Марџори Морнингстар је америчка драма из 1958. године коју је режирао Ирвинг Репер, према сценарију Еверета Фримана, заснованом на истоименом роману Хермана Воука из 1955. године. Филм говори о сазревању јеврејске девојке по имену Марџори Моргенстерн у Њујорку педесетих година 20. века, хронолошки пратећи њене покушаје да постане уметница - што је илустровано кроз њену везу са глумцем и драматургом Ноелом Ерманом. У филму глуме Џин Кели и Натали Вуд, а ту су и Клер Тревор, Ед Вин, Еверет Слоун, Мартин Милнер и Керолин Џоунс.

Централни сукоб у филму врти се око традиционалних модела друштвеног понашања и религиозног понашања које су очекивале јеврејске породице Њујорка педесетих година 20. века, и Марџорине жеље да следи неконвенционални пут. Филм је познат по укључивању јеврејских верских сцена - укључујући пасхални оброк, секвенцу у синагоги и јеврејске иконе у кући Моргенстерна. То су били међу најранијим приказима јеврејске религије у филму још од филма Џез певач (1927). Филм је добио номинацију за Оскара за најбољу песму („A Very Precious Love“), коју је отпевао Кели. мини|Натали Вуд мини|Џин Кели Радња Марџори Моргенстерн је студенткиња на Хантер колеџу и девојка погодног младића, Сендија Лама, који иде у њену породичну синагогу. Њени родитељи су задовољни њеним избором партнера (наследника робне куће), а њена мајка се нада да ће се њих двоје венчати.

Марџори раскида са Сендијем након што је он неуспешно запроси и током лета одлази у одмаралиште у Кетскилсу да би била саветница у кампу. Једне ноћи, Марџори и њена пријатељица Марша Зеленко кришом улазе у одмаралиште за одрасле. Марџори случајно наилази на пробу плесне тачке, а директор друштвених послова Ноел Ерман је примећује како се крије позади и нуди јој посао. Она започиње везу са Ерманом и пријатељство са амбициозним драмским писцем Волијем Вронкином, који пише Ерманову сценску тачку. Марџори привлачи старији, искуснији Ерман, што наилази на неодобравање њених родитеља. Ерман, који је напустио правни факултет, а чије је првобитно име било више јеврејско, преименује Марџорино презиме из Моргенстерн у Морнингстар.

Марџоринин ујак Самсон долази у одмаралиште да је причува. Самсон Ноелу одржи предавање о Марџорином карактеру и упозорава га да не злоупотребљава њену добру нарав и младост. Ноел преиспитује свој план да је намами у кревет и говори Марџори да оде. Оптужује је да жели да пронађе мужа и тврди да никада неће бити подвргнут осредњости и брачном приградском животу. Њихова веза се креће успоном и падом током целог лета, али чини се да постају пар све док се Марџорини родитељи не појаве у изненадној посети. Током ручка, разговор постаје заоштрен док њени родитељи испитују Ноела о његовим каријерним плановима за будућност. Касније, током забаве, Марџори примећује да се њен ујак не осећа добро, али је омета Ноел, који испољава своју неконтролисану привлачност према њој. Када јој ујак умре од срчаног удара без надзора, Марџори криви себе и Ноела и одлази назад у град. Годину дана касније, након што је дипломирала на Хантер колеџу, Марџори планира да настави глумачку каријеру, на жалост својих родитеља. Завршава са сталним, али безличним доктором, са којим брзо раскида када се Ерман појави. Он изјављује да га је љубав убедила да постане угледан и конвенционалан. Марџори то каже својој мајци, која инсистира да га ћерка доведе на пасхални оброк.

Усред пасхалне вечере, он одлази, а Марџори га прати. Она је забринута да му је досадно, али он каже: „Није ми било досадно. Био сам дубоко узнемирен. Нисам могао да престанем да размишљам о свим стварима које сам пропустио у животу. Породица, вера, традиција. Све ствари којима сам се све време исмевао. Зато више нисам могао да издржим. Много те волим, Марџори Моргенстерн.“

Ермана запошљава рекламна фирма и чини се да му добро иде, али једне недеље се не појављује на послу и одбија да се јавља на Марџорине позиве. Она одлази у његов стан и затиче га пијаног са непознатом женом. Одлучио је да не може да поднесе професионални начин живота и да жели да буде уметник. Повод за промену каријере је успех Волија Вронкина на Бродвеју; драмски писац је покренуо серију хитова, а Ермана обузима љубомора. Признаје да мрзи свој конвенционални посао, а Марџори убеђује новог мужа своје пријатељице да инвестира у његову представу. Воли и инвеститори критикују крај представе као депресиван и неодржив, али у нападу беса, Ноел одбија да направи промене потребне да би их смирио. Упркос Ермановим испадима, инвеститори желе да подрже представу уз Волијева млака уверавања да је довољно одржива. Представу критичари критикују. Веза са Ноелом не може да опстане, па он поново бежи, овог пута остављајући јој поруку у којој каже да је на путу за Европу. Она путује у Европу да га тражи. У Лондону среће Волија који јој говори да се Ноел вратио у Саут Винд, одмаралиште где су се први пут срели.

