Граматика шведског одликује то не садржи ни један падеж и да поседује 2 рода (заједнички и средњи). Треба рећи да се и множина може третирати као трећи род, јер нема мушки, женски и средњи род множине. Нема ни конјугације глагола по броју и лицу.

Слова

A Ä (као српско е) Å (као српско о) B C D E F G H I J K L M N O Ö (каже се е, али се усне наместе за облик гласа о, исто као и у немачком. Постоји и отворенија варијанта овог гласа) P Q R S T U V W X Y Z

Читање и фонетика Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном шведском.

Самогласници a: [ɑː] ако је после њега један сугласник a: [a] ако је после њега двоструки сугласник å: [oː] ако је после њега један сугласник å: [ɔ] ако је после њега двоструки сугласник ä: [ɛː] ако је после њега један сугласник ä, e: ​[⁠æ]​ ако су после њих r и још неки сугласник ä, e: ​[⁠æː]​ ако је после њих само r e: [eː] ако је после њега један сугласник i: [iː]​ ако је после њега један сугласник i: [ɪ]​ ако је после њега двоструки сугласник. Слово i је иначе затвореније него обично iе: [iː]​ или [eː] o: [ʊ⁠] (ређе као ​[⁠o⁠]​) када се после њега налази двоструки сугласник o: [uː⁠⁠] (ређе као [ɔː]) када се после њега налази један сугласник ö: [​øː] (мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о. Тако се чита када се после њега налази један сугласник ö: [​œ⁠] чита се када се после њега налази двоструки сугласник. Отвореније је од гласа [​​øː] ö: [​œː⁠] ако је после њега r и после њега нема ниједног сугласника u: [ʉː] ако је после њега један сугласник u: [ɵ] ако је после њега двоструки сугласник y: [​yː] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се чита ако се после њега налази један сугласник y: [​ʏ⁠] ако се после њега налази двоструки сугласник. Треба рећи да је овај глас отворенији од гласа [​yː]

У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе.

Такође, када се после самогласника налази неколико различитих сугласника, тада се самогласник чита кратко, нпр.: choklad [ɧʊ⁠ˈklɑːd].

Сугласници c: [s] (испред e, i, y, ä & ö) c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) налази се углавном се налази у страним речима и властитим именима ch: [ɧ] (ређе као [ɕ]) не важи за реч och (везник и) ck: [k] f, ph: [f] g: [ј] (испред e, i, y, ä & ö) g: нечујно [g] на крају речи g: [g] у осталим случајевима gn: [ŋn] j, dj, gj, hj, lj: [j] k: [ɕ] (испред e, i, y, ä & ö) k: [k] у осталим случајевима. Звучи као к испред слова е и слова и у српском, претежно на крају речи и испред a kj, tj: [ɕ] lg: [lj] на крају речи ng: [ŋ] r: [r] rd: [ɖ] rl: [ɭ] rn: [ɳ] rs: [ʂ] rt: [ʈ] s, z: [s] sj, skj, stj, sch: [ɧ] sch се најчешће може видети у страним речима. Глас [ɧ] је иначе у средини између гласова [ʃ] и [x] sk: [ɧ] (ређе као [ʃ]) (испред e, i, y, ä & ö) sk: [sk] у осталим случајевима tion: [ɧuːn] на крају или при крају речи tien: [siɛːn] на крају или при крају речи

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Гласови [ɖ], [ɭ], [ɳ], [ʂ] и [ʈ] су ретрофлексивни, што значи да се врх језика и средње непце додирују.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Стандардни шведски не поседује гласове [z] и [ə]. Код читања и говора је карактеристична употреба мелодијског акцента који је нестао из већине индоевропских језика.

Примери где се они гласови употребљавају

Самогласници a - [ɑː]: mat, jag, bra a - [a]: matt, ja å - [oː]: mål, två å - [ɔ]: åtta ä - [ɛː]: häl ä, e - ​[⁠ɛ⁠]​: gräns, fett e - [eː]: fet ä, e - ​[⁠æ]: värk, verk ä, e - ​[⁠æː]​: här, Sverige i - [iː]​: vit, sil i - [ɪ]​: sill o - [ʊ⁠]: choklad, bott o - [uː⁠⁠]: god, bok ö - [​øː]: nöt, öl, över, ö ö - [​œ⁠]: nött, börja ö - [​œ⁠ː]: hörapparat, öra, för u - [ʉː]: sju u - [ɵ]: guld y - [​yː]: syl, syd y - [​ʏ⁠]: syll

