мини|Кожни топ из музеја у Нирнбергу, направљен пре 1653. године. Кожни топ (, ), врло лако артиљеријско оруђе, пољски топ малог калибра који су могла вући два човека или само један коњ.
Конструкција мини|Детаљи конструкције кожног топа: танка бронзана цев обмотана конопцима и опшивена кожом. Намењен првенствено за гађање картечом, кожни топ имао је металну цев (бакарну или бронзану) дебљине свега 1/4 калибра, омотану конопчићима натопљеним у смолу, а затим опшивену кожом. Између конопчића и коже стављао се слој калофонијума или гипса.
Историја Кожни топ појавио се врло рано (први познати модел је мерзер из 1349. године, који се чува у арсеналу у Венецији), али се шире примељивао тек у првој половини 17. века у Шведској, Енглеској и Швајцарској. Шведску варијанту конструисао је 1627. Аустријанац Мелхиор Вурмбрант, а енглеску 1628. Шкотланђанин Роберт Скот. Оба су имала исти недостатак - цев се лако загревала, јер је омотач био врло лош проводник температуре. Услед загревања барутно пуњење се превремено палило и веома брзо се трошила цев. Стога је Густав Адолф уместо кожних топова увео 1631. нови гвоздени пуковски топ од 4 фунте. Слично је учињено у Енглеској после другог грађанског рата (1648), а убрзо и у другим земљама. Французи су 1740. покушали да поново израде слично оруђе, али су одустали.
Референце
Литература
Категорија:Артиљерија Категорија:Војна терминологија