Марџори се враћа у Саут Винд, где тајно посматра Ноела како увежбава нову летњу представу. Све је тачно онако како је било, током њеног првог лета тамо, осим ње саме. Чује како се једна импресионирана млада жена диви Ноелу и препознаје њену незрелост и потребу да крене даље од везе. Видимо је како улази у аутобус. У ретровизору, Вронкин седи позади. Он се осмехује, јер је чекао да она преброди летњу аферу. Сугерише се да ће започети везу којој се Вронкин надао од почетка.

Главне улоге

Продукција Филм је углавном снимљен у Скарун Манору у северном делу државе Њујорк. Снимци измишљеног кампа снимљени су у кампу Кајуга, у округу Есекс, Њујорк. Део филма снимљен је у Гленс Фолсу, Њујорк, и округу Ворен, Њујорк. Упркос истакнутим централним темама јудаизма, више од половине главне глумачке екипе није одрасло у јеврејским породицама (Џоунс се преобратила након брака).

До Марџори Морнингстар, Натали Вуд је играла углавном дечје улоге, укључујући и улогу Џуди у филму Бунтовник без разлога. Рецензент Њујорк тајмса је написао: „Натали Вуд, која се до јуче играла луткама у филмовима, развила се у живахну лепу бринету која је вероватно најближа персонификацији Марџори колико би се могло пожелети. Али лик није сложен, и мада је госпођица Вуд компетентна у својој улози, није то блистава изведба.“

Џин Кели је био при крају своје филмске глумачке каријере када се појавио у филму Марџори Морнингстар. Његова петнаестогодишња сарадња са Метро-Голдвин-Мајером завршила се претходне године. Рођен је 1912. године, имао је 46 година када је преузео улогу Ноела Ермана. Насупрот томе, његова вољена Вуд имала је само 20 година. Тајмс је приметио: „Иако се чини да се господин Кели осећа помало нелагодно у свом задатку, он га игра са разумевањем. И, као професионални певач и плесач, он је углађен и пријатно пева „Веома драгоцену љубав“, главну тему филма.“

Разлике између филма и романа Најзначајнија разлика између романа из 1955. и филма из 1958. је крај. На крају романа, слободоумна Марџори Морнингстар се смирује са мушкарцем који је прихватљив њеним родитељима. Критикујући крај Хермана Воука, Алана Њухаус пише у часопису Slate да „на последњих девет страница, некада живахна Марџори одустаје од своје каријере, удаје се за човека по имену Сидни и сели се у Вестчестер. Већина читатељки плаче када дођу до краја ове књиге, и то са добрим разлогом. Марџори Морнингстар, онако како су је упознале, постала је потпуно друга жена.

Крај филма сугерише могућу везу између Марџори и Волија Вронкина, драмског писца. Овај крај сугерише другачију замисао у филму од Воуковог романа. Роман сугерише да људи одрастају и схватају да немају другог правог избора него да следе своју породицу и васпитање. Крај филма сугерише да зрелост подразумева преузимање одговорности за сопствене изборе и завршетак онога што је започето. Воли је чекао да Марџори сазна да Ноел никада неће сазрети у том смислу. У роману, поука је, чини се, да је њено једино решење да се задовољи, како је мајка упозорава, неким ко ће се бринути о њој. У филму, она започиње ново путовање.

Референце

Литература

Popkin, Henry. The Vanishing Jew of Our Popular Culture: The Little Man Is No Longer There. Prell, Riv-Ellen. Fighting to Become Americans: Jews, Gender, and the Anxiety of Assimilation. Beacon Press, Boston. Dundes, Alex. The J. A. P. and the J. A. M. in American Jokelore. The Journal of American Folklore > Vol. 98, No. 390 (Oct., 1985), pp. 456–475 Weiler, A.H. Version of Wouk Novel Opens at Music Hall. NY Times, page 32, April 25, 1959. Tanabe, Kunio Francis. The Washington Post Book Club - Marjorie Morningstar' by Herman Wouk/ The Washington Post, page BW13, July 4, 2004. Newhouse, Alana. Why Do Women Love Marjorie Morningstar? Slate Magazine, Sept. 14, 2005. Heifetz, Laurie. Scarlett's Falling Morningstar The Forward, May 11, 2007.

Спољашње везе

Категорија:Филмови студија Warner Bros. Категорија:Филмови за које је музику компоновао Макс Штајнер Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички љубавно-драмски филмови Категорија:Филмови 1958.