Пашковићев грбовник, познат и као Београдски грбовник IVАлександар Палавестра:Измишљање традиције:Илирска хералдика, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2010, стр. 96, је грбовник тзв. илирске хералдике, датован између 1820. и 1825. године.
Грбовник, који се налази у Музеју примењене уметности у Београду, назив је добио по последњем власнику.Музеј примењене уметности - Београд, инвентарски број 4242. Израђен је на хартији која је на основу водених знакова датирана у период између 1820. и 1825. године. Састоји се од 35 листова димензија 33x23 цм и укупно садржи цртеже 139 породичних знамења са латиничним натписима. На сваком листу нацртана су по четири породична знамења, сем на шестом листу гдје су приказана три. На средини доње половине овог листа нацртано је знамење породице Главашевић-Главић. Како је ова породица једина истакнута на овај начин претпостављамо да је имала неке везе са настанком овог преписа. Сва знамења су обојена, осим грба Франкопановића који је само дјелимично обојен. Знамења у Пашковићевом препису нису поређана редослиједом који је уобичајен у осталим грбовницима.
У поређењу са грбовником Коренић-Неорић недостаје 21 породично знамење, међу којима и првих осам, те се стога чини да овај препис није сачуван у цјелости. Многим презименима су додати наставци. Пашковићев грбовник је сасвим сигурно прецртаван са Вукославићевог преписа, јег садржи неколико знамења која се налазе само у том грбовнику –Torkvatović (=Torgatovich?), Draganić, Tolenović, Divnić.Срђан Рудић: Властела илирског грбовника, Београд, стр. 83.
Види још Илирски грбовници Грб Душановог царства према илирским грбовницима
Референце
Литература
Категорија:Илирски грбовници Категорија:Хералдика Србије