Жупанија Марош-Торда (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија се сада налази у централној Румунији (источна Трансилванија) и административно ју је наследио румунски округ Муреш, који се састоји од око половине територије претходне административне жупаније Марош-Торда. Њено седиште био је Марошвашархељ (данашњи Таргу Муреш).Подаци о жупанији у католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Марош-Торда из 1891. Жупанија Марош-Торда се граничила са мађарским жупанијама Колош, Бистерце-Нашод, Чик, Удвархељ, Киш-Кукуло и Торда-Арањош. Кроз округ је текла река Муреш. Површина жупаније је 1910. године износила 4.188 km2.
Историја Током целе историје свог постојања 0д 1876. са прекидом ос 1945. године жупанија је била део Краљевине Угарске (1876 — 1920), то јест Краљевине Мађарске (1940 — 1945).
Жупанија Марош-Торда је формирана 1876. године на територији секељског седишта Марошсек и дела жупаније Торда. Године 1920, након Тријанонског споразума, жупанија је постала део Румуније. Након Друге бечке арбитраже, између 1940. и краја Другог светског рата, када је велики део жупанске територије враћен Мађарској. Данас се територија бивше жупаније налази у садашњем (већем) румунском округу Муреш.
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски румунски немачки Друго или непознато 1880 158.999 86.497 (56,50%) 53.650 (35,05%) 6.274 (4,10%) 6.658 (4,35%) 1890 177.860 102.572 (57,67%) 62.179 (34,96%) 6.438 (3,62%) 6.671 (3,75%) 1900 197.618 119.810 (60,63%) 67.402 (34,11%) 7.446 (3,77%) 2.960 (1,50%) 1910 219.589 134.166 (61,10%) 71.909 (32,75%) 8.312 (3,79%) 5.202 (2,37%)
+ Становништво по религији Попис Укупно калвинисти гркокатолици православни римокатолици унитаристи Јевреји лутерани Друго или непознато 1880 158.999 64.522 (40,58%) 35.636 (22,41%) 24.151 (15,19%) 19.450 (12,23%) 6.451 (4,06%) 2.999 (1,89%) 5.592 (3,52%) 198 (0,12%) 1890 177.860 71.840 (40,39%) 40.235 (22,62%) 26.787 (15,06%) 22.207 (12,49%) 7.212 (4,05%) 3.735 (2,10%) 5.826 (3,28%) 18 (0,01%) 1900 197.618 78.907 (39,93%) 44.507 (22,52%) 28.989 (14,67%) 26.046 (13,18%) 7.917 (4,01%) 5.000 (2,53%) 6.205 (3,14%) 47 (0,02%) 1910 219.589 85.692 (39,02%) 49.911 (22,73%) 31.266 (14,24%) 30.828 (14,04%) 7.894 (3,59%) 7.550 (3,44%) 6.442 (2,93%) 6 (0,00%)
Окрузи мини|300п|Локације округа на мапи жупаније Марош-Торда Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта Доњи МарошMarosvásárhely (сада Таргу Муреш) Горњи МарошMarosvásárhely (сада Таргу Муреш) ЊарадсередаNyárádszereda (сада Миеркуреа Ниражулуј) Доњи РегенSzászrégen (сада Регин) Горњи РегенMagyarrégen (сада Регин-село)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Marosvásárhely (садаТаргу Муреш)Урбане четврти (rendezett tanácsú városok)Сасреген (сада Регин)
Белешке
Референце
Литература
Gergely Lajos 1891: Maros-Torda megye földrajza. Marosvásárhely.
Спољашње везе
Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Земља Секеља