250px|мини|десно|Ронделе са дрвеним перголама 250px|мини|десно|Летња позорница 250px|мини|десно|Топијарна жива ограда око летње позорнице Парк ружа () је ружичњак (розаријум) у Темишвару који се простире на 37.490 m² (3,75 ha). Основан је 1891. године и простире се на 3,7 ha. Од свог оснивања крајем 19. века био је место одржавања бројних друштвених догађаја. Налази се у Улици Академика Александруа Борзе (Strada Academician Alexandru Borza), на обали Бегеја.

Парк Ружа представља једно од најлепших и најпосећенијих места у Темишвару. Током периода цветања нуди спектакуларан поглед на хиљаде врста ружа разних боја и облика, од класичних црвених до егзотичних жутих и белих нијанси.

Историја Према неким изворима, Парк ружа је настао захваљујући донацијама богатих темишварских жена, које су из иностранства донеле неколико врста ружа. Године 1891, током Светске изложбе (индустријска, комерцијална и пољопривредна) којој је присуствовао цар Фрања Јосиф, у парку је постављено 10 дрвених павиљона. Цветне аранжмане су за ову прилику правили тадашњи познати баштовани Вилхелм Миле (Wilhelm Mühle), Франц Ниметц (Franz Niemetz) и Бено Агаци (Benő Agátsy). У парку је било представљено више од 300 врста ружа. Миле је био власник познате плантаже ружа са 17 стакленика, а руже које је у њима гајио биле су познате и ван граница Румуније.

Пејзажно уређење парка започели су 1929. године Вилхелм Миле, његов син Арпад Миле (Árpád Mühle), пејзажни архитекта и Михаи Деметровићи (Mihai Demetrovici), тадашњи шеф службе за хотикултуру Темишварске градске куће.

План будућег парка представљен је 13. маја 1929. године на Националном конгресу узгајивача ружа у Румунији. Израдио га је Арпад Миле у енглеском стилу, са широким стазама и кружним цветним лејама, дрвеним перголама и клупама. У свом пројекту Миле је успео да споји функционалност са естетиком, креирајући парк који није само ружичњак, већ и место које промовише биодиверзитет и еколошку одрживост. Велику подршку за реализацију овог пројекта Арпаду Милеу су дали Михаи Деметровићи и Енглескиња Дорис Самботеану, супруга команданта градског гарнизона Јона Самботеануа. Захваљујући таленту и посвећености Арпада милеа, Парк Ружа данас представља право уметничко дело које привлачи посетиоце из свих крајева света.

Парк је првобитно био површине 25.170 m² и о њему се до 1934. године бринуо Михаи Деметровићи и у том периоду је засађено преко 1200 врста ружа. После тога, до 1938. одржавало га је особље војног гарнизона, под командом Јона Самботеануа (Ion Sâmboteanu), а после тога парк је прешао под управу града. Парк ружа је био јединствен у Европи. У њему је било засађено 1.200 врста ружа, а свака сорта је имала плочицу на којој је било написано име особе која ју је донирала. Непосредно пре Другог светског рата у парку је изграђена и летња позорница.

Током Другог светског рата, у лето 1944, парк је, заједно са летњом позорницом, уништен у бомбардовању. Обновљен је у периоду између 1953 и 1965. године, када је засађено више од 1.200 сорти ружа набављених из земље и иностранства. Поред розаријума, у другом делу парка, изграђени су и спортски терени. Касније је академик Алеxандру Борза, чувени румунски ботаничар, покушао да овде направи ботаничку башту, али се тај пројекат није реализовао.

Године 2012. парк је још једном реновиран. На површини од преко 11.000 m² посађено је 9.024 саднице ружа и 428 садница дрвећа и жбуња. Обновљено је свих 12 пергола, 77 клупа и 12 римских ваза. На главном улазу у Парк ружа, из улице Александра Борзе, постављене су бисте Вилхелма и Арпада Милеа, који су заслужни за репутацију Темишвара као града ружа. Њихова породична кућа у Темишвару заштићена је као споменик културе Кућа Миле.

Име парка Парк је кроз историју више пута мењао име. Одмах по отварању назван је по цару Фрањи Јосифу, али је после Првог Светског рата променио име у Розаријум. До краја Другог светског рата био је познат као Розаријум Краљица Марија. После рата назван је по румунском ратном хероју Парк културе и разоноде Штефан Плават, а данас носи име Парк ружа.

Градитељи парка

Вилхелм Миле 180px|мини|лево|Инфо табла о Вилхелму Милеу у Парку ружа Вилхелм Миле рођен је 1844. у граду Кулму, у Бохемији (данас Хлумец, Чешка). У 21. години преселио се у Темишвар и оженио ћерком баштована Нимца. Убрзо је почео и сам да узгаја руже, па је 1875. отворио цвећару у данашњој улици Алба Јулија, где се сада налази ресторан „Кућа са цвећем” (Casa cu Flori).

