Норвешка кухиња () у свом традиционалном облику углавном се заснива на сировинама које су лако доступне у Норвешкој и њеним планинама, дивљини и обали. У многоме се разликује од континенталне кухиње, са јачим фокусом на дивљач и рибу. Многа традиционална јела резултат су употребе конзервираних намирница због дугих зима.
Модерна норвешка кухиња, иако је и даље под снажним утицајем своје традиционалне позадине, подлеже утицајима глобализације: тестенине, пице, такоси и слично су уобичајени као ћуфте и бакалар као основна храна.
Типични главни оброци усправно|мини|Smørbrød, отворени норвешки сендвич
Доручак (frokost) Норвешки доручак се састоји од хлеба, сира и млека. Традиционално, овај оброк је укључивао кашу као што је grøt (брашно или прекрупа кувана са млеком). Постоје различите врсте grøt-а, укључујући rømmegrøt (обичан grøt где је млеко замењено павлаком) и risgrøt (обичан grøt са пиринчем уместо прекрупе).
Ручак (lunsj) За већину Норвежана, радним данима ужина се обично састоји од врло једноставних отворених сендвича познатих као matpakke, где је свака кришка одвојена мањим листовима воштаног папира званог mellomleggspapir. Обилнији отворени сендвичи (са више прелива) сматрају се smørbrød.
Кантине обично нуде салатне барове, топла јела и млечне производе као што су јогурт, скир и кварк.
Вечера (middag) Норвежани обично вечерају око 16–19 часова. Ово је најважнији оброк у дану и обично укључује храну богату угљеним хидратима, као што је кромпир, и храну богату протеинима, као што је месо или риба.
Вечерњи оброк (kveldsmat) Норвежани обично једу веома мали оброк касније увече пре спавања. Ово може укључивати храну сличну оној која се припрема за доручак.
Месо
мини|десно| мини|десно|Flesk og duppe мини|десно|Fårikål
Конзервирано месо и кобасице долазе у различитим регионалним варијацијама, а понекад су праћени јелима од павлаке и танким хлебом или тортиљама од пшенице/кромпира. Fenalår је споро сушени јагњећи бут. Morr је обично димљена сушена кобасица, иако се тачна дефиниција може разликовати регионално.
Јагњетина и овчетина су популарни у јесен, често се користе у fårikål-у (овчији паприкаш са купусом). Pinnekjøtt — барена усољена и понекад димљена овчија ребарца, традиционално на подлози од гранчица брезе, одакле и назив, што значи „месо са штапића” — традиционално се служи као божићна вечера у западним деловима Норвешке.
Друга јела од меса укључују:
Kjøttkaker: ћуфте или пљескавице величине дечје шаке, направљене од млевене говедине, лука, соли и бибера и углавном се служе са еспањол сосом (Kjøttkakesaus или Brunsaus на норвешком). Као прилог служе се кромпир, динстани грашак или купус и шаргарепа. Џем од бруснице је уобичајен додатак.
Kjøttboller – Ћуфте: слично шведским ћуфтама. Служе се са пире кромпиром и крем сосом или еспањол сосом, у зависности од локалитета.
Svinekoteletter – Свињски котлети: једноставно динстани и послужени са кромпиром и прженим луком или било којим доступним поврћем.
Svinestek – Печена свињетина: типична недељна вечера, послужена са киселим купусом (слађа варијанта немачког киселог купуса), сосом, поврћем и кромпиром.
Сви добри комади меса се пеку. Прилози варирају у зависности од сезоне и њихове способности да допуне месо. Печени јагњећи бут је ускршњи класик, печена говедина није баш уобичајена, а дивљач се често пече за свечане прилике.
мини|Лапскаус Лапскаус – паприкаш: паприкаш који се састоји од куваног меса и разноврсног поврћа попут кромпира, шаргарепе, репе и лука. Лапскаус се често служи са танким хлебом (flatbrød).
Fårikål – овчији паприкаш: национално јело Норвешке. Купус и овчетина се слажу у слојевима у лонац заједно са црним бибером у зрну и сољу (а у неким рецептима и пшеничним брашном да се сос згусне), прелију се водом и динстају док месо не омекша. Јело се служи са кромпиром.