Сугласници c - [s]: encyklopedin, center c - [k]: Marcus ck - [k]: tack, böcker f, ph - [f]: fem, fru g - [ј]: genom, göra g - нечујно [g] на крају речи: viktig, dag, väldigt g - [g]: god, gul j, dj, gj, hj, lj - [j]: jord, djur, hjärta, vilja k - [ɕ]: kilometer, kött k - [k]: mjölk, kon kj, tj - [ɕ]: tjänst, kjol lg - [lj]: älg ng - [ŋ]: ung, översättning r - [r]: rättigheter rd - [ɖ]: nord, jord rl - [ɭ]: Karl, kärl rn - [ɳ]: örn, stjärna rs - [ʂ]: översätt, torsdag, varsågod rt - [ʈ]: parti, tårta, art s, z - [s]: sot, spela, zebra sj, skj, stj, sch, ch - [ɧ]: sju, stjärna, schack, choklad sk - [ɧ]: skicka, skepp, skön sk - [sk]: svenska, pandemiska tion - [ɧuːn]: generation

Основни појмови Hallå — Здраво God morgon — Добро јутро God dag — Добар дан God kväll — Добро вече Godnatt — Лаку ноћ Hejdå — Довиђења Hur mår du — Како си/сте Tack — Хвала, Молим Jag heter — Ја се зовем Jag är ... (år) — Ја имам ... година Ja — Да Nej — Не

Чланови и родови Шведски поседује два одређена, два неодређена члана и одређени члан за множину, као и два рода (заједнички и неутрални, шведски uter и neuter, осим код заменица, где су ту три рода). Неодређени чланови су као и код осталих германских језика, засебне речи. Међутим, одређени чланови су као и код осталих северногерманских језика, наставци који иду на крај речи (што се тиче реченица где су само именице). Када је ту неки придев, онда је одређени члан одвојена реч и иде пре придева. Притом се додаје још један члан као наставак.

Ево су одређени чланови (као наставци):

-en - означава заједнички род (за неке речи се изоставља e) ;

-et - означава средњи род (за неке речи се изоставља e) ;

-na - означава заједнички род множине ;

-en - означава средњи род множине ;

Ево су одређени чланови пре придева:

Den - означава заједнички род ;

Det - означава средњи род ;

De - означава множину.

Ево су неодређени чланови:

En - означава заједнички род ;

Ett - означава средњи род.

Именице Као што је на почетку речено, шведски нема падеже, али има присвојну флексију. Технички постоје само номинатив и присвојни генитив, али добар број људи и лингвиста сматра и за друге језике (не само шведски) да ако та два падежа постоје, језик технички ни нема падеже. Постоје и флексије за множину. Као што је већ речено у теми чланови и родови, ако нема придева, одређени чланови су само наставци за именицу. Све у свему, шведски има само четири главна облика флексије, без свих одређених чланова.

Множина Множина именица у шведском се гради на следеће начине:

-or (наставак који се ставља на речи које су некада биле женског рода, а сада заједничког) ; (en flicka, flickor) ; -ar (наставак који се ставља на речи које су некада биле мушког рода, а сада заједничког); (en pojke, pojkar) ; -(e)r ; (en sko, die skor) ; -n (за именице средњег рода) ; (ett äpple, äpplen) ; не промени се: (ett djur, djur).

Присвојни генитив Као и у енглеском, тако и у шведском је довољно ставити слово -s на крај речи, односно апостроф (') ако се именица завршава на слово s. У Шведској се генитив не учи као одвојен падеж, нити се третира као уопште падеж.

Заменице

Именичке заменице

Личне именичке заменице У табели ће писати номинатив и објектив, али се у Шведској они не уче као падежи, већ само као форме заменице. Притом, објектив важи само за личне заменице. +1. лице2. лице3. лицемушки родженски родродно неутраланзаједничкисредњинеодређени (се)рефлексивниЈеднинаНоминативjag (ја)du (ти)han (он)hon (она)hen (он, она, оно)dendetman—Објективmigdighonomhennehen, honomsig1. лице2. лице3. лицеМножинаНоминативvi (ми)ni (ви)de* (они, оне, она)—Објективosserdem*sig *Треба рећи да се заменице de и dem изговарају као [ˈdɔmː].

