Велика Будимпешта () је подручје Будимпеште које је формирано 1. јануара 1950. године, иако званични назив града и даље остаје Будимпешта. Име је настало крајем 19. века, а чак и пре 1950. године стекло је право значење у неким гранама јавне управе (Државна полиција, Савет јавних радова итд.). Припајање околних насеља Будимпешти било је предмет континуиране стручне и политичке дебате пола века. Коначно, комунистичко преузимање власти након Другог светског рата створило је политичке услове за предузимање овог историјски значајног корака. Детаље концепта већ је разрадио градоначелник Карољ Сенди у свом делу под називом „Студија о ширем подручју Будимпеште“ (Tanulmány Nagy-Budapestről), објављеном 1942. године.Andás Sipos: Formation of Greater Budapest (мађарски)

Историја идеје Велике Будимпеште До Првог светског рата мини|250px|Мано Когутовицова карта Будимпеште (1908) Око четврт века након оснивања Будимпеште, на прелазу из 19. у 20. век, појавиле су се прве идеје које су, на основу брзог развоја и све ближег суживота престонице и њене непосредне околине, покренуле припајање већих или мањих делова околног подручја од жупаније Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун Будимпешти.

Интелектуални и практични пример свакако је било формирање Великог-Беча 1890. године, што је разумљиво имало велики утицај на стално конкурентну ко-престоницу.

Први званични документ који формулише конкретну иницијативу на ову тему је вероватно извештај Управног одбора жупаније Пешта из 1901. године, који је поднет премијеру 13. марта 1902. године. Према извештају, горуће питање је било „припајање околних села и насеља престонице престоници“. Примарно оправдање које је дато била је неадекватност организације јавне безбедности.

Први озбиљан предлог за Велику Будимпешту дао је градоначелник Иштван Барци 1906. године, који га је поменуо у свом програмском говору након избора, на основу чланка који је написао Ференц Харер. Две године касније, уследио је први детаљан предлог: Барци-Харер нацрт. Он пружа изузетно темељну урбану, статистичку и административну анализу по тадашњим стандардима и на основу тога предлаже дефиницију подручја које треба ујединити. Нацрт није разматран, али је постао референтна тачка и тачка усклађивања у дебатама наредних година, како у политици тако и у штампи. Од тада су континуирано припремани различити планови, који су првенствено захтевали заједничко управљање подручјем са престоницом у областима урбанистичког планирања, грађевинарства и становања.

Изјава Ференца Харера, јасно потврђена историјом, веома је поучна: „током првог периода урбанизације, села траже контакт са градом, али нема њихове спремности, а када веза постане од великог интереса за град, села су против тога.“ Посебно је занимљиво да је у кампањи за општинске (локалне) изборе 1913. године у Ујпешту, који је већ био град и једно од највећих насеља у Мађарској, чак формирана странка са програмом припајања Будимпешти.Ablonczy Bálint: A forradalom meg nem énekelt hőstette. Így született 70 évvel ezelőtt Nagy-Budapest – Válasz Online, 2020. január 24.

Између два светска рата Као што смо видели, прва иницијатива је дошла из жупаније, а током наредних деценија ставови и Будимпештанске и Пештанске жупаније по том питању су стално варирали, али никада није било ситуације у којој су ове две жупаније и влада постигли договор о томе истовремено.

Спровођење Велике Будимпеште Проширење овлашћења Савета за јавне радове У годинама између два светска рата, територијална надлежност Метрополитанског савета за јавне радове, који је раније био надлежан само на подручју Будимпеште, постепено је проширена. То је значило да је стварање Велике Будимпеште у суштини постигнуто у области урбанистичког планирања.

Проширење овлашћења Будимпештанске државне полиције Након национализације будимпештанске полиције, постало је могуће остварити давну жељу која је била покретачка снага прве иницијативе за оснивање Велике Будимпеште у жупанији Пешта: Будимпешта и околина добили су јединствену организацију јавне безбедности.

Уједињење градова 1950. године На основу Закона XXVI из 1949. године (о новом одређивању територије главног града Будимпеште), 7 жупанијских градова из округа Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун припојено је Будимпешти 1. јануара 1950. године и то: Будафок Чепел Кишпешт Пештсентержебет Пештсентлеринц Ракошпалота Ујпешт, и 16 општина: Албертфалва Бекашмеђер Будатетењ Цинкота Маћашфелд Нађтетењ Пештхидегкут Пештсентимре Пештујхељ Ракошчаба Ракошхеђ Ракошкерестур Ракошлигет Ракошсентмихаљ Шашхалом Шорокшар.

Територије које су додате подручју Велике Будимпеште након прилагођавања општинских граница после 1945. године такође су додате насељима припојеним граду: Сабадшагтелеп из Чемера, који је додат Ракошентмихаљу Адилигет из Нађковачија, који је додат Пештхидегкуту Аеродром Ферихеђ и његова околина из Вечеша, који је додат Пештсентлеринцу.

Ново подручје Будимпеште је подељено на 22 будимпештанска округа уместо претходних 14. Број становника главног града повећан је са милион на милион и по људи.

Референце

Литература

Dr. Bene Lajos: Nagy-Budapest tervének kialakulása. Különlenyomat a Városi Szemle XXXI. évfolyamából. Budapest Székesfőváros Házinyomdája, Budapest, 1942. 1949. évi XXVI. törvény

Спољашње везе Sipos András: Nagy-Budapest létrehozásától Nagy-Budapest revíziójáig (1949–1956) In: Múltunk, 2009/3. szám, 4–31. o. Ablonczy Bálint: A forradalom meg nem énekelt hőstette. Így született 70 évvel ezelőtt Nagy-Budapest – Válasz Online, 2020. január 24. Nagy-Budapest létrejötte, avagy a második városegyesítés (MTI, 2020)

Категорија:Историја Будимпеште Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у новом веку