Stekte pølser – пржене кобасице: свеже кобасице се прже и служе са поврћем, кромпиром, грашком и можда неким сосом.
Syltelabb се обично једе око и пре Божића, а прави се од куваних, усољених свињских nogica. Традиционално се једу прстима, и служе као ужина, а понекад се служе са цвеклом, сенфом и свежим хлебом или са lefse-ом или танким хлебом. Историјски се syltelabb служи са традиционалним норвешким juleøl-ом (божићним пивом), пивом и жестоким пићима (попут аквавита). То је зато што је syltelabb веома слана храна.
мини|Pinnekjøtt са пиреом од шведске репе и кромпиром Pinnekjøtt је главно јело за вечеру од јагњећих или овчијих ребара, а ово јело се у великој мери повезује са прославом Божића у западној Норвешкој и брзо стиче популарност и у другим регионима. 31% Норвежана каже да једе pinnekjøtt за породичну божићну вечеру. Pinnekjøtt се често служи са пиреом од шведске репе (рутабага) и кромпиром, пивом и akevitt-ом.
Smalahove је традиционално јело, али заправо више локални куриозитет, обично се једе око Божића и прави се од овчије главе. Кожа и руно са главе се пале, мозак се уклања, а глава се соли, понекад дими и суши. Глава се кува око 3 сата и служи са пиреом од шведске репе и кромпиром.
Sodd је традиционално норвешко јело налик супи са овчетином и ћуфтама. Обично се додаје и поврће као што су кромпир или шаргарепа.
Gryterett (познато и као gryte, дословно „оброк из шерпе“) су паприкаши са млевеном говедином или јагњетином, пиринчем (понекад замењеним тестенином), парадајзом, благим зачинима и малим количинама другог поврћа као што су паприка, лук, пасуљ или печурке. Јело је популаризовано 1970-их година од стране компаније Торо са њиховим јелима у праху, са често нетачним географским називима (нпр. мексички, амерички), али се данас може наћи и у домаћим варијантама.
Дивљач
мини|Reinsdyrsteik (печење од ирваса) послужено са џемом од бруснице
Висока кухиња се у великој мери ослања на дивљач, као што су лос, ирвас (строго говорећи, није дивљач, јер су скоро сви норвешки ирваси полу-домаћи), планински зец, патка, снежница и перната дивљач. Ово месо се често лови и продаје или дели као поклон, али је доступно и у продавницама широм Норвешке и служи се у друштвеним приликама.
Joika – Ћуфте направљене од мешавине меса краве, ирваса, јагњетине и свињске коже, послужене са пире кромпиром у веома густом сосу. Сос садржи бруност или козје млеко. Термин се најчешће односи на комерцијални бренд са херметички затвореним (раније конзервираним) паковањем, док су домаће варијанте ретке.
Изнутрице
Изнутрице се једу у великој мери, при чему је leverpostei (јетрена паштета) један од најчешћих намаза за сендвиче, заједно са сувомеснатим производима као што су sylte (шваргла) и tunge (говеђи језик).
Морски плодови мини|Јела од лососа: гравлакс у средини, хладно димљени лево и топло димљени десно. Једино традиционално нордијско јело које има међународну популарност је димљени лосос. Данас је то велики извозни производ и може се сматрати најважнијим скандинавским доприносом модерној међународној кухињи. Димљени лосос традиционално постоји у много варијанти, а често се служи са кајганом, мирођијом, сендвичима и сенф сосом. Још један традиционални производ од лососа је gravlaks (дословно „закопани лосос“). Традиционално, gravlaks се усољавао 24 сата у мешавини шећера, соли и биља (мирођије). Лосос се затим може замрзнути или чувати у хладном простору. Будући да grav значи „закопан“, уобичајена је заблуда да се лосос закопава у земљу (слично као што се ракфиск и даље припрема). То је био случај у средњем веку јер је процес ферментације био важан; међутим, данас то није случај. Gravlaks се често продаје под комерцијално прихватљивијим именима на међународном тржишту. Још једно норвешко рибље јело је rakfisk, које се састоји од ферментисане пастрмке, слично шведском сурстреминг-у.
