мини|Волонтери деле храну из оставе хране коју води организација Feeding America мини|Банка хране Форт Браг у Форт Брагу, Калифорнија Банка хране или остава хране је непрофитна, добротворна организација која дистрибуира храну онима који имају потешкоћа да купе довољно хране да би избегли глад, обично преко посредника као што су оставе хране и народне кухиње. Неке банке хране дистрибуирају храну директно са својим оставама хране.
Банка хране Свете Марије била је прва банка хране на свету, основана у САД 1967. године. Од тада, широм света је основано више хиљада њих. У Европи је њихов број брзо растао након глобалног повећања цена хране које је почело крајем 2006. године, а посебно након што је финансијска криза 2008. године почела да погоршава економске услове за оне са ниским приходима. Слично томе, инфлација и економска криза 2020-их експоненцијално су натерале потрошаче са ниским, па чак и неке потрошаче са средњим приходима да барем делимично набаве храну.
Раст банака хране поздравили су коментатори који их виде као примере активног, брижног грађанства. Други академици и коментатори изразили су забринутост да би успон банака хране могао да угрози политичку подршку за пружање социјалне помоћи. Истраживачи су известили да у неким случајевима банке хране могу бити неефикасне у поређењу са државном социјалном помоћи.
Појединци у подручјима са нижим приходима у Сједињеним Државама који зависе од банака хране често добијају храну која је високо прерађена и сиромашна хранљивим материјама. У Сједињеним Државама, зависност од банака хране довела је до пораста гојазности и дијабетеса у заједници са несигурном снабдевањем храном. Појединци са несигурном снабдевањем храном који живе у заједницама са ниским приходима имају веће стопе хроничних болести, што доводи до трошкова здравствене заштите и ствара веће финансијске потешкоће.
Почев од пролећа 2025. године, људима у Сједињеним Државама који зависе од банака хране постало је још теже да набаве хранљиву храну. Трампова администрација је смањила издање за 500 милиона долара, или око 25 процената мање од онога што су банке хране добиле од Програма хитне помоћи у храни 2024. године. Поред тога, лета 2025. године председник Трамп је потписао закон о највећем смањењу броја бонова за храну ( SNAP ) у историји програма.
Оперативни модели десно|мини|Складиште Банке хране у подручју главног града Са хиљадама банака хране које послују широм света, постоји много различитих модела.
Главна разлика између банака хране је у томе да ли раде по моделу „прве линије“, делећи храну директно гладнима, или раде по моделу „ складишта “, снабдевајући храном посреднике попут остава хране, народних кухиња и других организација на првој линији. У САД, Аустралији и донекле у Канади, стандардни модел је да банке хране делују као складишта, а не као добављачи крајњем кориснику, мада постоје изузеци. У другим земљама, банке хране обично деле пакете хране директно гладним људима, пружајући услугу коју у САД нуде оставе хране.
Још једна разлика је између модела добротворних организација и модела синдиката. Барем у Канади и САД, банке хране којима управљају добротворне организације често стављају релативно већи значај на спасавање хране која би иначе била бачена и на подстицање волонтирања, док оне којима управљају синдикати могу ставити већи нагласак на храњење гладних свим расположивим средствима, на обезбеђивање посла за незапослене и на образовање, посебно на објашњавање корисницима њихових грађанских права.
У САД, градови често имају једну банку хране која служи као централизовано складиште и опслужује неколико стотина агенција на првој линији фронта. Попут банке крви, то складиште служи као јединствено место за прикупљање и дистрибуцију донација хране. Банка хране послује слично дистрибутеру хране који остварује профит, али у овом случају дистрибуира храну добротворним организацијама, а не продавцима хране. Често нема трошкова за добротворне организације, али неке банке хране наплаћују малу накнаду за „заједничко одржавање“ како би покриле трошкове складиштења и дистрибуције.
За многе америчке банке хране, већина дониране хране потиче од хране која је преостала из уобичајених процеса компанија које раде за профит. Може потицати из било ког дела ланца исхране, нпр. од произвођача који су произвели превише или чија храна није довољно визуелно привлачна; од произвођача који су прекомерно произвели; или од трговаца који су наручили превише. Често се производ приближава или је прошао свој „рок трајања“. У таквим случајевима, банка хране сарађује са прехрамбеном индустријом и са регулаторима како би се уверила да је храна безбедна и легална за дистрибуцију и конзумацију. мини|Волонтери мере донације хране. Други извори хране укључују ширу јавност, понекад у облику „ акција прикупљања хране “, и владине програме који купују и дистрибуирају вишак пољопривредних производа углавном како би помогли у подршци вишим ценама робе. Банке хране такође могу куповати храну или по тржишним ценама или од велетрговаца и малопродајаца по сниженим ценама, често уз одређену накнаду. Понекад ће пољопривредници дозволити банкама хране да бесплатно пошаљу сакупљаче да спасу преостале усеве након што се заврши њихова примарна жетва. Неколико банака хране је чак преузело њихове фарме, иако такве иницијативе нису увек биле успешне.
Многе банке хране не прихватају свеже производе, већ дају предност конзервираној или пакованој храни због здравствених и безбедносних разлога, мада су неке покушале да ово промене као део растуће светске свести о важности исхране. На пример, 2012. године, Лондонска банка хране (Канада) је почела да прихвата кварљиву храну, известивши да су, поред очигледних здравствених користи, постојале и приметне емоционалне користи за примаоце када су добијали свежу храну.
