 2019. године преселио у историјску отоманску зграду одмах изван замка, окренуту ка главном зиду замка.

Референце

Категорија:Архитектура средњег века Категорија:Архитектура Јордана Категорија:Крсташке тврђаве Категорија:Крсташи