мини|лево|150px|Клод Дорније пројектант авиона Авион Дорније -{Gs I}- / -{Zeppelin-Lindau Gs I}- је путнички летећи чамац за 6 путника и 1 члана посде. Развијен је непосредно после Великог рата 1919. године. Био је то потпуно метални једнокрилни летећи чамац са два моторa и високог крила. Пројектовао га је Клод Дорније а произвео -{Zeppelin Werke Lindau}- са седиштем на Боденском језеру. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор -{Maybach Mb IVa}- авиона Дорније -{Gs I}- мини|десно|300п|Цртеж авиона Дорније -{Gs II}- Рад на пројекту летећег чамца -{Gs I}- Клод Дорније је отпочео још 1917. године. Првобитно је замишљен као летећи чамац намењен противподморничкој борби. Наиме из дотадашњег искуства, авиони су били ефикасни у откривању подморница али са расположивим наоружањем недовољно ефикасни у борби са њима. Наоружање хидроавиона се обично састојало од митраљеза калибра 7,9 -{mm}- и авио бомби од 5 -{kg}-, што је било недовољно да се подморници нанесе нека озбиљнија штета. Када се томе дода тромост великих летећих чамаца, по немачкој класификацији класа -{R}-, подморница има велике шансе да се из оваквих окршаја безболно извуче. Дорније је имао предлог да се направи летећи чамац средње величине са снажним мотором (моторима) и добрим маневарским способностима који би поред дотадашњег наоружања био наоружан и топом. Немачка морнарица је прихватила овај предлог и са -{Zeppelin Werke Lindau}- почетком 1918. године склопила уговор за градњу три таква летећа чамцаhttps://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft224252.htm. Због отежаног снабдевања репро материјалима пре свега дуралуминијума и челика а и због недостатка квалификоване радне снаге израда првог прототипа се непримерено одужила тако да прототип није завршен пре потписивања примирја. Са примирјем ствар се потпуно променила па је Дорније брже боље од овог ратног авиона додавши му путничку кабину са 6 путника направио цивилни авион. Назив му се није променио остао је -{Zeppelin-Lindau Gs I}- касније је пренумерациом назива добио ознаку Доније -{Gs I}-. Технички опис Авион је био метални висококрилац са трупом типа чамац са хидростабилизаторима (спонзонима). Дуралуминијумски труп летећег чамца био је широк, а његово плитко дно за глисирање имало је главну степеницу испод средине крила, сужавајући се према назад у споредну степеницу. Авион је покретан са два мотора која су се налазила изнад трупа на централном делу крилу. Коришћени су водом хлађени линијски мотор -{Maybach Mb IVа}- снаге од 270 -{KS}-. Мотори су били постављени у тандем распореду (један иза другог), предњи мотор је имао двокраку дрвену вучну елису фиксног корака а стражњи мотор исту такву елису само потисну. Мотори су се налазили у гондолама. Хладњак за расхладну течност првог мотора налазио се у гондоли испред мотора а код другог мотора је хладњак био изнад гондоле ради ефикаснијег хлађења. На самом прамцу је била отворена кабина са кокпитом пилота а иза њега је била затворена кабина за 6 путника. Путничка кабина је имале велике четвртасте прозоре. Седишта су била сврстана у два реда окренута једна према другима а између њих је био пролаз.
Носећа конструкција крила је у потпуности била направљена од метала (челик и дуралуминијум), исте дебљине и ширине по целом размаху, са равним завршетком крила. Облога крила је била од импрегнираног платна. Крило је било везано за „балдахин“ који је повезивао труп авиона (чамац) са гондолом мотора, а системом упорница (по један пар са сваке стране) крила су се ослањала на понтон-хидростабилизатор (спонзон).
Репни део је направљен у облику двокрилца. Између два крила налазе се два вертикална стабилизатора и два кормила правца. Доње репно крило је краће од горњег, фиксно је и служи само као хоризонтални стабилизатор. На горњем крилу је хоризонтални стабилизатор и целом дужином из једног дела кормило висине. Сви елементи репног дела су направљени као и крило, метална структура и облога од импрегнираног платна. Great War Aviation Centennial Series. Vol. 42. n.p.: Aeronaut Books. ..
Оперативно коришћење Од три започета летећа чамца завршен је један и то као путнички авион. Први лет је обавио 31.07.1919. Авион је регистрован у Швајцарском регистру авиона као -{CH 8}- швајцарског авио превозника АД Астра која га је користила од октобра до децембра 1919. Пошто су Холандија и Шведска биле заинтересоване за куповину овог авиона испланиран је демонстрациони лет од Фридрихсхафена до Холандије преко Потсдама (пет сати) и НордернејаDornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Пошто је Поморска међусавезничка комисија за контролу (NIACC) прегледала авион у Нордернеју, немачка посада је у току ноћи 25.04.1920. извезла авион на отворено море и потопило га да не би савезницима пао у руке. Изградњу другог примерака са повећаним бројем путника који је прављен под именом -{Gs II}- забранила је NIACC и уништила гаhttps://www.airwar.ru/enc/flyboat/gs1.html. Након ове забране Дорније је отворио филијалу фирме у Италији у месту Марина ди Пиза где је направљен најуспешнији Дорнијеов авион (летећи чамац) Дорније Do J на основу -{Gs I}- и -{Gs II}-.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. . Great War Aviation Centennial Series. Vol. 42. n.p.: Aeronaut Books. .
Види још Дорније Cs II Дорније Do L II Дорније Libelle Дорније Do E Дорније Do J
Спољашње везе https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft224252.htm https://www.airwar.ru/enc/flyboat/gs1.html
Категорија:Дорније авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Хидроавиони