Лето може бити изазовно време за банке хране, посебно у регионима где школска деца обично добијају редовне бесплатне оброке током школске године. Скокови у потражњи могу се поклопити са периодима када донације опадају због тога што су људи на одморима.
Широм света Од 1980-их, банкарство хране се проширило широм света. Постоји преко 40 земаља и региона са активним групама банака хране под окриљем Глобалне мреже за банкарство хране. Земље и региони у међународној мрежи укључују Аустралију, Израел, Турску, Русију, Индију, Тајван, Колумбију, Бразил, Аргентину, Чиле, Гватемалу, Јужну Африку, Хонг Конг, Сингапур, Јужну Кореју и Велику Британију. Постоји и неколико земаља са банкама хране које се још нису придружиле мрежи, било зато што још увек не испуњавају потребне критеријуме или се нису пријавиле.
У Канади су банке хране прошле кроз период брзог раста након смањења социјалне помоћи које се догодило средином 1990-их. Већ 1980-их, банке хране су почеле да се шире из Сједињених Држава у остатак света. Прва европска банка хране основана је у Француској 1984. године. Деведесетих и почетком 2000-их, банке хране су основане у Јужној Америци, Африци и Азији, у неколико случајева са ван Хенгелом као консултантом. Године 2007, формирана је Глобална мрежа за банкарство хране.
Сједињене Америчке Државе мини|Линија за аутомобиле у остави за храну
Историја лево|мини|У САД, а понекад и у Канади, банке хране обично не дају храну директно гладнима. Уместо тога, оне делују као складишта, снабдевајући агенције на првој линији фронта попут ове калифорнијске народне кухиње. (Слика снимљена 2009. године, приказује припаднике Америчке морнарице како услужују посетиоце.) Прва банка хране на свету била је Банка хране Свете Марије у Финиксу, Аризона, коју је основао Џон ван Хенгел 1967. године. Према речима професорке социологије Џенет Попендик, глад у САД се сматрала решеним проблемом до средине 1960-их. До средине шездесетих, неколико држава је окончало бесплатну дистрибуцију федералних вишкова хране, уместо тога обезбеђујући рани облик бонова за храну који је имао предност што је примаоцима омогућавао да изаберу храну по свом укусу, уместо да морају да прихвате оно што се у том тренутку нађе у вишку. Међутим, постојала је минимална цена и неки људи нису могли да приуште бонове, што је довело до јаке глади.
Један од одговора америчког друштва на поновно откривање глади био је повећање подршке коју пружају народне кухиње и сличне агенције цивилног друштва за помоћ у храни – неке од њих датирају још из Велике депресије и раније. Године 1965, док је волонтирао у трпезарији заједнице, ван Хенгел је сазнао да продавнице прехрамбених производа често морају да бацају храну која има оштећено паковање или јој је рок трајања близу. Почео је да сакупља ту храну за трпезарију, али је убрзо имао превише за тај један програм. Размишљао је о стварању централне локације са које би свака агенција могла да прима донације. Описана као класичан случај „ако је изградите, они ће доћи“, прва банка хране је створена уз помоћ базилике Свете Марије, која је постала име организације.
Банке хране су се прошириле широм Сједињених Држава и Канаде. До 1976. године, ван Хенгел је основао организацију данас познату као Feeding America (Хранимо Америку). Почетком 21. века, њихова мрежа од преко 200 банака хране пружа подршку за 90.000 пројеката. Постоје и друге велике мреже као што је AmpleHarvest.org, коју је креирао CNN Hero и номинован за Светску награду за храну Гари Опенхајмер, а која наводи скоро 9.000 остава хране (1 од сваке 4 у Америци) у свих 50 држава које су жељне да приме вишак локално узгајаних баштенских производа од било ког од 62 милиона америчких кућних или заједничких баштована. мини|Храна, а не бомбе, банка хране и дистрибутивна задруга Осамдесетих година прошлог века, америчке банке хране почеле су брзо да расту. Други одговор на „поновно откривање“ глади средином шездесетих година прошлог века било је опсежно лобирање политичара за побољшање социјалне помоћи. До осамдесетих година прошлог века, овај приступ је имао већи утицај. Седамдесетих година прошлог века, амерички федерални расходи за помоћ гладнима порасли су за око 500%, а бонови за храну су бесплатно дељени онима којима су најпотребнији. Према Попендику, социјална помоћ се сматрала пожељнијом од напора на нивоу локалне заједнице, јер ова друга може бити непоуздана и није давала примаоцима избор у потрошачком стилу на исти начин као што су то чинили бонови за храну. Такође је ризиковала да се примаоци осећају понижено тиме што морају да се обрате добротворним организацијама. Почетком осамдесетих година, администрација Роналда Регана смањила је пружање социјалне помоћи, што је довело до брзог пораста активности агенција за помоћ гладнима на нивоу локалне заједнице. Према свеобухватном владином истраживању спроведеном 2002. године, преко 90% банака хране основано је у САД после 1981. године Попендик каже да је током првих неколико година након промене постојао снажан отпор левице, која је тврдила да је државна социјална помоћ много погоднија за задовољавање потреба прималаца. Али у деценијама које су уследиле, банке хране су постале прихваћен део америчког одговора на глад. Потражња за услугама америчких банака хране додатно се повећала крајем 1990-их, након „краја социјалне помоћи какву познајемо“ са Законом о личној одговорности и могућностима за рад Била Клинтона.
Помоћ у храни за кућне љубимце