До 20. века, шкољке се нису јеле у значајној мери. То је делимично због обиља рибе и времена потребног за хватање шкољки у поређењу са њиховом нутритивном вредношћу, као и чињенице да се таква храна прилично брзо квари, чак и у северној клими. Међутим, козице, крабе и дагње су постале прилично популарне, посебно током лета. Јастог је популаран, али ограничења улова (величина и сезона) ограничавају потрошњу. Јастог је постао прилично редак и скуп.
Људи се окупљају на krabbefest-у, што се преводи као „журка са крабама“, где једу већ спремљене крабе од рибара или кувају живе крабе у великом лонцу. Ово се обично ради на отвореном, у прилично рустичном стилу, са само хлебом, мајонезом и кришкама лимуна уз крабу. Крабе се хватају у крлеткама и од стране професионалаца и аматера; козице се хватају малим кочама и продају се куване на доковима. Популарно је купити пола килограма козица и јести их на доку, хранећи галебове отпацима. Пиво или бело вино су уобичајена пратња.
Највећи норвешки извоз хране (заправо главни норвешки извоз било које врсте током већег дела историје земље) у прошлости је био сушена риба (tørrfisk на норвешком). Атлантски бакалар, познат као skrei због својих миграторних навика, био је извор богатства миленијумима, а ловио се годишње у ономе што је познато као Lofotfiske, названо по ланцу острва Лофотен. Сушена риба је вековима била основна храна на међународном нивоу, посебно на Иберијском полуострву и афричкој обали. И током доба једрењака и у индустријско доба, сушена риба је играла улогу у светској историји као храна која је омогућила прекоатлантску трговину и троугао трговине робљем.
Данас је популаран велики број рибљих јела, заснованих на врстама као што су лосос, бакалар, харинга, сардина и скуша. Морски плодови се користе свежи, димљени, усољени или кисели. Варијације кремастих рибљих чорби су уобичајене дуж обале.
Због доступности морских плодова, јела од морских плодова дуж обале обично се заснивају на свежим производима, типично пошираним (риба) и врло благо зачињеним биљем, бибером и сољу. Док становници обале могу сматрати главу, икру и јетру неодвојивим делом оброка од морских плодова, већина ресторана у унутрашњости не укључује их у оброк. У северној Норвешкој, јело звано mølje, које се састоји од поширане рибе, икре и јетре, често се сматра „националним јелом“ региона, и уобичајено је да се пријатељи и породица окупе барем једном током зиме на møljekalas-у (слободно преведено, „гозба mølje“). Бројне доступне врсте риба традиционално су се избегавале (посебно оне које се доживљавају као стрвинари, због страха од индиректног једења пријатеља или чланова породице који су умрли на мору) или су се чувале за мамац, али већина уобичајених морских плодова је део модерног менија.
Због индустријског китолова, месо кита се често користило као јефтина замена за говедину почетком 20. века. Потрошња се временом смањивала, али је и даље широко доступно у свим деловима земље и већина Норвежана га повремено једе. У Норвешкој се не сматра контроверзним.
Друга рибља јела укључују:
мини|250п|десно|Lutefisk Rakfisk – норвешко рибље јело направљено од пастрмке или понекад златне пастрмке, усољено и ферментисано два до три месеца, или чак до годину дана, а затим се једе без даљег кувања. Rakfisk се мора припремати и чувати веома хигијенски, због ризика од развоја Clostridium botulinum (који изазива ботулизам) ако риба садржи одређене бактерије током процеса ферментације.
Торск – Бакалар: поширан, једноставно послужен са куваним кромпиром и отопљеним путером. Шаргарепа, пржена сланина, икра и јетра бакалара такође могу пратити рибу. Посластица која је донекле популарна у Норвешкој је torsketunger, језик бакалара. мини|250п|десно|Рибља пијаца у Ослоу. Риба је важан део норвешке кухиње
Lutefisk – риба третирана лужином: модерна припрема од сушене рибе (сушени бакалар или молар) или клипфиск (сушени и усољени бакалар) која је потопљена у лужину. Овако се припремала како би се риба дуже сачувала пре појаве фрижидера. Донекле је популарна у Сједињеним Државама као традиционална храна. Задржала је место у норвешкој кухињи (посебно на обали) као традиционална храна око Божића.
Припрема и пратња су као за свеж бакалар, иако се уз то служе пиво и аквавит.