Како се посао развијао, Миле је почео да купује све више земље, како би проширио ружичњак у ком је гајио стотине сорти. Године 1881. локалне новине Temesvarer Zeitung и Délmagyarországi Közlöny писале су да је Темишвар постао „прави Елдорадо ружа“. Миле је више од 2000 варијетета различитих врста ружа, различитих облика, величина и боја, направивши тада највећи розаријум на Балкану. Познат је као узгајивач првог хибрида ружа одгајеног унутар граница данашње Румуније „Madame Josephine Mühle“.

Извозио је цвеће и украсно шибље широм Европе, поставши тако један од најзначајнијих и најцењенијих европских хортикултуриста. Покренуо је неколико магазина и дизајнирао бројне ружичњаке у Темишвару. Његова колекција хибрида ружа импресионирала је и цара Франца јозефа, који га је одликовао Орденом круне Румуније и прогласио главним снабдевачем царског и краљевског двора.

Умро је 1908. године, након што је претворио Темишвар у „град ружа“. Свој посао оставио је сину Арпаду.Подаци са инфо табли постављених испред бисти Вилхелма и Арпада Милеа на улазу у парк

Арпад Миле 180px|мини|лево|Инфо табла о Арпаду Милеу у Парку ружа 250px|мини|десно|Бисте Вилхелма и Арпада Милеа на улазу у парк Арпад Миле, син Вилхелма Милеа, рођен је у Темишвару 7. Новембра 1870. Године. Након студија у Темишвару посетио је познате паркове у Немачкој, Француској, Луксембургу, Енглеској, Италији, Јапану, САД, Индији и Африци. Његови узори били су луксембуршки пејзажни архитекти Жан Супер (1834–1910) и Нотинг Пјер (1825–1895).

Постао је међународно познат захваљујући бројним сортама ружа које је створио, међу којима и 15 нових варијетета који су регистровани у водећим светском каталолозима ружа. Писао је у бројним светским часописима, био је саветник у Градској кући у Темишвару и председник румунског удружењка „Пријатељи ружа”. Био је научни саветник приликом реализације Чишмигиу парка у Букурешту (Grădinile Cișmigiu или Parcul Cișmigiu), најстаријег и највећег парка у централној градској зони, пројектовао је Јапански врт у Софији и још један у Турској, за шта га је последњи отомански султан Мехмед VI одликовао Орденом Меџидие и дао му титулу бега. Као добављач румунског краљевског двора одликован је Орденом круне Румуније и Орденом за комерцијалне и индустријске заслуге. Умро је у Темишвару 1930.

Арпад Миле наставио је породичну традицију, промовишући Темишвар као град паркова и ружа. После Првог светског рата, током ког је Парк ружа био уништен, иницирао је његову реконструкцију. Заједно са Нимецом Ференцом радио је од 1902. на пројектовању паркова које је требало изградити на простору који је остао после рушења утврђења око старог града. Намеравали су да створе мању копију парка Пратер у Бечу.

Пројекат Парка ружа који је осмислио Арпад Миле појављује се још 1895. У чланку објављеном у Будимпешти, баштован каже да би у средини парка требало да буде базен. У улазном делу требало је да буду засађене ниске сорте ружа, а лево и десно су биле предвиђене руже високе пет метара, распоређене попут амфитеатра. Стварање парка ружа била је жеља и нове румунске администрације после Првог светског рата. Године 1919. шеф хортикултуре у Градској кући постаје Михај Деметрович. Он је, заједно са Арпадом Милом и уз подршку Енглескиње Дорис Самботеану, супруге команданта војног гарнизона Јона Самботеануа, спровео Милеов план у дело. План за Парк ружа у Темишвару представљен је 13. маја 1929. године, током Националног конгреса узгајивача ружа у Румунији.

Парк данас Парк ружа данас заузима површину од 37.490 m² површине, од чега је 31.890 m² под зеленим површинама (ружичњаци, травњаци и дрвенасте биљке). Дизајниран је у мешовитом стилу, са јасном раздвојеношћу некадашњег Розаријума у централном делу, који је задржао правилан, класични геометријски стил и остатка парка, уређеног у слободном пејзажном стилу. Парцела на којој се налази је правоугаоног облика. Централни део заузима летње позориште, ограђено топијарном живом оградом. Са леве и десне стране симетрично су постављене две ронделе са лејама за руже унутар концентричних кругова које формирају обилазне стазе. Ронделе су са простором око позоришта повезане правим, паралелним стазама. на стазама које пресецају ронделе постављене су дрвене перголе, укупно њих 12. Насупрот овој геометрији, остали простор парка пресецају кривудаве шетне стазе неправилног облика.

У парку се одржавају разне културне манифестације, концерти и фестивали. Осим тога посетиоцима се нуде и едукативне туре, које воде стручни водичи, који пружају детаљне информације о врстама и сортама ружа, њиховом узгоју и нези.

Галерија

Напомене

Види још

Музеј банатског села (Темишвар)

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Темишвар Категорија:Руже Категорија:Паркови Категорија:Туризам у Темишвару