Шведски као и енглески, не разликује обраћање на ти или на Ви, односно нема заменицу за персирање.

Заменица hen је средњег рода и користи се када се не зна ког је пола особа и када се род речи може занемарити.

Заменица den је најчешће показна заменица, нпр. Var är min bok? Den ligger på bordet. (Где ми је књига? Она (та књига) је на столу.)

Заменица man је иста као и у немачком и представља неодређено лице.

У шведском, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, чак иако је исти субјекат у питању, лична заменица је и други пут обавезна, нпр:

Jag heter ... och jag är ... (år). (Ја се зовем ... и имам ... година).

Разлог томе је, као што је већ речено, то што шведски нема конјугацију глагола по лицу и броју, па се онда без заменице не може лако претпостављати о коме је реч.

Неличне именичке заменице

Упитно-односне заменице У шведском су упитно-односне заменице баш као и у енглеском и у немачком W-упитно-односна питања која немају род. Ево и табеле:

Неодређене заменице Неодређене именичке заменице у шведском су någon (неко) и något (нешто).

Одричне заменице Одричне именичке заменице у шведском су ingen (нико) и ingenting (ништа).

Опште заменице Опште именичке заменице у шведском су alla (сви, свако), allt (све, свашта, било шта), vem som helst (ко год), vad som helst (шта год)... Som helst у шведском је као српско год.

Придевске заменице

Присвојне (посесивне) заменице +1. лице2. лице3. лицезаједнички родсредњи родмножиназаједнички родсредњи родмножинамушки родженски родродно неутраланзаједнички родсредњи роднеодређенирефлексивни једнинарефлексивни множинаЈеднинаmin (мој, моја)mitt (моје)mina (моји/моје/моја)din (твој, твоја)ditt (твоје)dina (твоји/твоје/твоја)hans (његов, његова, његово)hennes (њен, њена, њено)hensdess (његов, њен/његова, њена)dess (његово, њено)enssin, sittsina 1. лице2. лице3. лицезаједнички родсредњи родмножиназаједнички родсредњи родмножинарефлексивни једнинарефлексивни множинаМножинаvår (наш, наша)vårt (наше)våra (наши/наше/наша)er (ваш, ваша)ert (ваше)era (ваши/ваше/ваша)deras (њихов, њихова, њихово)sin, sittsina

Показне заменице Показне заменице су речи denne/denna/detta/dessa (овај, ово, ова), den här, det här, de här (овај, ово, ова), den där/det där/de där (тај овде, то овде, та овде), som (који, које, која).

Када речи som има значење који, које, која (у зависности од рода и броја), то су углавном речи као што су у српском тај који, та која, то које. Примери у шведском:

Det här är en pojke som vet det väl. (Ово је дечак који добро то зна.) Det här är en kvinna som tog pengarna. (Ово је жена која је узела новац.) Det här är en flicka som är väldigt lång. (Ово је девојка која је висока.) Det här är människor som kan vara onda. (Ово су људи који су лоши.)

Упитно-односне заменице У шведском су упитно-односне заменице W-упитно-односна питања која имају род или стоје директно уз именицу. Ево и табеле:Реч vilken, vilket, vilka (који, која, које) има родове. Ево и табеле: vilkenvilken (мушки род)vilket (средњи род)vilka (множина)

Придеви

Присвојни придеви Присвојни придеви држава (уједно и називи језика, само увек са великим словом) најчешће се праве одбијањем наставка -ien (ако га има и ово не важи код државе Italien) и додавањем наставка -isk(a), нпр. Serbien (Србија), serbisk mat (српско јело), serbiska språket (српски језик).

Прављење компаратива и суперлатива Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -(a)re и суперлатива -sta. У шведском се поређење врши на следеће начине: Редовна компарацијаИзузециПозитивКомпаративСуперлативПозитивКомпаративСуперлативfattigfattigarefattigastegod/brabättrebästastorstörrestörstagärnasnararemest gärnamycketmermesta Баш као и у немачком, тако и у шведском када реч има a, å, o, додаје се умлаут на првом од тих слова (има изузетака), па онда наставак -(a)re или -sta.

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Han är lika lång som jag (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Han är längre än jag (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Han är den största pojken (Он је највиши дечак).

Инфлексије придева